Euronews Centar o uticaju AI na filmsku industriju: Veštačka inteligencija ne može da zameni glumce i scenariste

Veštačka inteligencija već decenijama igra ključnu ulogu u filmskoj industriji. Počelo je još 1982. godine sa filmom Tron, kada su prvi put korišćeni elementi veštačke inteligencije za generisanje složenih scena. Kasnije, tehnologija je evoluirala i pomogla u kreiranju trejlera za film Morgan, a 2019. godine čak je korišćena za "de-aging" proces u filmu The Irishman Martina Skorsezea, kako bi se podmladili likovi koje su igrali Robert De Niro, Al Paćino i Džo Peši.

Danas veštačka inteligencija nije samo deo postprodukcije, već se koristi i tokom celokupnog filmskog procesa. AI alati poput ChatGPT-a pomažu u pisanju scenarija, analiziranju prethodnih filmova i predlaganju dramaturških struktura koje mogu povećati šanse za uspeh. Takođe, veštačka inteligencija može analizirati tržište i predvideti isplativost projekata, kao i optimizovati rasporede snimanja.

U postprodukciji, AI tehnologije kao što su deepfake i de-aging omogućavaju stvaranje realističnih vizuelnih efekata i čak generisanje muzike. Takođe, korišćenje AI-generisanih likova postaje sve češće, što otvara nova pitanja u industriji. Jedno od najosetljivijih pitanja je uvođenje digitalnih dvojnika glumaca, gde su poznati glumci poput Toma Henksa i Džejms Erla Džonsa već prodali prava na svoje likove i glasove za buduće filmove.

Uticaj veštačke inteligencije na filmsku industriju izazvao je i štrajk američkih scenarista. Scenaristi su izrazili zabrinutost zbog mogućnosti da AI preuzme njihove poslove i da se koriste za druge poslove u industriji. Na kraju je postignut kompromis u kojem je dogovoreno da AI može učestvovati u kreativnim procesima, ali ne sme da zameni scenariste niti umanjuje njihova prava.

Euronews Srbija

U poslednjim nedeljama, glumica Lisa Kudrou je kritikovala film Here Roberta Zemeckisa, koji koristi de-aging tehnologiju. Kudrou se zapitala šta će ostati za glumce i druge zaposlene u industriji, nazivajući film promocijom veštačke inteligencije. Zbog sve većeg uticaja veštačke inteligencije, čak su i velike tehnološke kompanije kao što je OpenAI najavile ulazak na filmsko tržište.

O veštačkoj inteligenciji u filmskoj industriji u emisiji Euronews Centar govorili su profesor Fakulteta savremenih umetnosti i reditelj Petar Stanojlović, koji je, inače, i član žirija AI Film Festivala Srbija, i Dalibor Marinović, koji je direktor festivala i predsednik Saveza za veštačku inteligenciju. Takođe, u emisiju se preko video veze uključio Vladimir Radovanović, filmski i TV montažer, poznat po radovima na serijama poput "Deca zla" i "Sablja". 

Stanojlović: Stvaralaštvo dolazi iz ličnosti i individualne umetničke vizije, što ga čini nezamenjivim

Razvoj veštačke inteligencije (AI) donosi nova iskustva za filmsku industriju i otvara niz pitanja o njenom uticaju na umetnost i kreativni proces. Profesor Fakulteta savremenih umetnosti i reditelj Petar Stanojlović istakao je da film ima dve osnovne dimenzije: s jedne strane, on je industrija i zabava, dok s druge strane predstavlja umetnost i nosi dublje emocije. Film kao industrija prodaje emocije, dok film kao umetnost nudi dublje razumevanje i shvatanje samog dela.

"Film je generalno iluzija, i ja sam trenutno u iluziji razmišljajući o onome što sam pogledao. Postavlja se pitanje kako validirati ono što vidimo – da li gledamo pojedinačna autorstva ili jedno celokupno autorstvo? Kako izdvojiti klasične filmske elemente poput scenografije, kostimografije i atmosfere kada je sve sada homogenizovano i spojeno u jednu celinu koja komunicira sa stvarnošću? Film je metafizika i iluzija, i AI se nalazi upravo na tom pragu", istakao je Stanojlović.

Može li veštačka inteligencija ugroziti industriju i umetnost?

