Šta radimo u slobodno vreme: Kulture nema među prvih pet zanimacija stanovnika Srbije
Komentari09/02/2023
-07:48
Na listi zanimacija kojima se građani Srbije bave u slobodno vreme među prvih pet mesta nema kulturnih sadržaja, pokazalo je novo istraživanje.
Slobodan Mrđa, istraživač Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, zajedno je sa Marijanom Milankov, takođe istraživačom Zaprokula potpisao statističku studiju "Kulturna participacija građana Srbije".
Koliko naši sugrađani učestvuju u kulturnom životu u poslednjih pet godina? Šta to volimo i ne volimo u kulturi, koliko smo prisutni, kakva su nam kulturna interesovanja, navike i koliko smo spremni da potrošimo na kulturne sadržaje, otkriva drugo izdanje najrelevantije statističke studije na temu posećenosti u kulturi "Kulturna participacija građana Srbije".
Mrđa naglašava da se Zavod za proučavanje kulturnog razvitka godinama bavi istraživanjima kulturnih potreba, kulturne participacije i kulturnih praksi građana Srbije i da je najnovije istraživanje rađeno na nacionalnom uzorku.
"Interesantno je da smo utvrdili pet najčešćih načina na kojima građani Srbije provode slobodno vreme i svi su u vezi sa privatnom sferom čovekovog života. Odlazak na slavu, druženje sa prijateljima, odlazak na sport i rekreaciju... Među prvih pet načina za provođenje slobodnog vremena građana Srbije nema sadržaja koji su vezani za kulturnu participaciju, naročito ne onu javnu", kazao je Mrđa.
Kako kaže oni građani Srbije koji su se izjasnili da kulturno percipiraju najčešće odlaze u bioskop, a nakon toga dolazi praksa koju istraživači zovu privatna kulturna potrošnja, a to je gledanje televizije, filmova, slušanje muzike i pretraživanje interneta.
"Kada smo pokušali da izvršimo klasifikaciju publike ustanovili smo da postoji određeni deo ljudi koji kulturno percipiraju i koji se može nazvati redovnom publikom. Ti ljudi redovno idu u pozorišta, galerije, muzeje... Naša procena da je obim ljudi koji kulturno participiraju iznosi između 4,6 i 5,6 procenata ukupnog stanovništva", kazao je Mrđa.
Prema njegovim rečima, pozorišta širom Srbije na godišnjem nivou, poseti 1.000.000 do 1.100.000 ljudi.
"Prateći svake godine te statističke podatke shvatili smo da se taj procenat ne povećava, ali se i ne smanjuje. Naša istraživanja kažu da će taj trend u nekom srednjoročnom periodu ostati isti sa tendencijom povećanja. U Beogradu u pozorište ide tih famoznih tri odsto ukupnog stanovništva, ali naša procena je da će u narednim godinama taj statistički podatak otići na četiri odsto", rekao je Mrđa.
Za njega nema dileme da je najteže utvrditi šta i koliko čitaju građani Srbije.
"Dešava se nam u našim istraživanjima ljudi daju socijalno poželjne odgovore. Na pitanje o pročitanim knjigama u poslednjih 12 meseci imamo ogovore 'tri', ali kada počnemo da se raspitujemo o naslovima tih knjiga, nastane problem sa sećanjem", kaže Mrđa.
Svi podaci dobijeni ovim istraživanjem nalaze se u knjizi "Kulturna participacija građana Srbije". Od planiranih 1.600 ipitanika, anketiran je 1.521 ispitanik, što je 95% realizacije uzoraka, a učestvovalo je 50 anketara iz sredina u kojima je vršeno ovo istraživanje.
Komentari (0)