Obolelo 169 dece u 11 zemalja: Šta do sada znamo o misterioznoj bolesti jetre koja izaziva strah među roditejima

Komentari

Autor: France24, Euronews Srbija

27/04/2022

12:22

Obolelo 169 dece u 11 zemalja: Šta do sada znamo o misterioznoj bolesti jetre koja izaziva strah među roditejima - Copyright profimedia, AP/Darko Vojinović

veličina teksta

Aa Aa

Nepoznati, teški soj hepatitisa identifikovan je kod 169 dece u 11 zemalja u poslednjih nekoliko nedelja, a najmanje jedno dete je umrlo od ove misteriozne bolesti, podaci su Svetske zdravstvene organizacije.

Tokom vikenda je SZO objavila da još nije jasno da li je došlo do porasta slučajeva hepatitisa ili povećanja svesti o slučajevima hepatitisa koji se javljaju očekivanom dinamikom, ali ostaju neotkriveni.

Stručnjaci kažu da ovo oboljenje može biti povezano sa virusom koji najčešće izaziva prehlade, ali dalja istraživanja su u toku.

Šta do sada znamo o misterioznoj bolesti?

Prvih pet slučajeva su u Škotskoj 31. marta prijavili su "obazirvi lekari koji su shvatili da vide nešto neobično", rekla je Mira Čend, direktorka odseka kliničkih i novonastalih infekcija u Agenciji za zdravstvenu zaštitu Ujedinjenog Kraljevstva, piše France24.

Deca nisu imala nijedan od pet poznatih virusa hepatitisa - A, B, C, D i E, rekla je Čand tokom hitno sazvane prezentacije na Evropskom kongresu kliničke mikrobiologije i infektivnih bolesti, održanoj u ponedeljak.

Takvi slučajevi su veoma retki, škotski lekari bi normalno videli četiri do pet nepoznatih slučajeva hepatitisa u toku godine, rekla je ona, a Ujedinjeno Kraljevstvo je od tada prijavilo ukupno 114 slučajeva, saopštila je SZO u okviru ažuriranih podataka tokom vikenda.

Sledeći najveći broj slučajeva ima Španija 13, zatim Izrael 12 i Sjedinjene Američke Države devet. Manji broj infekcija zabeležen je i u Danskoj, Irskoj, Holandiji, Italiji, Norveškoj, Francuskoj, Rumuniji i Belgiji.

Takođe, japansko ministarstvo zdravlja otkrilo je jedan verovatan slučaj misterioznog teškog akutnog hepatitisa.

Ko je pogođen?

Deca uzrasta od jednog meseca do 16 godina na meti su misteriozne bolesti, ali većina dece kod kojih je bolest otkrivena bila je mlađa od 10 godina, a čak dosta njih ispod pet godina. Velika većina te dece prethodno nije imala zdravstvenih problema.

Pre nego što su deca pokazala znake teškog hepatitisa, imala su simptome koji su uključivali žuticu, dijareju, povraćanje i bol u stomaku.

Marija Buti, patolog iz Barselone i predsednica Evropskog udruženja za proučavanje jetre (EASL), rekla je da je "glavna briga" težina ovog soja hepatitisa, prenosi France24.

Sedamnaestoro dece, 10 odsto od 169 poznatih slučajeva, imalo je težak oblik hepatitisa - toliko da im je bila potrebna transplantacija jetre, rekla je ona za AFP.

Ekaterini Mungu, stručnjak za antimikrobnu rezistenciju u Evropskom centru za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), rekla je da su ovi do sada otkriveni slučajevi "zaista zabrinjavajući".
Nije jasno da li je još više dece imalo blaže slučajeve jer njihovi simptomi nisu mogli da se prate, rekla je ona hitnoj pomoći.

"Pošto ne znamo uzrok, ne znamo put prenosa i kako ga sprečiti i lečiti", rekao je Mungu.

Šta do sada možemo isključiti?

Hepatitis je zapaljenje jetre i generalno je retko kod zdrave dece. Čini se da nikakva uobičajena izloženost ne povezuje pacijente, rekli su stručnjaci, a SZO je isključila međunarodna putovanja kao faktor.

Mira Čend iz Agencije za zdravstvenu zaštitu Ujedinjenog Kraljevstva je rekla da nema veze ni sa paracetamolom, čije predoziranje može izazvati otkazivanje jetre. Takođe, bilo kakva veza sa vakcinama protiv kovida takođe je isključena, jer većina dece nije ni bila dovoljno stara za vakcinu.

Koja je vodeća pretpostavka?

Adenovirusi - uobičajeni virusi koji izazivaju niz bolesti poput prehlade, bronhitisa i dijareje, ali uglavnom ne dovode do teških bolesti, otkriveni su u 74 slučaja, saopštila je SZO.

Čend je rekla da je "vodeća hipoteza" da je u pitanju kombinacija normalnog adenovirusa zajedno sa drugim faktorom koji novu bolest čini ozbiljnijom.

Jedna od mogućnosti je da mala deca koja su svoje "formativne faze" provela pod epidemijskim merama zbog koronavirusa, kao što su karantin i nošenje maski u poslednje dve godine nisu izgradila imunitet na ove adenoviruse.

Stope adenovirusa u Velikoj Britaniji su pale u ranim fazama pandemije, ali su narasle daleko iznad prethodnih nivoa otkako su mere ukinute, rekla je Čand.

"Neočekivani porast" slučajeva adenovirusa nedavno je zabeležen i u nekoliko drugih zemalja, uključujući Irsku i Holandiju, saopštila je SZO.

Drugi mogući uzroci za nepoznati soj mogu biti kombinacija adenovirusa i kovida, ili povezivanje sa prethodnom infekcijom kovida, dodala je Čend.

Devetnaest od 169 zabeleženih slučajeva imalo je i kovid, i adenovirus, dok je 20 imalo samo kovid.

Svi eksperti su istakli da je za istragu potrebno više vremena, ali je patolog iz Barseolone Marija Buti rekla da prve rezultate očekuje u roku od mesec dana.

Buti je rekla da, pošto je adenovirus zarazna bolest, mere uvedene protiv koronavrirusa dobro deluju protiv njega, posebno zbog toga što se dodatno vodi računa da deca redovno peru ruke.
Takođe je pozvala lekare da paze na znake žutice.