Odvažne Srpkinje koje su promenile svet – junakinje knjige "Bile su prve" ispisale istoriju

Julija Hlapec Đorđević bila je prva žena doktor nauka u Austroguraskoj, Milica Bogdanović bila je jedna od tri devojke koje su prve upisale Zagrebačko sveučilište, odnosno univerzitet, a potom je postala prva južnoslovenska istoričarka i profesorka istorije i geografije. "Silna carica u carstvu srpske Talije" – tako je bila opisana Draginja Ružić koja je prva stala pred publiku na "daske koje život znače".

Ove hrabre žene samo su neke od mnogih koje su promenile tok istorije, a čiji su životi i dela zabeleženi u novoj knjizi istoričarke Ivane B. Spasović "Bile su prve – biografije odvažnih Srpkinja".

Ova knjiga čitaoce vraća u 19. vek na teritoriju kneževine, kasnije kraljevine Srbije i Austrougarske, a junakinje priča su izuzetne žene, kojima je zajednička nit trnovit put i krčenje staze ka uspehu u različitim profesijama. One su bile prve Srpkinje koje su se bavile svojim pozivom, а neke od njih bile su i prve naučnice i umetnice u Evropi, izašle su iz senke, ostvarile svoj dar i time ostavile veliki trag u istoriji. Zahvaljujući knjizi Spasović, te posebne žene mogu svojim životnim pričama da ohrabre i inspirišu nove generacije mladih pre svega devojaka, ali i momaka.

"Mislim da mladi ljudi imaju dužnost prema svom talentu, potrebno je da se odazovu svom pozivu i da se bave time u čemu su najbolji", kaže za Euronews Srbija istoričarka i autorka knjige Ivana Spasović.

Knjiga je objavljena u izdanju Izdavačke kuće "Pčelica", čija izdanja obuhvataju stranu i domaću dečju književnost. "Recenzentkinja je dr Aleksandra Novakov iz Matice srpske, uz čiju nesebičnu pomoć su priče dopunjene fotografijama junakinja", ističe sagovornica.

Priče su prilagođene školskom uzrastu i obuhvataju biografije već dobro poznatih istorijskih ličnosti, kao što su bile prva slikarka i članica Srpskog učenog društva Katarina Ivanović, lekarka dr Draga Ljočić, arhitektkinja Jelisaveta Načić, ali i mnogih žena o kojima se do sada nije znalo.

profimedia

"Privilegija je za istoričara da u 21. veku i dalje dođe do izvora o nekome ko do sada nije bio poznat, a to zaslužuje. Takve su, na primer, prva lekarka u južnoj Ugarskoj Marija Prita, fotografkinja Marija Rosandić ili vajarka Vuka Velimirović", rekla je istoričarka.

Spasović je istakla da su po prvi put u evropskoj istoriji žene dobile pravo i glasa i izbora za parlament uoči Velike narodne skupštine u Novom Sadu, što je jedan svetli primer tadašnjeg vremena, iako je to bila samo na trenutak osvojena sloboda. Naime, godine 1918. kada je Vojvodina priključena Srbiji, među više od 700 poslanika tog dana se u skupštini našlo i sedam dama, obrazovanih i ostvarenih u svojim profesijama. Jedna od tih junakinja je bila prva srpska novinarka Milica Tomić.

Prvi ženski časopis i duhovita profesorka istorije

Milica Tomić kojoj je posvećeno jedno poglavlje u knjizi, bila je ćerka Svetozara Miletića, čuvenog političara iz Južne Ugarske i supruga Miletićevog naslednika političara Jaše Tomića. "Naravno, iako se ponosila svojom porodicom, to je ne opisuje sasvim i ne čini njen identitet, jer je sama po sebi zanimljiva kao prva srpska novinarka, ali i urednica", podvlači naša sagovornica.

Karijeru je započela kao saradnica u očevom časopisu "Zastava", da bi vremenom osnovala svoj časopis "Žena", koji je bio emancipatorski i raznovrsnih tema. "Taj časopis je bio je prilagođen različitim ukusima žena. U njemu su bili zastupljeni odlomci iz književnih dela, vesti o dešavanjima u politici, položaju žene u društvu, ekonomiji, pozorištu, ali i recepti i saveti za zdravlje i negu", naglašava autorka.

Na pitanje koja biografija u knjizi je bila najzanimljivija za istraživanje, Spasović kaže da se neminovno najviše divi Milici Bogdanović, prvoj srpskoj istoričarki.

"Put do nje bio je ispunjen slučajnostima koje se graniče sa čudom. Ona je bila i prva žena koja je doktorirala na Zagrebačkom sveučilištu. Bila je profesorska istorije i napisala je knjigu o rimskoj istoriji, biografiju Tolstoja i građu za istoriju Beograda u 18. veku. Upamćena je kao omiljena profesorka studenata, opisivali su je kao duhovitu i svestranu osobu, koja odlično ume da prenese znanje", navodi Spasojević.

Autorka pored toga dodaje da je tokom istraživanja o ženama iz svetu umetnosti, imala priliku da se upozna i sa svetom pozorišta u 19. veku. "Za divljenje je koliko su Kneževina, kasnije Kraljevina Srbije i susedna Austrougarska bile u toku sa istorijom teatra, ali i novim evropskim književnim delima, prevodile ih i postavljale na svoje scene, a podržavale i domaće stvaraoce", ističe ona.

Pozorišni i operski život u 19. veku obogatile su umetnice kao što su prva rediteljka Milka Marković,  prva operska pevačica Sultana Cijuk, Jovanka Stojković prva pijanistkinja, Draginja Ružić prva glumica, kao i Soja Jovanović, koja je režirala mnoge serije i filmove.

