Boris Giltburg pred koncert u Beogradu: Jedva čekam da osetim puls publike

Komentari

Autor: Tanjug

08/02/2023

17:36

Boris Giltburg pred koncert u Beogradu: Jedva čekam da osetim puls publike - Copyright Tanjug/Zoran Žestić

veličina teksta

Aa Aa

Rusko-izraelski pijanista Boris Giltburg sviraće dela Šopena, Prokofijeva i Ravela premijerno u Srbiji večeras na sceni Kolarca.

"Veoma sam uzbuđen zbog večerašnjeg koncerta, ali osetio sam toplu dobrodošlicu. Istina je da nemam određenih očekivanja kada dolazim prvi put u novu zemlju gde ću održati koncert. Više volim da istražujem novi grad u kome se nalazim, da vidim koncertnu salu gde ću nastupati, da upoznajem nove ljude. Samim tim, za mene je mnogo bolje da ne očekujem ništa, samo da budem spreman za sve što sledi", izjavio je pijanista za agenciju Tanjug.

Umetnik će na repertoaru izvesti kompozicije Frederika Šopena, Sergeja Prokofjeva i Morisa Ravela, u okviru muzičkog serijala “Steinway & Sons” - koncertne sezone 2022/2023, produkcije "Piano Land". Pijanista je naveo da će svirati serijal "Balada" 1-4 od Šopena, odlomak iz svite "Romeo i Julija, op. 75" Prokofjeva i "Gaspard de la nuit" od Ravela koji čine jednu celinu njegovog dvogodišnjeg projekta.

Naime, Giltburg je prema konceptu svirao kompletan opus Morisa Ravela, ali nije želeo da isključivo predstavlja njegove kompozicije, već da pronađe idealnu vezu i sa drugim velikim autorima. Tako je odabrao prevashodno kompleksno delo "Gaspard de la nuit" od Ravela kao tri poeme za klavir, ali mu je ideja bila da spoji ostala imena sa sličnim okvirom i pristupom pripovedanja u muzici.

"Na taj način Šopenove 'Balade' u mom programu imaju taj snažan osećaj za pripovedanje i samu muziku. Vezano je za našu maštu koja nas vodi tamo gde i muzika putuje. A osećaj za priču sve četiri 'Balade' je poseban i jak. Takođe, 'Romeo i Julija' od Prokofjeva, linija priče je tu veoma jasna, naravno, ipak se oslanja na Vilijama Šekspira, koji se provlači kroz duh i um samog kompozitora. Iako su Prokofjev i Šekspir živeli u različitom dobu, opet, ta tragična priča o mladima i njihovoj ljubavi je i dalje večna, vekovima kasnije", objasnio je izraelski pijanista, rođen u Moskvi.

On je naveo da ga fascinira dijalog između ta dva genija (Šekspir je živeo u 16, a Prokofjev u 19. veku) iako ih dele čitavi vekovi. Na kraju, na repertoaru koncerta večeras je Moris Ravel, francuski kompozitor sa zanimljivim delom koje pruža dovoljno mesta za interpretaciju, te ne "poručuje" uvek pijanisti kako tačno da kroz svoje muziciranje stvori lik iz te poeme, već pruža sirov, ogoljen materijal, i na izvođaču je da ga nekako sam izvaja kao da kreira skulpturu.

Publici Velike dvorane Kolarčeve zadužbine premijerno će predstaviti program isti kao i publici "Muziekgebouw" u Amsterdamu par dana ranije, ali i publici "Wigmore" hola u Londonu, svega nekoliko dana kasnije, i u Briselu (Belgija), a turneja mu obuhvata devet koncerata po svetu.

Pijanista Boris Giltburg je rođen 1984. godine u Moskvi u muzičkoj porodici, i već sa nepunih 5 godina je počeo da svira klavir. Za taj svoj početak je ranije govorio da mu je bio težak i da je jedva nagovorio majku da započnu učenje sviranja na klaviru.

