Muharem Bazdulj za Euronews Srbija: Baština Ive Andrića je zloupotrebljavana, što je istorijski i životni paradoks
Komentari24/12/2021
-21:00
Ovog meseca navršilo se šest decenija otkako je Ivo Andrić postao prvi pisac s ovih prostora koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost.
Švedski novinar Andreas Ekstrom istraživao je šta su članovi žirija pisali o kandidatima te 1961. godine i pronašao da je Andrićevo delo opisano kao "epska sila koja je pronalazila teme i oslikavala ljudske sudbine iz istorije njegove zemlje".
U konkurenciji za prestižnu nagradu, te godine bili su i Džon Stajnbek, Alberto Moravija, Grejem Grin, Lorens Darel, pa čak i čuveni pisac epske fantastike i tvorac "Gospodara prstenova" Dž. R. R. Tolkin...
Vest da je jedan "jugoslovenski pisac" dobitnik Nobelove nagrade, ubrzo je obišla svet, a već tokom večeri Andrićev američki izdavač poslao je telegram u kojem navodi da je ceo tiraž "Travničke hronike" rasprodat.
Na dodeli nagrade, Andrić je izgovorio besedu "O priči i pričanju", a na banketu u Stokholmu su se čule pesme "Kad ja pođoh na Bembašu" i "Oj, jesenske duge noći", a legenda kaže da je Andrić sa sobom poneo i ploču sa kompozicijom "Marš na Drinu" koja je navodno izazvala veliko oduševljenje.
Duboke istine saopštene jednostavnim jezikom
Pisac Muharem Bazdulj je za Euronews Srbija ispričao zašto misli, kao i mnogi drugi, da je Andrić naš najbolji pisac.
"On je od one vrste pisaca koje svako elementarno pismen može da čita. Dakle, on nije 'težak pisac' u u tom osnovnom smislu. Vi imate druge pisce koji zbog vokabulara, vrste rečenice, su nekim prosečnim čitaocima odbojni, ali on je tim naoko jednostavnim jezikom, bio u stanju da saopšti jako duboke i jako temeljne istine o ljudskom životu", smatra Bazdulj.
Novčani deo vredne Nobelove nagrade Andrić je u celosti donirao kako bi se kupile knjige za biblioteke u Bosni i Hercegovini.
Njegov zavičaj postaće nekoliko decenija kasnije poprište ratnog sukoba u koji su još i danas upleteni pisac i njegovo delo.
Bazdulj smatra da je to "životni i istorijski paradoks".
"Kad je on dao taj novac, on ga nije donirao za biblioteke na Romaniji, 'jer su tu Srbi', ni u Cazinskoj krajini 'jer su tu Bošnjaci', ni u Zapadnoj Hercegovini, 'jer su tu Hrvati', već je dao celoj Bosni i Hercegovini. Njegova baština je zloupotrebljavana, a možda, što je opet paradoks i životni i istorijski, je on pisac koji je najmanje tako nešto zaslužio", smatra Bazdulj.
Tokom Drugog svetskog rata u okupiranom Beogradu, Andrić je živeo u zgradi u Prizrenskoj odbijajući da mu se knjige objavljuju dok narod, kako je govorio, pati. i strada.
U tom njegovom stanu su nastali "Travnička hronika", "Na Drini ćuprija" i Gospođica, neka od dela zbog kojih je Ivo Andrić - Ivo Andrić.
Andrićevo naliv pero uskoro putuje u Stokholm
Povodom obeležavanja 60 godina od dodele Nobelove nagrade za književnost Ivi Andriću, nedavno je u Domu Narodne Skupštine svečano otvorena izložba, a posetioci će moći, između ostalog, da vide piščeva naliv pera, kojima je pisao neka od svojih najvrednijih dela.
Jedno od njih uskoro će biti trajno poklonjeno Muzeju Nobelove nagrade u Stokholmu.
"Praksa je da svaka zemlja koja ima svog nobelovca nešto od ličnih predmeta veoma malih dimenzija pokloni muzeju u Stokholmu. Mi smo nažalost u nekom malom zakašnjenju od 60 godina, ali ćemo pokloniti jedno malo naliv pero koje će podsećati na našeg nobelovca", najavila je nedavno direktorka Muzeja grada Beograda Jelena Medaković.
Prema njenim rečima, muzej na Andrićevom vencu 8 poseduje veliku kolekciju piščevih olovaka i pera, od kojih i neka luksuznija, a u Stokholm ide jedno od naliv pera "kojima je zaista pisao svoje radove, i to je korišćen predmet sa kojim je možda nastalo neko od čuvenih dela"
Komentari (0)