Istoričarka je u svom delu takođe otkrila interesantnu, ali i pomalo tužnu, priču o Milevi Marić. Naime, mlada naučnica na Ciriškom fakultetu, diplomski rad je posvetila provođenju toplote. Iako je Marić završila usmeni deo sa visokom ocenom, nikada nije dobila diplomu, zbog sukoba Alberta Ajnštajna sa njenim profesorom.

profimedia

Kako su postale prve?

Iako je više puta naglašeno da uspesi ovih dama i probijanje leda za buduće generacije nije bio nimalo lak posao, Spasović navodi da su sve ove žene imale podršku svojih porodica i ljudi koji su bili ispred svog vremena, spremni da se odupru onome što je imalo potporu u zakonodavstvu, ali je bilo uvreženo i u predrasudama društva.

Upitana da li su junakinje knjige mahom žene iz imućnih porodica, Spasović odgovara:

"Nijedna od njih nije imala blagodat da joj barem na taj način put bude olakšan. Apsurdno je, ali je tako. Od prosvetiteljskih reformi žensko obrazovanje je uveliko bilo obavezno u Habzburškoj monarhiji, kasnije i u Srbiji, ali se dugo završavalo na osnovnom nivou. Neke porodice devojaka koje su težile višem školovanju bile su bogatije, ali novac nije bio dovoljan, ako nisu postojali silna želja i hrabrost, a mnoge su morale da se dovijaju kako da prebrode i materijalne nevolje.. Uostalom socijalne razlike nisu ni bile previše izražene, društvo Srbije i Južne Ugarske bilo je društvo sličnih", navodi Spasović.

Možda je najbolji primer za to slučaj lekarke Marije Prite, čija je majka bila spremna da kuca na sva vrata da bi svojoj ćerki obezbedila obrazovanje. Prita je završila Višu devojačku školu u Pančevu, a kako bi upisala Univerzitet u Cirihu, jedini koji je tada bio otvoren za devojke, morala je da poseduje maturski ispit, ali su je gimnazije u Sremskim Karlovcima, Novom Sadu i Beogradu odbile. Na kraju se na savet lekarke Drage Ljočić, koja je deceniju ranije morala da se suoči sa istim problemima, Prita obratila Gimnaziji u Cirihu, dopunila svoje znanje latinskog jezika i dobila diplomu potrebnu za upis.

"Eto koliko je prepreka trebalo da se savlada, ali uspele su – majka i ćerka zajedno. Naravno, uz pomoć uglednih, svesnih i savesnih ljudi koji su znali da je zapostavljanje žene, oduvek poštovane i voljene u porodici, nerazumno, da i ženama pripada pravo na obrazovanje, zaposlenje i jednaku platu, nasledstvo, pravo glasa", kaže Spasović.

Euronews Srbija /T. M.

Dakle, za uspeh ovih žena, dodaje istoričarka, bila je potrebna i podrška muškaraca čija reč je imala težinu, koji su mogli da utiču na promene u politici.

"Ali postojala je i volja. Moramo da kažemo da je društvo Srbije 19. veka bilo otvoreno za promene. U tom trenutku, zemlja se tek oslobađala od turske vlasti i treba da ostvari svoju samostalnost i nezavisnost, uz borbu za ustavnost, parlamentarizam i uspon privrede. To društvo bilo je spremno na davanje prava ženama, što je zaista za poštovanje. Deluje kao da je to bio talas, neminovan i nezaustavljiv", navodi Spasović dodajući da je više prava ženama donelo i više obaveza, koje su i dalje zadržale svoje uloge u kući.

"Teme su često pronalazile mene"

Izuzetno inspirativna knjiga namenjena mladima obuhvata dvadesetak biografija istorijskih ličnosti koje su promenile svet, a to je tema kojom se Spasović bavi već godinama unazad. Do prvih interesantnih podataka je došla tokom pisanja magistarskog rada na Filozofskom fakultetu. Rad je bio posvećen Banatskoj vojnoj granici, a priče o odnosima Habzburške monarhije i Kneževine Srbije, kako Spasović kaže, otvorile su novi svet prvih ženskih škola.

"To je otvorilo temu za doktorsku disertaciju posvećenu obrazovanju žena, krajem 19. i početkom 20. veka. Nakon toga, teme su često nalazile mene i tada dolazim do izvora za zasebne biografije nekih od tih žena", prisetila se sagovornica.

Posle više desetina naučnih radova, obraćanje mlađoj čitalačkoj publici može da bude izazov, jer treba da bude svedeno, a zanimljivo, pomalo i poetično, da navodi na maštu i povezivanje sa sadašnjim vremenom.

"To doživljavam kao doprinos prosveti, koju smatram za najvažniju. Kako kaže Zmaj: 'Nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati'", objašnjava.

Spasović je do sada napisala knjige o kneginjama i kraljicama, kao i kneževima i kraljevima dinastija Obrenović i Karađorđević i o Isidori Sekulić takođe u izdanju izdavačke kuće "Pčelica". Knjiga "Bile su prve" nastala je po ideji direktora "Pčelice" Gorana Markovića. Cilj autorke, izdavanjem ove knjige možda je najbolje sumiran na poslednjoj strani: "Žene koje su bile prve u svom pozivu promenile su istoriju i svet. Njihove zvezde sijaju od milih lica i dobrote, knjiga, muzike, slika, skulptura, građevina i uloga koje su stvorile, đaka koje su učile bolesnih koje su izlečile, dece koju su odgajile. Gore da osvetle put novim malim devojčicama punim velikih želja".