Održana završna svečanost jubilarnog 90. Vukovog sabora u Tršiću

Na otvorenoj pozornici saborišta u Tršiću, rodnom selu Vuka Stefanovića Karadžića, kraj Žeravije danas je održana završna svečanost jubilarnog 90. Vukovog sabora, a gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović rekao je da je danas veliki dan za Tršić i za Srbiju, jer se ovom manifestacijom čuva srpski jezik i kultura. 

Među prisutnim gostima je i supruga predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Tamara Vučić, izaslanica predsednika Srbije i ministarka kulture Maja Gojković, savetnik predsednika za kulturu Dejan Savić, državni sekretari u ministarstvu odbrane i prosvete. 

Pozdravnu reč imao je gradonačenik Loznice Vidoje Petrović koji je rekao da je danas veliki dan za Tršić, Loznicu i Srbiju.

Tanjug/Strahinja Aćimović

"Kada jedna manifestacija traje 90. godina i okuplja svake godine sve generacije kroz programe, onda je razlog njenog postojanja nešto što jedan narod ima, a to je njen identitet. Već 90 godina se okuplja da slavi i neguje pismo. Danas je Vukov sabor važan događaj, jer kroz važne godišnjice spaja istorijske datume  sa digitalnom erom. Poniranjem u suštinu Vukovog jezika, naročito Vukovih poslovica, dobili smo ono što je naš akademik  Vladeta Jerotić primetio, duboko osvežavanje umova", rekao je gradonačelnik Loznice na početku obeležavanja svečanosti.

On je istakao da je srpski narod preživeo mnogo ratova, ali da nikad nije izgubio svoj slobodarski duh i veru u crkvu i boga.

Tanjug/Strahinja Aćimović

Citirajući  Stefana Nemanju, rekao je da se jezik ne sme izgubiti, jer se time gubi i jedan narod, a srpski narod je sačuvao svoj identitet.

"To činimo i ovih godina zahvaljujući politici predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Vlade Srbije. Svi smo na istom zadatku, da gradimo bolju Srbiju za našu decu i za pokoljenja koja dolaze", dodao je on.

Pre same svečanosti, patrijarh Porfirije, supruga predsednika Srbije Tamara Vučić i izaslanica predsednika Srbije i ministarka kulture Maja Gojković obišli su sabor i crkvu brvnaru Svetog arhangela Mihaila. 

Tanjug/Strahinja Aćimović

U umetničkom programu posetioci su na otvorenoj sceni videli program "Venac igra u slavu Vuka" koju je izveo ansambl narodnih igara i pesama Kosova i Metohije "Venac" iz Gračanice.

Porfirije: Važno je da sačuvamo svoj jezik, kroz njega čuvamo svoj identitet

Patrijarh srpski Porfirije rekao je da je važno da srpski narod sačuva svoj jezik jer kroz jezik čuvamo svoj identitet i svoju državu. Patrijarh je na početku besede rekao da je razmišljao danima o temi svog obraćanja i da mu se ona ukazala kada je ulazio u Saborni hram u Beogradu, u porti gde se nalaze grobovi Vuka Stefanovića Karadžića i Dositeja Obradovića. 

On je istakao da činjenica da su sahranjeni u porti crkve krije jedan dublji smisao, jer su obojica imala, kako je rekao, turbulentan odnos sa crkvom. 

"Istorijska istraživanja se nikada ne zaustavljaju i svaka generacija može slobodno da doda i treba da na osnovu novih podataka i činjenica, širi i daje dublje uglove sagledavanja određenih fenomena i opšteg napretka u znanju i tehnologiji, a ličnosti koje su živele tumači na drugi način", rekao je on. 

Istakao je da, što je ličnost popularnija ili voljenija, veći su načini sagledavanja njenog života i dodao da svako tumačenje ima svoj cilj. 

Tanjug/Strahinja Aćimović

Patrijarh se osvruo na život Dositeja Obradovića i njegovog života u Haleu gde je pohađao univerizet i na njegovu odluku da "skine mantiju".

"Istraživanja su pokazala da su pravoslavni teolozi na tom univezitetu, a bilo ih je 15 od kojih su 11 bili Srbi, skidali mantije, ne zbog ideologije, već zbog konkretno zastrašujućeg razloga, jer je nova sredina gajila animozitet prema njima zbog jervejske zajednice", dodao je on.

On je rekao da jedna Dositejeva rečenica "knjige braćo, a ne zvona i praporci", govori o tome da on nije bio jedini prosvetitelj svog vremena i da je širio ideju o prosveti.  
"Budućnost srpske kulture i crkvenog života u 18. veku usmerili su  sprski školovani kaluđeri", rekao je patrijarh. 

On je dodao da su prvi sprski prosvetitelji školovani po tuđim carstvima i da su visoko vrednovani kao prosvetitelji, koji su mogli da pomognu promene i razvoj srpskog naroda. 

"Institucija je bila škola, društvo pa i crkva su mogli da budu preobraženi samo kroz školovanje. Otvaranje škola imalo je sve veći značaj jer su otvarene pod okriljem crkve", istakao je on. 
Vukov jezik, kako je istakao patrijarh, bio je razumljiv jezik, koji je širio smisao života po Hristovom jevanđelju. 

On je dodao da, kao i tada, velike sile nastoje da približe sebi jedan narod tako što žele ekonomski da od njih bude zavistan i da kroz neku vrstu zavinosti izgubi svoj kulturni identitet.

"Narod ne sme bti odvojen od svoje matice i da bude pripojen drugoj, a to jeste cilj nekih današnjih sila. Jezik Vuka, Dositeja, kralja Milutina i despota Stefana i crkva su dom i hrana našeg nacionalog identiteta. Nalazi se na udaru onih siia koji žele da ga promene, da mu preseku protok, ne treba posebno isticati, ali treba podvući da nije svima jasno da nije reč o jeziku kao fenomenu. Cilj ima promenu čoveka koji govori na njemu, priča i plače, kao i da formira druge naraštaja prema tome", istakao je patrijarh.

Prvi Vukov sabor održan je u dvorištu njegove tada obnovljene i osveštane spomen-kuće, 17. septembra 1933. godine, i od tada se svake godine, osim 1941. i 1944, uoči Male Gospojine, u Tršiću okupljaju poštovaoci dela Vuka Karadžića, reformatora srpskog jezika. Ovogodišnji Vukov sabor počeo je 11. septembra i traje do danas.