Gorazd Čapovski iz grupe "Mizar": Niko se nije razbudio u svetu, svi su ravnodušni

Kultna makedonska grupa Mizar stvara i nastupa još od 1981. godine do danas. Uprkos mnogim promenama, bend je ostao dosledan svom specifičnom izrazu – Mizar stvara muziku zasnovanu na staroslovenskim napevima, makedonskom folkloru i vizantijskoj tradiciji, umotanoj u darkersko ruho.

Status kultnog benda postigli su već po izlasku istoimenog debi albuma iz 1988. godine, prvom takvom na makedonskom jeziku. Na albumu je sada već nezaboravan hit "Devojka od bronza", a uz autorske na izdanju se našla i zapažena pesma "Zlatno sonce", njihova verzija makedonske narodne pesme "Zajdi zajdi". Album je iste godine proglašen najboljim u tadašnjoj Jugoslaviji, a grupa Mizar postala je koncertna senzacija i odgovor na svetski gotik rok trend koji je u to vreme bio aktuelni muzički pravac.

U dosadašnjoj karijeri Mizar je imao pet ukazanja odnosno pet albuma, a najnovije šesto koje će i promovisati na beogradskom koncertu, najavljeno je 2020. pesmom "Galeb". To je bio i početak saradnje Mizara i Tihomira Jančovskog, cenjenog makedonskog pesnika i književnika koji potpisuje tekstove njihovih novih materijala – "A Day Is Coming / Доаѓа Ден", "Luzna / Scar", "Messengers Of The Downfall (Glasnici na padot)" i "1903" - pesmu o slobodi otpevanu po tekstu poznatog makedonskog književnika Petre M. Andreevskog.

Paulo Dukić

Ove godine objavili su i singlove "Izgoren od ova sonce (Burned By This Sun)" i "Večna praznina", kojima Mizar u ozbiljna glazbena dela pretače ljudsku pojavnost na ovoj planeti, s moćnim vokalom Zorana Tortevskog u prvom planu.

Tokom svih ovih godina, postava Mizara se menjala, rastajali su se i ponovo sastajali dok je jedina konstanta ostao kompozitor, gitarista i idejni vođa grupe Gorazd Čapovski, koji je sa bendom nastupio 16. decembra u Beogradu i koji je bio sagovornik Euronews Srbija.

Vi ste posle pet godina došli u Beograd, i najavili ste ''šesto ukazanje''. Šta to znači za mlađe generacije koje nisu upoznate u prethodnih 5?

Pre 40 godina smo kao Marsulovi klinci započeli ovo čudesno putovanje. Baš pre neki dan smo dobili priznanje "Makedonska muzička Konstanta" na Makedonskoj televiziji. Četrdeset godina je prošlo, šest albuma, šest "Ukazanja", različiti pevači, različiti vremenski periodi, socijalizam..

Kratko bih se vratila u '88 i na vašu pesmu "Devojka od bronza" gde postoji stih ''razbudi se''. Da li smo se po Vašem mišljenju razbudili do danas?

Niko se nije razbudio u svetu, svi su ravnodušni. Treba da se razbudimo, motivacija i angažman je mnogo bitan u svakom slučaju i svakom pogledu, za bilo koji koncept, za bilo koja ''rabota''.

Vaš novi album je spreman, osvrnula bih se na Vašu pesmu "Izrod" koja govori o čoveku koji je prodao svoju dušu. Da li možemo reći da ima sve više izroda ili je to univerzalna pojava?

To je univerzalna pojava. Kad gledaš, imaš petoricu muškaraca i pet žena, svi su na svojoj strani, svi gledaju u telefone. Ali znaš, čovek možda mutira. Tehnologija ide napred, ali mi smo u suštini ostali isti. I postali smo konzumeristi, a svima nam smeta materijalizam stoprocentni. Treba para, taman posla, ali neki balans da se nađe između duhovnog i materijalističkog života.

Za vas je tipična mračna energija. Pročitala sam da ste za pesmu "Večna praznina" našli inspiraciju u Rijeci. Da li je naše podneblje posebno inspirisano tom prazninom ili je to prosto stvar čoveka, bez obzira na to gde živi?

Univerzalna je stvar, da si tu i da možda nećeš biti tu. Ta prolaznost života nas ceo život drži.

Je l' se ona povećava sa godinama?

Zavisi, nekad da, nekad ne. Ja sam imao večnu prazninu i sa 16 i sa 30, sad imam 55. Zavisi, varira.

Jugoslovenska crta je mnogo bitna, prvi i drugi album je bio naše detinjstvo, naša mladost, naše vaspitanje. To je bio koncept. Da nije bilo Tita ne bi bilo ni prvog albuma.

Taj koncept me zanima, kada kažete progresivno vreme, je l' to tako ili je mit?

Ma nisam ja jugonostalgičar uopšte, ma nije mit. Sada vidim da uopšte nije bio mit. Jugoslavija je bila progeresivna zemlja, zemlja između Istoka i Zapada koja je uzela najbolje od njih. Makedonija je, na primer, uzela najgore iz Jugoslavije - turbofolk i najgore sa zapada - treš - Kardašijan. To je uzela Makedonija, Jugoslavije sve najbolje od Istoka i Zapada. Ipak je bilo jako zdravstvo, jako obrazovanje, to je presudno za bilo koje društvo.

Euronews Srbija

Vi ste pomenuli da svi sada provodimo vreme na telefonima i lap topovima. Da li ste ikada pomislili da će mlađim generacijama biti strana ta vizantijska muzika, vizantijski hor često gostuje u Vašim pesmama, crkveni napevi... da li ste pomislili da će to biti passe?

Ne, to ne univerzalno, uopšte muzika kao muzika. Čovek ne može bez muzike. Muzika je osnovna stvar. Ima i mladih generacija koje slušaju to... Ipak je to duhovna strana rok muzike. Naš cilj je bio da napravimo autentični istočni rok. Zapadni rok, engleski je moderna muzika sa bluz elementima i anglosaksonskim folklorom. Mi smo zamenili to sa balkanskim folklorom, balkanskim folklorom i vizantijskom muzikom. Mizar je hibrid.

"Teatar apsurda" - tako su neki nazvali trenutnu situaciju u Severnoj Makedoniji bar kada je reč o članstvu u EU. Bugarska je uložila veto, oni ne priznaju makedonski kao jezik, već kao bugarski sa dijalektom. Da li sebe smatrate kao bend koji je važan za očuvanje kulturne baštine i jezika i identita ili ste zagovornik jugoslovenstva, da ne postoji Severna Makedonija već samo jedna Jugoslavija?

Mizar ima jugoslovenski identitet sigurno.

A severnomakedonski?

Ne, Republika Makedonija.  Nije to problem... To se tiče tvog izbora. Kada neko ti nalaže silom kako si, šta si... Stvarno je bezveze da ti u 21. veku neko kaže: "Ovo je bilo ovako, ovo ovako, nisi ti si to..." Ja ako hoću da budem, biću Marsovac, biću iz Tanzanije, Urugvaja... To je problem. To je kršenje klasičnih čovekovih prava.

Da li ćete nastaviti ovom putanjom, izbacili ste šest albuma, brojne su godine iza vas, da li planirate da pravite nešto novo?

Da, još žešće, ''gitaroški''.

A vizantijskog momenta i dalje će biti?

Da, to ne možemo izbeći. To je sadržina, a forma se može menjati, znaš, to je naš stil, to je naš pečat.

Da li će i dalje biti istorijskih pesama poput Konstatinopolja?

Videćemo, više individualnih. Za čoveka. Čovek je ipak najbitniji.