Bistričke vodenice sve teže odolevaju zubu vremena: Lokalitet iz Srbije na listi sedam najugroženijih u Evropi

Komentari

Autor: Staša Rosić

28/05/2023

15:45

Bistričke vodenice sve teže odolevaju zubu vremena: Lokalitet iz Srbije na listi sedam najugroženijih u Evropi - Copyright Turistička organizacija opštine Petrovac na Mlavi

veličina teksta

Aa Aa

Prema narodnom verovanju, voda ispod vodeničkog kamena "tera sve što nije dobro", pa su je od davnina zahvatali oni kojima je u nekoj životnoj situaciji bilo potrebno malo više sreće. Moćna Bistrička reka koja teče ispod osam starih vodenica i jedne valjavice 15 kilometara jugoistočno od Petrovca na Mlavi, je i "preterala". Malo po malo ona širi svoje korito i odnosi tlo ispod spomenika minulih vremena, u kojima žitelji ovog kraja i dalje melju svoje žito.

Erozija tla koja je opkolila najlepšu i najveću među njima - Veliku vodenicu - alarmirala je lokalnu zajednicu da uz podršku opštinskog Zavičajnog muzeja, Udruženja vodeničara i pomeljara iz Bistrice i Turističke organizacije opštine Petrovac na Mlavi, kandiduje ovaj lokalitet za Program "7 Najugroženijih" 2023. godine Evropa Nostre.

Glavni cilj nominacije je rehabilitacija kompleksa vodenica i uvrštavanje u plan održivog turizma Etno sela Bistrica. Očekivanja su usmerena i na kreiranje novih radnih mesta koja bi bila od velikog značaja za lokalnu zajednicu.

Nedavno su saznali da je pokušaj urodio plodom i da Bistričke vodenice, sa još šest lokacija širom Evrope, ispunjavaju uslove za grant u vrednosti od 10.000 evra, za pomoć u implementaciji dogovorenih aktivnosti.

Direktorka Turističke organizacije Suzana Milošević za Euronews Srbija objašnjava da će uskoro ugostiti delegaciju Evropa Nostre i Instituta Evropske investicione banke, koji će obići vodenice i napraviti predlog projekta i plan realizacije.

"Oni će na terenu videti šta je najbitnije da se uradi, a mi ćemo prethodno popuniti upitnike koje smo od njih dobili. Donaciju od 10.000 evra moći ćemo da koristimo za program razvoja turističkog proizvoda 'Bistrice', koji smo završili još 2021. godine, a ovih dana ćemo uraditi njegovu reviziju, jer je primetno da se na jednom delu obala dodatno pomerila", kaže Milošević.

Ona objašnjava da će nakon toga, dobiti i preporuke za evropske fondove i informacije o tome gde mogu da konkurišu za sredstva za realizaciju, a nije isključena ni mogućnost prekogranične saradnje sa zemljama koje već imaju iskustva u zaštiti starih vodenica, kao što su Rumunija i Grčka.

Skromna spoljašnjost krije sofisticiran mehanizam

Bistričke vodenice jedinstvene su po tome što predstavljaju jedan od najstarijih privrednih kompleksa u Srbiji. Materijalnih ostataka pomoću kojih bi se moglo utvrditi vreme nastanka vodenica i valjavica, koje su služile za valjanje sukna, nema, ili barem nema istraženih. Pisani tragovi o njima pojavljuju se tek od kraja 13. veka u srednjevekovnim izvorima, a o valjavicama i kasnije.

Najstarija sačuvana vodenica Bistričanina Tamašević Brane, sagrađena je između 1819. i 1820. godine, a o njoj postoji turska tapija.

"One su dugo godina propadale", kaže za Euronews Srbija Žaklina Perić, direktorka Zavičajnog muzeja Petrovac na Mlavi.

"Pošto su one u privatnom vlasništvu, neki od vlasnika su ih sređivali kako su znali i umeli, ali nisu sve. Neke su potpuno uništene - nekada ih je bilo mnogo više", dodaje naša sagovornica.

Kod gradnje vodenica i valjavica nije se mnogo vodilo računa o estetskom izgledu zdrade pa je i to razlog što je arhitektura građevina skromnija. Perić objašnjava da se one ne razlikuju mnogo od ostatka seoskih građevina iz tog vremena.

