Ivan je peške krenuo na put od 3.500 kilometara, za hodočašće od Šida do Jerusalima ima human razlog

Dok se po ovim tropskim vrućinama ljudi teško odlučuju i na put do prodavnice, Ivan Mladenović će peške da pređe putanju dugačku oko 3.500 kilometara - od Šida do Jerusalima.

Na ovo hodačašće odlučio se jer oduvek pomera svoje lične granice, ali i da pomogne lečenje svog devetogodišnjeg sugrađanina Lazara koji boluje od autizma.

"Ovaj put za mene je bio veliki izazov, teško je. Temperatura je izuzetno visoka, a uhvati me i kiša pa neretko i trčim po nekoliko kilometara kako bih pronašao adekvatn zaklon. Ispred imam cilj i nema odustajanja. Svaki moj korak namenjen je ozdravljenju malog Lazara i zato u svim krajevima kojima prolazim apeleujem na ljude da pošalju 971 na 3030. Njima je zanimljivo kada me ugledaju, da mi priđu i porazgovaraju sa mnom, a kada saznaju i za humanitarnu stranu ovog pešačenja, vrlo rado se odazivaju. Prošli put kada sam pešačio isto za ozdravljenje jednog deteta. skupilo se oko 10.000 evra. Srce mi je bilo puno", rekao je Ivan za RINU.

Na ovu dugačku rutu poneo je lične stvari, šator, punjač za telefon, hranu i  sve to vozi na improvizovanim kolicima. 

RINA

Dnevno ponekad prelazi i po 30 kilometara, ali ipak kaže da kroz Srbiju najduže putuje jer ima dosta onih koji ga zaustave, pa pozovu na ručak u da kod njih prespava.

Neki mu čak i nude da ga prevezu do određene lokacije, ali on to kategorički odbija.

"Tada bi se srušili svi moji principi i odluka. Svaki korak koji napravim znam zbog čega je. Putovanje jeste dugo, prema nekim prvim procenama da bih stigao do krajnje tačke trebaće mi oko 120 dana, ali ne odustajem. Išao sam peške do Hilandara, obišao biciklom skoro čitav svet i pustinju, a ovaj izazov mi je jedan od najvećih. Sa sobom imam sva dokumenta i potvrdu o vakcinaciji, tako da sve granice prolazim bez problema", rekao je ovaj humani čovek.

Snovi pod otvorenim nebom

Susretao se Ivan tokom svojih putavanja sa mnogim teškoćama i nepredvidljivim situacijama, ali iz njih je uvek izlazio kao pobednik.

U mladosti se bavio sportom, a zdravo se i hrani, pa mu kondicija nije problem.

"Sve vreme nosim majice dugih rukava, kako ne bih izgoreo. Kolica u kojima su moje lične stvari i vreća za spavanje napravio sam sa jednim prijateljem i nisu teška. To je bio najlakši način, jer kad sam pre nosio ranac na leđima, to je poprilično usporavalo putovanje", kaže Ivan.

Spava pod otvorenim nebom, gde pronađe zgodno mesto, ali to je njegov hotel ne sa pet, već sa 105 zvezdica.

"Na ovo putovanje bih krenuo svakako, ali želeo sam da ima i humanitarni karakter. Zato mi je cilj da što više ljudi čuje, kako bi se što pre skupio novac za Lazara. Potrebno je još oko 3,5 miliona dinara za njegovu sledeću terapiju, koja bi mu olakšala život jer ima veoma težak oblik autizma. Najsrećniji bih bio kada bi se dok još putujem skupila ta cifra. Ali, ponovo ne bih odustao nastavio bih da pešačim za neko drugo dete", rekao je.