Naučnici upozoravaju: "Zombi" virusi koji su proveli 48.500 godina u zaleđenom sloju Arktika mogli bi da se "probude"

"Zombi" virusi koji su proveli do 48.500 godina zamrznuti u zemlji mogli bi da se ponovo probude zbog klimatskih promena, upozoravaju naučnici. Primetno toplije temperature na Arktiku već otapaju permafrost (trajno smrznuti sloj ispod površine Zemlje).

Istraživači sada pokušavaju da procene koliki rizik bi bakterije i virusi zarobljeni unutra mogli da predstavljaju za ljude - i pažljivo oživljavaju neke od njih u tom procesu.

"Na sreću, možemo da se nadamo da bi epidemija izazvana oživljenom praistorijskom patogenom bakterijom mogla brzo da bude kontrolisana savremenim antibioticima koji su nam na raspolaganju, iako se čini da su bakterije koje nose gene otpornosti na antibiotike iznenađujuće rasprostranjene u permafrostu", napisali su autori studije objavljene u februaru u časopisu "Virusi".

Upozorava se da bi "situacija bila mnogo katastrofalnija u slučaju bolesti biljaka, životinja ili ljudi uzrokovanih oživljavanjem drevnog nepoznatog virusa" za koje ne bi bilo trenutno dostupnog specifičnog tretmana ili vakcine, prenosi Euronews.

Odmrzavanje permafrosta u Sibiru je već povezano sa izbijanjem antraksa kod irvasa, pošto su tamošnja izuzetno vruća leta izazvala da se drevne spore antraksa ponovo pojave iz životinjskih "grobnica".

U ovoj najnovijoj studiji, francuski istraživač Žan-Mišel Klaveri i njegov tim uspeli su da izoluju i ožive nekoliko drevnih virusa iz permafrosta, uključujući i džinovski soj virusa (Pitovirus) pronađen u uzorku permafrosta starom 27.000 godina koji sadrži dosta mamutske vune.

Većina izolovanih virusa bila je iz porodice Pandoraviridae, dvolančanih DNK virusa koji inficiraju amebe - veoma male, jednostavne organizme napravljene od samo jedne ćelije.

Nepoznati virusi tek treba da budu otkriveni

"Ova studija potvrđuje sposobnost velikih DNK virusa koji inficiraju Acanthamoebu da ostanu zarazni nakon više od 48.500 godina provedenih u dubokom permafrostu“, napisali su autori.

Zbog bezbednosti, Klaveri i njegov tim su se fokusirali na oživljavanje praistorijskih virusa koji ciljaju na jednoćelijske amebe, a ne na životinje ili ljude. Drugi naučnici u Rusiji trenutno traže "paleoviruse" direktno iz ostataka mamuta, vunastih nosoroga ili praistorijskih konja sačuvanih u permafrostu.

"Bez potrebe da se upustimo u tako rizičan projekat, verujemo da se naši rezultati sa virusima koji inficiraju Acanthamoebu mogu preneti na mnoge druge DNK viruse koji mogu da zaraze ljude ili životinje", napisali su Klaveri i njegov tim.

Upozorili su da je verovatno da će još nepoznati virusi biti oslobođeni kako se permafrost otapa.

"Koliko dugo ovi virusi mogu ostati zarazni kada su izloženi spoljnim uslovima (UV svetlost, kiseonik, toplota), i kolika je verovatnoća da će naići i zaraziti odgovarajućeg domaćina u tom intervalu, još je nemoguće proceniti", rekli su naučnici.

"Međutim, rizik će se povećati u kontekstu globalnog zagrevanja, u kojem će odmrzavanje permafrosta biti još brže, a sve više ljudi će naseljavati Arktik usled industrijskih poduhvata", dodaje se u izveštaju.