"Otišli smo na slavu kod rođaka, nismo znali da je jedan gost zaražen": Kako izgleda kad korona uđe u porodicu

Danas gotovo da nema porodice u Srbiji, a da ne zna nekog iz bližeg ili daljeg okruženja da je preležao koronavirus. Virus je nemilosrdno ušao i u porodice ostavljajući trajne posledice. Miodrag Jovanić jedan je od mnogih koji se izborio sa koronavirusom, ali posledice bolesti oseća mesecima nakon izlečenja.   

"Krajem novembra sam osetio prve simptome. Nismo se kretali gotovo nigde od početka epidemije, slabo smo i iz kuće izlazili. Živim sa majkom i bratom i jedino smo išli do prodavnice da kupimo hranu. Ali, otišli smo na slavu kod rođaka. Nismo znali da je među gostima bio jedan zaražen, odnosno, ni on to nije znao u tom trenutku", objašnjava Jovanić za Euronews Srbija.

EPA/Andrzej Grygiel

Naš sagovornik je istakao da je posle četiri dana osetio bol u grlu, a i da je počeo da mu curi nos. Simptomi su se pojačali, pa je izgubio i čulo mirisa i ukusa. To je trajalo sedam dana pa prestalo, čulo ukusa i mirisa su mu se vratili. 

"Situacija je počela da se komplikuje posle nekoliko dana kada je i majka, koja inače ima zdravstvenih problema, dobila simptome prehlade i nije se osećala dobro. Dobila je visoku temperaturu, malaksala je, počelo je da joj zuji u ušima i imala je čudan ukus u ustima", seća se Jovanić.

Objašnjava da su majku odveli na testiranje u kovid ambulantu. Njegov brzi test na koronavirus bio je negativan, jer se javio nekoliko dana posle dobijenih simptoma, dok je majci utvrđeno prisustvo koronavirusa. 

EPA/LUKAS BARTH-TUTTAS, EPA/ Fredrik Sandberg

"Zanimljivo i dobro je da je majka imala simptome i tegobe svega dva dana, dok sam ja i dalje imao problema sa jakim bolom u grlu. Kasnije sam, verovatno zbog pretrpljenog stresa, dobio i gastritis. Početni simptomi bili su osećaj knedle u grlu, loše sam spavao noću, uz česte napade panike", nastavio je naš sagovornik. 

Kaže i da tegobe oseća i danas, pet meseci kasnije. Njegov brat je bolje prošao, jer iako žive u istoj kući, nije bio zaražen koronavirusom. 

Najviše je strahovao, ističe sagovornik Euronews-a, pred kraj prve sedmice, jer je tad postojala mogućnost da im se simptomi pogoršaju.

Olakšavajuća okolnost bila je ta što nisu morali da idu na bolničko lečenje, jer su početkom decembra bili popunjeni bolnički kapaciteti. Bolest su tako preležali u kućnom karantinu bez kontakta sa ljudima. 

Tanjug/ AP Photo/Rahmat Gul

Epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović istakao je da su pre početka vakcinacije u slučaju otkrivanja zaraženog u jednoj porodici primenjivane stroge i rigorozne mere karantina. Uputstva su bila da se zaraženom ispred vrata sobe ostavlja poslužavnik sa hranom i da se sa njim ne dolazi u kontakt. Toaleti su morali da se provetravaju. Tek početkom vakcinacije i primanjem obe doze cepiva, mere su mogle da budu malo blaže, ali ljudi i dalje moraju da se čuvaju jer vakcina ne štiti 100 odsto. 

"Porastom temperature vazduha više se provetravaju prostorije, pa je i olakšan život ukućana kod kojih je jedan od članova domaćinstva oboleo. Sada je malo lakše, isključivo zbog početka vakcinacije. Najlakše je kada u stanu postoje dva toaleta, pa oboleli može da koristi jedan, čime se znatno smanjuje rizik od širenja zaraze. I vakcinisani treba da vode računa, bolesnik mora da nosi masku, čak i kad iz sobe ide u toalet. Sve zavisi od situacije do situacije", rekaoje dr Radovanović.

Ukoliko porodica živi u zajednici, najbolje je da, ukoliko dođe do zaražavanja, ostali članovi porodice pređu kod drugog sina, ćerke ili rođaka, istakao je naš sagovornik i dodao da je dolazilo do problema kada zaražena osoba zbog malog stana, a velikog broja članova domaćinstva nije imala mogućnost da boravi u posebnoj sobi tokom procesa oporavka od koronavirusa.

Profesor Radovanović istakao je da je pacijent najzarazniji u vreme pojave prvih simptoma, a da je zarazan i pred kraj inkubacije virusa. Tada zaraznost počinje da pada, ali računa se da pacijent može da širi zarazu bar deset dana. 

E-Stock/Dušan Milenković

Dešavalo se da se pacijent ponovo zarazi koronavirusom, ali iskustva govore da su u slučaju ponovnog zaražavanja simptomi mnogo blaži.  

"Posle preležane bolesti, u visokom procentu ostaju i posledice kao što je oštećenje krvnih sudova srca, ali se još ne zna koliko traju", navodi sagovornik Euronews Srbija.

On je istakao i da ne postoji čarobna brojka potrebna za razvijanje kolektivnog imuniteta. Pominje se da je potrebno oko 70 odsto vakcinisanih, ali to nije precizan broj. Što je procenat vakcinisanih veći to je rizik za oboljevanje manji.

Ukoliko bi se vakcinisalo 80 do 85 odsto ljudi, mogla bi da postoje vrlo mala žarišta, ali se ne bi epidemijski širila. Problem je što se nikad ne vakciniše 70 odsto ili više ljudi na teritoriji cele države, već ostanu delovi gde se vakciniše 30 odsto ljudi koji postaju potencijalna žarišta širenja virusa.