Odgovor profesora Stanojlovića na ovo pitanje je jasan – ne. AI i umetnička kreativnost su, prema njemu, paralelne strukture koje se nadopunjuju, ali ne zamenjuju jedna drugu. Ključna razlika leži u odnosu između inovacije i kreativnosti.

"Inovacija se oslanja na prethodna iskustva, dok je kreativnost sposobnost da iz ničega stvorite nešto novo. Veštačka inteligencija može da akumulira višestruka iskustva, ali kreativnost dolazi iz ličnosti. Ličnost i karakter nisu iste stvari – čovek ima ličnost, dok životinja ima karakter. AI može imitirati, ali ne može istinski stvarati kao umetnik", naglasio je Stanojlović.

Euronews Srbija

Uporedio je AI sa nekim ranijim tehnološkim inovacijama, poput 3D televizije, koja je u jednom trenutku bila neizbežna tehnološka novost, ali se kasnije povukla sa tržišta. Isto se može dogoditi i sa AI u filmu, ukoliko se ne nađe održiv balans između tehnologije i autentične umetničke vizije.

Profesor Stanojlović zaključuje da, iako AI može biti koristan alat u filmskoj industriji, stvaralaštvo dolazi iz ličnosti i individualne umetničke vizije, što ga čini nezamenjivim elementom u procesu kreiranja filmske umetnosti.

Marinović:  AI ne može u potpunosti da zameni ni glumce ni scenariste

Direktor festivala i predsednik Saveza za veštačku inteligenciju Dalibor Marinović deli sličan stav. On smatra da AI ne može u potpunosti zameniti ni glumce ni scenariste, već da predstavlja revoluciju u filmskoj industriji kroz razvoj novih alata.

"Spomenuli ste de-aging, sinhronizaciju glasova i snimanje filmova – sada su svi ti alati povezani i razvijaju se svakodnevno. OpenAI je ušao u industriju sa svojim alatom SORA, dok je Google predstavio model Vio 2, koji ima pristup celoj bazi YouTube-a i može generisati filmove u 4K rezoluciji, dužine veće od 10 minuta", objašnjava Marinović.

Euronews Srbija

Na kraju, iako AI donosi velike promene u filmsku industriju, Stanojlović i Marinović veruju da kreativnost ostaje u rukama umetnika. Veštačka inteligencija može biti alat, ali umetnička vizija ostaje nezamenjiva.

Veštačka inteligencija u montaži

Veštačka inteligencija svakako ume da bude zavodljiva, a filmski i TV montažer Vladimir Radovanović izražava zabrinutost da bi nove generacije mogle biti previše privučene njenim mogućnostima. Ipak, naglašava da će originalna ideja uvek dolaziti od čoveka, a ne od mašine.

"Mašine barataju bazama podataka i od njih kreiraju nove materijale, ali to je zapravo samo kompilacija već postojećih elemenata. Smatram da je AI korisna u određenim aspektima posla, ali nije zamena za kreativnost. Takođe, njena prisutnost se najviše oseća u poslovima niže hijerarhijske vrednosti, dok će autorska mesta i dalje ostati na visokom nivou, u zavisnosti od produkcije. Kod nas u Srbiji AI još uvek nema toliku ulogu kao u Americi, gde je sistem drugačiji“, objašnjava Radovanović.

Euronews Srbija

Radovanović istakao je da je imao priliku da koristi AI alate, posebno u fazi predvizualizacije.

"Koristio sam Midjourney za kreiranje vizuelnih koncepata, dok je ChatGPT postao nezaobilazan alat u pisanju tekstova. AI sve više pronalazi primenu u dokumentarnom filmu, a takođe postaje standardni deo softverskih rešenja za montažu. Novi sistemi sada omogućavaju generisanje nedostajućih delova kadrova – umesto usporavanja snimka, AI može produžiti kadar generišući njegov nastavak", istakao je on.

Iako veštačka inteligencija nudi značajne mogućnosti, Radovanović smatra da ona ne može zameniti umetničku viziju i originalnu kreativnost koju donose ljudi. AI će, prema njegovim rečima, i dalje biti koristan alat, ali ne i stvaralac ideja.

U “Promptu nedelje” naš stalni saradnik, dr Siniša Arsić iz Direkcije za strategiju i digital Telekoma Srbija razbija mitove i predrasude o veštačkoj inteligenciji.

Kompletnu emisiju pogledajte u video prilogu.