"Moja baka i prabaka, kao i majka su takođe bile pijaniskinje i učiteljice klavira. Zapravo, ja sam potpuno sam još kao mali osetio potrebu da sviram klavir, sve je poteklo od mene. Klavir smo imali u kući i kako da odolim i da ne sviram? Međutim, majka me je upravo odvraćala od te ideje, jer je govorila kako već imamo dovoljno i previše pijanista u porodici, te da bi trebalo da se bavim nečim sasvim drugim u životu. Ipak, ja sam bio veoma tvrdoglav, jer kada nešto želim, to hoću i da dobijem. I konačno posle nekoliko nedelja, ona je popustila i odlučila da mi daje časove klavira", ispričao je Giltburg svoj razvojni put od ranog detinjstva.

"Nikad nisam imao sumnje u svoj poziv. Jednostavno oduvek sam želeo da budem pijanista, nije bilo mesta za dileme, nedoumice, imao sam jasnu sliku da mi muzika bude život. Tako sam prvi nastup imao već sa sedam godina, a prvi resital kada sam napunio osam. Od tada sam na sceni ceo život", otkrio je pijanista i naglasio da nije isključivo vezan samo za klasičnu muziku, već veoma voli da sluša dosta žanrova kao rok, pop ili džez.

Ipak, kako kaže, klasika mu pruža beskrajne varijacije i za razliku od navedenih žanrova, ona pokriva više stotina godina ozbiljnog repertoara, te želi ceo život da je predano istražuje.

U ranoj mladosti, Boris se preselio u Tel Aviv (Izrael), gde je nastavio svoje školovanje i stekao diplomu na "Buchmann-Mehta School of Music", što za jednog dečaka može biti teško da dolazi u sasvim novu, nepoznatu zemlju.

"Moja porodica je odlučila da se preselimo tamo. Zapravo, iako mnogi misle da mi je to bilo komplikovano sa pet godina da menjam zemlju, nije mi bilo teško, za mene je to bila jedna avantura. U tom dobu nisam shvatao sve poteškoće kroz koje su prolazili moji roditelji kao imigranti. Izrael je divna zemlja za decu, ljudi su tako otvoreni, prijateljski raspoloženi, žele da pomognu. Moje iskustvo u detinjstvu tamo je samo pozitivno", naveo je jedan od najtraženijih pijanista na svetu.

Opisan kao "jedan od najsveobuhvatnijih pijanista današnjice", pijanista Boris Giltburg uživa u karijeri koja ga je odvela u sve velike muzičke centre planete. Giltburg je nastupao sa vodećim orkestrima kao što su Londonska filharmonija, Izraelska filharmonija, Orchestra dell’Accademia Nazionale di Santa Cecilia, NHK Simphoni, VDR Keln, Oslo filharmonija, Češka filharmonija, Orchester National Seattle de France i Baltimor i Baltimor i Sijetl.

Ipak, on tvrdi da se nimalo ne oseća kao zvezda i naročito uspešan u smislu pravog trijumfa koji je uveliko postigao, kao da ima barem tri paralelna života. Nastupao je u svim prestižnim koncertnim salama od Karnegi holu, Koncertgebau u Amsterdamu, Sautbank centru, preko Muzikferajnu u Beču, Vigmorholu u Londonu do Elbfilharmoniji u Hamburgu. Kako je objasnio Tanjugu, on deli dve strane svoje profesije, kao dva načina.

"Moj lični put u razvoju jeste – biti muzičar. Tu imate svu kontrolu, birate repertoar sa kojim nastupate, a onda je tu i put vaše karijere. Tu se osećate kao da i nemate baš skroz kontrolu, jer ne možete baš da odlučite koji će promoteri, organizatori da vas pozovu na gostovanje, gde ćete po svetu svirati. Sve to zahteva jedan veliki dijalog sa svima. Ipak, najvažnije od svega je da sam veoma srećan, i to uvek shvatam tokom karijere, jer radim samo ono što volim", ocenio je Giltburg i dodao da uživa u muzici, obožava da svira širom planete, te da mu je to pametnije nego da sedi kući i ne radi ništa.

Posebno tokom pandemije korona virusa mu je bilo veoma teško, jer su svi koncerti morali biti otkazani, te je jedva čekao da se konačno vrati na pozornicu.

