Ljubiša Tumbaković: Kajem se što sam bio selektor Srbije, trebalo je da ostanem u Crnoj Gori

Srpski stručnjak, Ljubiša Tumbaković, gostovao je u emisiji ''Kao nekada'' u studiju TV Arene Sport, gde je pričao o svojim počecima i samoj karijeri, ali i ekskluzivno pričao o utiscima kao selektor Crne Gore i Srbije.

Na samom početku osvrnuo se na detnijstvo i Dorćol, mesto gde je odrastao:

''Ja ne pričam to zato što hoću to da budem Dorćolac, već sam stvarno to ja. Rođen sam na dnu Francuske ulice, tu je bio stadion beogradskog Radničkog i prvi počeci su mi tamo. Tu sam počeo da igram i kasnije sam tu počeo i da se bavim trenerskim poslom'', istakao je Tumbaković, pa dodao da se nije dvoumio između bilo kog drugog sporta i fudbala:

''U to vreme nije bila neka posebna dilema, igrali smo fudbal na ulici. Nisam imao dilemu kojim sportom ću se baviti, sad već mogu sa ove pozicije da kažem, da je Partizan na prvom mestu, pa velika praznina, pa sve ostalo. Ja sam igrao u to vreme kada igrači koji napune 28 godina mogu da odu u inostranstvo, što je onda bila otežavajuća okolnost za mlade igrače. Ja sam sa nepunih 18 potpisao prvi profesinalni ugovor, međutim nisam dobio pravu šansu''.

Na pitanje da li je u to vreme mislio da će jednog dana postati trener Partizana, Tumbaković je odgovorio - NE:

''Ne! Moji ideali su bili da jednoga dana budem trener u Partizanu, to je podrazumevalo mlađe kategorije. To su dečački ideali, u Partizanu sam, tu je trenerka, grb, vodim dečicu. Onda je usledila jedna odluka koja je bila kapitalna za mene, da Nenad Bjeković sa pozicije direktora, od svih apostrofiranih trenera iskopa mene i tog momenta sam sve ideale ostvario'', rekao je.

Potom smo se prisetili nekih od 40 derbija u kojima je Tumbaković učestvovao:

''Derbi je nešto što treba doživeti. Ja sam presrećan što sam u svojoj karijeri vodio 40 derbija i svaki je poseban doživljaj. Ima par derbija koji su mi ostali u posebnom sećanju, ali specifičan je u polufinalu kupa na našem stadionu. U prvoj utakmici je bilo 1:0 za njih, a mi smo u tom momentu već osvojili dovoljno bodova da budemo šampioni. Onda se igrala utakmica kod nas, bilo je 50 hiljada ljudi i je Savo Milošević dao gol u prvom poluvremenu. Tada nije bilo vara i sudija je dosudio nepostojeći penal za Crvenu zvezdu, koja tako povede sa 2:1 i nama ostane 13 minuta za dva gola. Pet minuta pre kraja, opet na južnoj strani Đani Ćurčić ulazi u dribling i sudija opet svira nepostojeći penal, za nas ovog puta i mi tako izjednačimo. Nastavlja se meč, u jednom momentu lopta se odbija to Peđe Mijatovića koji se zaleće, dok ja vičem 'Ne šut!' i Peđa šutne, da gol i mi osvojimo Kup. To samo pokazuje koliko mi ne znamo u pojedinim situacijama''.

Otkrio nam je i da li misli da će se pojaviti trener Partizana koji može da nadmaši njegove uspehe i rekorde:

''Ja se iskreno nadam da hoće. Ukoliko klub bude onakav kakav je bio dok sam ja bio trener, nadam se da će me i prestići. Ja sam bio trener devet i po godina, što je danas nezamislivo. Svi ostaju kratko i svakog brzo potrošimo. Molim Boga da ne potrošimo i Saleta (Aleksandra Stanojevića). On je već sad ozbiljan trener, nije više u ekspanziji'', rekao je Ljubiša.

Za sam kraj je iskreno i bez dlake na jeziku govorio o reprezentacijama Crne Gore i Srbije:

''Ostaje žal, ali za Crnom Gorom. Ako ćemo da budemo realni, veliki žal ostaje za njom. Ona mi je dala šansu da se ostvarim i kao selektor, uživao sam u radu tamo i na kraju smo imali jednu ozbiljnu priču, način igre, selekcija igrača, vizija... I onda dođe utakmica koja nema veze sa sportom i ona opredeli sve. Pravio sam greške tokom života i ovog puta sam mislio da je ta odluka prava i da treba da se ispoštuje iz patriotskih razloga. To ljudi tamo nisu prepoznali i tako smo završili sjajnu saradnju', rekao je Tumbaković pa nastavio o Srbiji:

''Zalutao sam u selekciju Srbije. To je sigurno jedan ideal i kraj neke priče, ako to imaš u CV-ju, ti si onda ostvaren. Žao mi je što sam otišao iz Crne Gore i žao mi je što sam bio selektor Srbije. U Crnoj Gori smo napravili dobru priču i dugoročne planove i sve se srušilo. A onda dođem u grad u kojem sam rođen i jednostavno nemam utisak da je atmosfera onakva kakvu sam očekivao. Utakmica protiv Turske odigrana maestralno, Norveška maestralno, Mađarska isto... Igrači koji su tek ubačeni i igrači koji su zaboravljeni su postali afirmisani. Onda ne napraviš rezultat i gotovo. Ako je to razlog da selektor treba da ode - pa nek ide, al onda tapkamo u mestu. Ja sam bio nov tamo, zalutao sam jednostavno i odluka je bila jako loša'', završio je Tumbaković.