Borba protiv prodaje remek-dela u stečaju: Kolekcija Jugoeksporta je kulturno dobro, ne može iz zemlje

 

Kolekcija od 148 slika, koje su pripadale firmi u stečaju "Jugoeksport", proglašena je za kulturno dobro, izjavio je danas zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić i objasnio da to znači da ta dela moraju ostati u zemlji i ne smeju se prodati pre nego što se ponude Muzeju grada Beograda.

"Sada će sa ovim delima morati da postupaju drugačije. Neće moći da budu izneta iz zemlje i moraće da ih ponude prvo nama, čak i ukoliko budu organizovali zakazanu licitaciju, što nadam se neće uspeti. Osam njih se već prijavilo za učešće na licitaciji i moja poruka je da ne troše novac bespotrebno. Grad će naći način da te slike nikada ne budu u privatnim kolekcijama već u muzeju", istakao je Vesić i dodao da je o svemu obaveštena i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, kao i stečajni upravnik i Privredni sud. 

Konferencija za medije održana je danas u Konaku kneginje Ljubice, pošto je nedavno za 18. maj zakazano javno nadmetanje.  

Za 10,4 miliona dinara, naime, ponuđeno je na prodaju u paketu 148 artefakata među kojima su dela Petra Lubarde, Miće Popovića, Milana Konjovića, Lazara Vozarevića, Mila Milunovića, Peđe Milosavljević, Zore Petrović, te Emira Dragulja, Aleksandra Deroka i Ana Kapor. 

Dopustili da propadnu, da spuste cenu

Prema rečima zamenika gradonačelnika Beograda, oglašena je prodaja 148 dela likovne umetnosti za nešto manje od deset i po miliona dinara, iako je procenjena vrednost bila oko dvadeset miliona dinara. Vesić je potom ocenio i da je namerno dopušteno da slike propadnu, a neke od njih budu i pocepane, kako bi im se što više spustila cena, da bi mogle u inostranstvu da se prodaju za veliki novac i da na taj način pojedinci zarade.

 
"U ime Grada Beograda, želim da kažem da hoću da se prekine iznošenje umetničkih dela iz Srbije ukoliko su za njih zainteresovani naši muzeji. Proteklih decenija na stotine umetničkih dela izneto je na razne načine iz Srbije i prodaju se na aukcijama širom sveta. Tako smo nedavno imali prodaju delova sobe kralja Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin, a da niko od naših nije ni probao da dođe do njih i da pokuša da ih vrati u Srbiju. Da ne govorim o tome da niko ne kontroliše umetnička dela koja su razni muzeji dali na korišćenje raznim državnim institucijama, čak sam siguran da su neka i zamenjena. To je skandal, a kako smo se ponašali prema umetničkim delima najbolje pokazuje slučaj `Jugoeksporta`", zaključio je Vesić.

Ako bude aukcije, Muzej učestvuje

Kako je na konferenciji rečeno, Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika biće upućen zahtev da se uradi popis svih umetničkih dela u svim firmama, kako bi ta dela bila u srpskim muzejima i tako postala dostupna javnosti. 

"Za slučaj da se aukcija održi, spremni smo da učestvujemo baš kao i ostali privatni kolekcionari ili građani koji će se tamo pojaviti. Imam jedan originalni katalog iz 1973. godine u kojem piše da je kolektiv tadašnjeg "Jugoeksporta" poklonio i formirao svoj legat ustanovi Muzeja grada Beograda. Ono što je najvažnije, tada su slike nabavljene narodnim novcem i verujem da i pored ogromne vrednosti koju slike imaju, one pripadaju narodu i javnoj svojini i želim da budu javno dostupne", istakla je Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda. 

Konferenciji za novinare prisustvovali su zamenica predsednika Skupštine grada Andrea Radulović i gradski sekretar za kulturu Ivan Karl.