Otvoren Salon Oto Bihalji Merina: "Renesansna ličnost, ostvario se u svemu čime se bavio"

Večeras je otvoren Salon Oto Bihalji Merina, a ministarka kulture Maja Gojković je poručila da je to važno mesto na kulturnoj mapi Beograda i Srbije u kojem ćemo imati priliku da se upoznamo i iz novih uglova sagledamo lik i delo čoveka o kome se može gotovo neprestano govoriti i koji je uvek aktuelna tema za raznovrsna istraživanja i proučavanja.

"Posebnu draž večerašnjem skupu daje prisustvo njegovih kolega i prijatelja, koji su s njim sarađivali i drugovali. Kao i uvek, svedočenja iz prve ruke daju autentične prikaze ne samo određene ličnosti, već i svojevrstan presek vremena i društvenih i istorijskih okolnosti u kojima je ona živela i stvarala", rekla je ministarka.

Tanjug/ Ministarstvo kulture i informisanja/ Goran Zlatković

Gojković je istakla da je Oto Bihalji Merin gotovo čitav vek bio jedinstvena pojava na domaćoj kulturnoj sceni i da je kao renesansna ličnost, višestruko talentovan i nadaren uspeo da se ostvari u svemu čime se bavio.

"A bio je mnogo toga. U mladosti pilot ratnog vazduhoplovstva, potom zajedno s bratom Pavlom osnivač Nolita, najviše je ostao upamćen kao književnik, publicista, istoričar umetnosti i likovni kritičar. I uvek, šta god radio i gde god boravio, bio je zakleti antifašista i borac za slobodu i pravdu. Nije nimalo slučajno ni pretenciozno to što ga je Artur Kesler smatrao legendarnom ličnošću Pariza i Berlina tridesetih godina 20. veka, niti to što je Tomas Man za njega rekao da je jedan od najboljih stilista nemačkog jezika", navela je Gojković.

Tanjug/ Ministarstvo kulture i informisanja/ Goran Zlatković

Istakavši da je ovaj erudita svetskog renomea dao možda i ključni doprinos afirmaciji i boljem statusu i razumevanju naivnog slikarstva u našem društvu, Gojković je napomenula da je u vreme u kome je on živeo, ali i nakon toga, sve do današnjice, ta vrsta umetnosti postala jedna od prepoznatljivih amblema Srbije na međunarodnoj kulturnoj sceni.

"Bilo da je reč o poznatim školama naive iz Jagodine i Kovačice ili o samoukim slikarima širom naše zemlje, mnogobrojna dela koja su nastala na ovim prostorima govore o slikarskoj veštini koja s razlogom postaje sve cenjenija i priznatija širom sveta", rekla je Gojković.

Naglasila je da se nalazimo na mestu na kome su se okupljala i o umetnosti i drugim pitanjima debatovala najveća imena druge polovine 20. veka, da je ovaj stan bio hram kulture u malom, ukrašen vrednim slikama i omeđen mnogobrojnim knjigama, a njegovu dodatnu vrednost i posebnu draž davali su veliki umetnici koji su ovde diskutovali, a ponekad i žestoko raspravljali o umetnosti ili drugim životnim temama.

Tanjug/ Ministarstvo kulture i informisanja/ Goran Zlatković

"Ljudi svesni značaja kulture, kako za čitavo društvo tako i za razvoj i izgradnju svakog pojedinca, verovali su da umetnost i dela koje ona stvara nisu nastajali radi sebe same, niti da bi se njima divio mali krug povlašćenih. Sve ono vredno što su stvarale generacije predaka pripada svima, u skladu sa različitim i raznovrsnim potrebama, afinitetima i senzibilitetima", rekla je Gojković.

Ministarka je napomenula da je upravo zbog toga naša zajednička obaveza da ovo značajno mesto otvorimo za publiku, zaljubljenike u umetnost, kao i one koji to tek treba da postanu.

U okviru otvaranja Salona održan je prvi u nizu razgovora na temu „Ja živim sa umetnošću“ na kojem je uvodnu reč imala direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti Ivana Bašičević Antić, a učestovali su kustostkinja Biljana Tomić i prof. dr Ješa Denegri.