Tamnica u Redingu: Borba za zatvorsku ćeliju Oskara Vajlda, i Kejt i Benksi bi da se ona pretvori u muzej

Metalno stepenište škripi, cvili pod nogama na putu do ćelije C. 3.3. Duguljaste prostorije od obojene cigle iza velikih i zabravljenih vrata tamnice u Redingu. Ovde je Oskar Vajld (1854-1900) proveo skoro pune dve godine (1895-1897), a njegova jedina krivica bila je seksualna opredeljenost.

Zatvor mu je poslužio i kao inspiracija za mračni i realistični prikaz života iza rešetaka, objedinjenu u čuvenoj "Baladi o tamnici u Redingu".

"Naježite se kada odete tamo", kaže Met Roda, jedan od poslanika iz Redinga, grada koji se nalazi oko 60 kilometara zapadno od Londona, a prenosi Irish Times.

Rod navodi da zatvor od 2013. više "nije u funkciji" iz bezbednosnih razloga, a upoređuje ga sa vremenskom kapsulom.

Vlada Engleske odbila ponudu Redinga

Osim zatvorenika, unutar zidina je malo ko "zavirio" jer vrata nisu bila često otvorena za slobodne građane. Iako su postojale ideje, svi pokušaji da se ova zgrada pretvori u muzej, umetnički centar i neku vrstu javno dostupnog prostora, propali su do danas.

Prošlog meseca je engleska Vlada, koja je i vlasnik ovog poseda i zgrade, odbila ponudu gradskog veća Redinga za kupovinu i pretvaranje zatvora u muzej i umetnički centar. Kako su naveli u obrazloženju, ponuda od oko tri miliona evra je "preniska".

Karen Rouland, lokalna odbornica zadužena za kulturna pitanja, smatra da je ova lokacija važna iz više razloga, a ne samo kao umetničko i kulturno dobro.

"Potičem iz mesta u blizini Stounvola, u Njujorku, i znam koliko je nacionalna baština važna za tu zajednicu", rekla je Rouland, aludirajući na bar "Grinič Vilidž" u Njujorku, za koji se smatra da je centar iz kog je krenuo aktivizam za gej prava.

Podrška od Kejt i Benksija

Nekoliko filmskih zvezda, uključujući i glumicu Kejt Vinslet, rođenu u Redingu, podržalo je planove za pretvaranje zatvora u muzej. Čini se da je podršku pružio i čuveni umetnik Benksi, čiji se mural, navodno, nalazi na jednom od zatvorskih zidova.

 

 

Reding pokazao se kao važno mesto u životu Oskara Vajlda, čuvenog pesnika i pisca, koji je 1895. godine uhapšen u londonskom hotelu Kadogan i potom osuđen za "grubu nepristojnost".

Iz londonskog zatvora je prebačen u tamnicu u Redingu, što je trebalo da mu poboljša zatvorske uslove. Međutim, zatvorska pravila i dalje nisu dozvoljavala posete, hrana je bila zastrašujuće loša, a higijenski uslovi još gori.

Za estetu, kakav je bio Vajld, sveopšti uslovi u zatvoru i, pre svega, gubitak slobode mora da su predstavljali i više od promene. O proživljenom, Vajld će, pošto je odslužio kaznu, slikovito opisati u "Baladi o tamnici u Redingu".

U ovom delu, on piše o sudbini zatvorenika koji je obešen.

"Uzane ćelije u kojim boravimo
Prljave su i mračne latrine,
Ispunjava ih zadah žive smrti
Guši i penje se u visine,
I sve sem požude sažižu
Ove ljudske mašine."

Džil Brandret, pisac, novinar i bivši poslanik, ali i počasni predsednik "Društva Oskar Vajld", smatra da zatvor simbolizuje Vajldovo mesto u globalnoj književnoj, kulturnoj i društvenoj istoriji, i da bi ga trebalo spasiti.

"Nema mnogo književnih ličnosti čiji su život i delo tako važni za nacionalnu, pa i međunarodnu priču. Fascinirani smo njegovim usponom i padom, a zbog velikih promena u stavovima o homoseksualnosti tokom perioda dužeg od veka, zauzima i posebno mesto u istoriji društva. U 'Baladi o tamnici u Redingu' vidimo prelazak iz trijumfa u tragediju", rekao je Brandret.

Vajldova situacija u zatvoru se na kraju popravila, kada mu je novi upravnik zatvora odobrio pristup većem broju knjiga i papiru za pisanje.

Tako je Vajld dobio mogućnost da završi "De Profundis", pismo svom ljubavniku lordu Alfredu Daglasu prožeto optimističnim tonovima.

"Moram da se postaram da sve što mi se dogodilo, dobro utiče na mene", pisao je Vajld, opisujući svoj krevet, gnusnu hranu, težak rad i "strašnu, grotesknu odeću, tišinu, samoću i sramotu".

"Ne postoji nikakva telesna degradacija koju ne bih morao da pokušam da iskoristim za spiritualno uzdizanje duše", dodao je  Vajld u svom pismu.

Grad u kom je sahranjen Henri I

Oni koji žele da pretvore zatvor u muzej, veruju da bi se Reding na taj način odužio za bivšim zatvorenicima za sve patnje koje su preživeli.

Ponuda opštine Reading za kupovinu zatvora ima za cilj da pokaže i druge aspekte istorije grada koji je Englezima i dalje poznat najviše po železničkoj stanici, iako je 1136. godine sahranjen u nekom delu grada kralj Henri I.

Prinstskrin/Google Earth

Toni Pejdž, zamenik čelnika opštinskog veća, kaže da će se njihov plan fokusirati na umetnost i kulturu, i ističe da će istorija zatvora, u kom su bili smešteni i irski republikanski zatvorenici početkom 20. veka, ali i to što je blizu sahranjen Henri I, privući posetioce.

Mada, ne zna se tačno na kom mestu je Henri I sahranjen - moglo bi da se ispostavi da je ispod nekog parkinga, kao što je to bio slučaj sa Ričardom III u Lesteru. Opatija Reding je, naime, u velikoj meri uništena u 16. veku, i neki delovi su sada duboko pod zemljom, mada je većina ruševina ostalo sačuvano.

Žele da udvostručimo ponudu, nije realno

Pejdž smatra da ministarstvo pravde Ujedinjenog Kraljevstva, koje je vlasnik zatvora, želi da dobije duplo više novca nego što im je grad ponudio. Kako kaže, procene su zasnovane na podacima prikupljanim pre pandemije i sa netačnim pretpostavkama da bi tu mogli da se izgrade stanovi.

S obzirom na to da ova lokacija košta Vladu Engleske oko 250.000 evra godišnje, a ne doprinosi ništa, Pejdž je frustriran što ministarstvo ne želi da pregovara sa Redingom, već žele da čuju neke druge ponude.

"Prodaja ove lokacije obaviće se samo u najboljem interesu poreskih obveznika i sredstva će biti uložena u pravosudni sistem države, a moraće i da budu ispunjeni uslovi za očuvanje lokacije od istorijskog značaja", navodi se u saopštenju predstavnika države.

S druge strane, Reding ne odustaje i razmatra se mogućnost prikupljanja novca, putem priloga, da bi se podnela bolja ponuda.