Boris Giltburg je snimio veliki projekat: audio i audio-vizuelno izvođenje kompletan opus - 32 Betovenove sonate, što je retkost u diskografiji današnjice. Navedeno ostvarenje je objavljeno u boks setu 2021. godine povodom obeležavanja 250. godišnjice od Betovenovog rođenja.

"Veoma sam ponosan na taj poduhvat. Snimio sam ga baš tokom prve godine pandemije, 2020, imao sam vremena da se tome posvetim. Planirao sam krajem 2019. da to realizujem, dakle pre kovida, i jedna trećina je do tada bila snimljena. Onda se dalje samo desilo od sebe kada je krenuo karantin i sve ostalo. Do tada nisam imao reputaciju kao izvođač Betovenovih dela, a sada već jesam. Svidelo mi se što sam dobio šansu da istražujem opus Betovena, i uvideo da nije bio samo dramatičan i buran, već je težio lirici, poeziji, lepoti. Stvarao je neverovatne sonate i za mene je bilo nezaboravno iskustvo da sviram sve 32 sonate i sve ću ih svirati na koncertu u serijalima, kroz dve godine", otkrio je umetnik.

Giltburg je nadaleko poznat kao vodeći tumač muzike ruskog kompozitora i pijaniste Sergejja Rahmanjinova, jednog od najvećih svih vremena u istoriji muzike. Tokom 2023. godine, u čast 150. rođenja Rahmanjinova, Giltburg će završiti snimanje njegovih solo dela za klavir, kao i objaviti poslednji disk u svom hvaljenom ciklusu koncerata. Izgleda da je onda teško odrediti ko je Borisu omiljeni kompozitor – Rahmanjinov ili Betoven?

"Često me pitaju ko mi je omiljeni, ali to je zaista nemoguće odgovoriti. Da li je Betoven, Rahmanjinov, ili možda Šopen, Ravel, ali kada bih morao da biram zaista samo jednog... onda bi definitivno to bio – Sergej Rahmanjinov, na najproduhovljenijem smislu", procenio je rusko-izraelski muzičar i dodao da od takvog kompozitora uvek dobija ubedljivo najviše energije dok svira ta dela.

Boris Giltburg je do sada objavio čak 20 albuma za diskografsku muzičku kuću "Naxos". Od snimljenih dela Baha, Šuberta, Šumana, Betovena, Bramsa, Lista, Šostakoviča, Musorskog, izdvaja se nagrada za najbolji album "Opus Klassik Award" za Rahmanjinove koncerte i "Etide Tableaux", nagradu "Diapason d’Or" (Zlatni dijapazon) za oba koncerta Dmitrija Šostakoviča. Mnogi su voleli australijski film "Sjaj" (1996) reditelja Skota Hiksa, gde je glumac Džefri Raš osvojio Oskara za ulogu bivšeg pijaniste, koji je još kao dete doživeo težak nervni slom, tokom izvođenja koncerta upravo zahtevnih i teških kompozicija Sergeja Rahmanjinova, i još je imao preambicioznog oca (Armin Mjuler Štal) koji ga je terao po svaku cenu da savlada ovog kompozitora.

"Moram priznati da 'Sjaj' nisam nikada gledao do kraja. Uvek sam video neke fragmente filma i znam tu kompletnu priču. Istina, sve je na neki način teško da se nauči, nije to samo Rahmanjinov. Opet, on je veoma pijanistički autor, za mene veoma zahvalan. Nije on autor koji će baš izazvati slomove kod učenika, i da je potrebna nadljudska snaga da se odoli tom izazovu. Recimo, meni je zahtevnije bilo da sviram 32 Betovenove sonate. One su za mene bile Mont-Everest muzike, svih vremena", rekao je Giltburg i napomenuo da mu nije Rahmanjinov nikad bio tako zastrašujući kao u tom filmu.

"Naravno, da se razumemo, Rahmanjinov jeste jedan od najvećih izazova ikada, bez sumnje, njegove kompozicije traju 40 ili 45 minuta. Lično, nisam imao nikad taj osećaj opasnosti od njega, kao na filmu. Moj odnos sa Rahmanjinovim je uvek bio više pozitivan i na neki način kao vrsta simbioze", zaključio je Boris Giltbur za Tanjug.