Međutim, tek kod mehanizma postaje očigledan sofisticiran pristup starih majstora. Vodenice funkcionišu tako što voda ispod njih mehanički pokreće vodenični točak, koji takođe sistemom vratila pokreće mlinski kamen. Mlinski kamen rotira na stacionarnom kamenu, a mlivo (obično žitarice) polagano ulazi u sredinu mlinskog kamena iz nasipne kupe, a sa strane se dobija brašno koje treba posle toga sejati. Dok nije došlo do otvaranja savremenih mlinova na struju meštani sela Bistrice i drugih okolnih sela donosili su u džakovima pšenicu i kukuruz od kojih se mlelo brašno koje je služilo kao osnova za mnoga tradicionalna jela kao što su parena proja, vlaški kačamak i različiti hlebovi i pogače.

Vodenice na Bistričkoj reci su poredovničke, što znači da ih je zajednički gradilo više domaćinstava. Svako je dobijao svoje vreme za mlevenje žita, koje je zavisilo od vlasničkog dela - veći vlasnički deo - više dana za mlevenje. Iako sada retko ko u njima redovno melje svoje žito, one su važan spomenik nekadašnjeg načina života u seoskim zajednicama.

Da bi se očuvalo sećanje da davna vremena, svake godine u Bistrici u kompleksu vodenica održava se manifestacija "Dani vodeničara i pomeljara". Reč je o jednoj od značajnijih manifestacija u Mlavskom kraju koja je prema rečima Perić ove godine bila najposećenija do sada.

"Došlo je mnogo ljudi sa strane i mnogo planinara, a nadamo se da će u budućnosti biti još i više posetilaca", ističe direktorka Zavičajnog muzeja, dodajući da je prioritet za sada njihova zaštita.

"Jedinstven ruralni pejzaž"

U obrazloženju odluke Savetodavnog panela Programa "7 Najugroženijih" da Bistričke vodenice uvrsti na ovogodišnju listu stoji da one zajedno sa drugim stambenim, duhovnim i komercijalnim objektima narodne arhitekture čine jedinstven ruralni pejzaž, koji svedoči o važnom procesu proizvodnje hrane nekada prisutnom širom Evrope.

"Iako su neke vodenice i dalje u funkciji, ceo kompleks vodenica u Bistrici je u procesu degradacije usled različitih prirodnih faktora, poput poplava, ali i zbog neodržavanja. Uz odgovarajuću restauraciju, interpretaciju i odgovarajući plan održivog kulturnog turizma, vodenice u Bistrici bi mogle postati odličan primer uspešne revitalizacije baštine koja donosi višestruku korist lokalnoj zajednici i privredi", saopšteno je u Savetodavnom panelu Programa "7 Najugroženijih".

U najugroženije evropske lokalitete uvršteni su još i kulturni i prirodni pejzaž Svetog Stefana u Crnoj Gori, Partizansko groblje u Mostaru, Železnička stanica u Kortrijku u Belgiji, tvrđava Čakvinji u Gruziji, Kuća časnih sestara u Klajnvelku u Nemačkoj i Memento park u Budimpešti.

"Stavljanjem ovih nasleđa na Listu 7 najugroženijih u 2023. godini, želimo da prenesemo poruku nade, solidarnosti i podrške lokalnoj zajednici i aktivistima koji su odlučni u tome da ih sačuvaju. Zajedno sa našim partnerima (evropskim i lokalnim), pružićemo tehničku ekspertizu, identifikovati moguće izvore finansiranja i mobilisati našu široku mrežu da podrži cilj i njihove napore, koji su sada postali i naš cilj i zajednička odgovornost", kaže izvršni potpredsednik Europa Nostra Gaj Klaus.

Podsetimo, Manastir Visoki Dečani bio je na Listi sedam najugroženijih objekata kulturne baštine u Evropi.

Srpski pravoslavni manastir iz 14. veka uvršten je na Listu sedam najugroženijih mesta kulturne baštine u Evropi 2021. godine, a prilikom posete KiM predstavnici Evropa Nostre utvrdili su da ni godinu dana nakon objavljivanja ove liste, nisu rešeni glavni problemi zbog kojih su Visoki Dečani ugroženi u značajnoj meri, navodi se u saopštenju ove organizacije.