Igre 
Murali - umetnost bez dozvole: Ulični muzeji za koje se ne kupuje karta
Komentari02/01/2022
-09:28
Za ovaj muzej nisu potrebne karte. Ovde nema dodvoravanja galeristima niti favorizovanja najboljih. Na ulici ima mesta za sve umetnike.
Jedan od njih je Andrej Josifovski, poznatiji kao Pijanista, koji je autor više od stotinu murala u prestonici i osnivač Festivala ulične umetnosti.
Njegova dela provociraju, a kako kaže, upravo je poruka ono što umetničko delo razlikuje od ostalih.
"Potrudim se da uvek ostavim ozbiljnu poruku, jer ako je nema, to je samo dekoracija i može da je radi bilo ko, dok sa porukom, već možemo da konkurišemo da nekada postanemo umetnici", kaže Josifovski.
Na ulicama Beograda najpre su se pojavili grafiti, a prvi mural oslikan je 1972. godine. Osamdesetih godina beogradske fasade uglavnom su oslikavali strani umetnici, a od 2000. na ovamo, mural je postao atraktivan i domaćim stvaraocima. Jedan od začetnika je Andrej Žikić - Artez.
Među stotinama kvadratnih metara koje je oslikao širom Evrope i sveta, nalazi se i jedan mural na 17. spratu jednog beogradskog solitera.
Euronews
"Radovi koje ja napravim, pripadaju meni samo dok ih stvaram. U trenutku kada prestanem da ih stvaram, oni ostaju društvu, to jest zajednici u kojoj se nalaze. Sama činjenica da se većina radova i dan danas fotografiše i na neki način do mene dolazi informacija da i dalje postoje, znači da su bili prihvaćeni i meni je srce puno zbog toga", kaže Artes.
Povezane vesti
Da bi se oslikao jedan mural, potrebno je pribaviti dozvolu vlasnika zgrade, najčešće skupštine stanara, a ako se ta zgrada nalazi u centru grada, potrebna je i dozvola Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Najveći broj murala, ipak je nastao bez ikakve dozvole.
"Baš zato što se radi bez dozvole i zato što se ti ljudi prenose autentično ono što misle i ono što osećaju, bez ikakve cenzuire, i jesu najslobodniji oblik umetnosti", smatra istoričarka umetnosti Ljiljana Radošević.
Iako se ova sloboda u prošlosti osvajala hapšenjima i prekršajnim prijavama, danas sve više naselja traži da i njihove fasade krase takva umetnička dela.
Dejan Stojiljković: Ulični umetnici imaju mnogo veću publiku nego pisci
Pisac Dejan Stojiljković, koji je bio gost emisije Euronews Dan slaže se da i zidovi, kao i papir, trpe sve.
"I pisanje i slikanje na zidu su načini komunikacije. Tako se šalje neka poruka: mi pisci na svoj način, a slikari na svoj", kaže Stojiljković
On podseća da su na Zapadu neki stvaraoci koji su slikali po haustorima i na fasadama, sada vrlo cenjeni umetnici kao što su Baskijat i Benksi.
"Ja znam da ovde u Nišu imamo bar nekoliko umetnika koji su izvanredni u tome što rade, a kao primer bih naveo mural 'Čelik' posvećen čuvenom niškom bokseru", kaže pisac.
Povezane vesti
Višestruko nagrađivani autor, koji je i veliki ljubitelj stripa, povukao je paralelu između strip umetnosti i slikanja murala, kao buntovnih, ali i marginalizovanih umetnosti.
"Na našim prostorima trebalo da prođu decenije da bi se priznalo da je strip umetnost, verovatno će tako biti i sa muralima. Znam iz prve ruke da su mnogi ljudi koji slikaju murale i strip autori. Jedan od nekoliko poznatih murala u Nišu je slikao poznati ilustrator i strip autor Vladimir Krstić Laci. Prosto, trebaće vremena da ljudi to prihvate", kaže Stojiljković.
Tanjug/Sava Radovanović
On smatra da će, imajući u vidu kako izgledaju zgrade nastale u socijalističkom periodu, ljudi mnogo lakše prihvatati uličnu umetnost, jer su one idealne za oslikavanje murala.
Povezane vesti
"Menja se odnos prema kulturi, jer su ranije mural izjednačavao sa grafitima i sa huliganizmom, što je, naravno, bilo pogrešno, a sada ljudi vide estetsku vrednost toga, naročito kad su to preuzeli vrhunski umetnici. Mnoge te zgrade koje su rađene posle rasta nisu obnavljane i onda je naravno bolje da umesto da imaju zid sa mahovinom, imaju sliku nekog poznatog Nišlije", kaže pisac.
Koliko je ulična umetnost slobodna, najviše zavisi od umetnika, smatra on.
"I književnost i film i strip i ulična umetnost i hiphop i rok, sve su to načini da dođete do umetničke slobode, naročito u nekim sistemima koji nisu toliko slobodni. Ranije su to bili grafiti. Jedan od načina borbe protiv okupatora u Drugom svetskom ratu je bio ispisivanje grafita i poruka na zidovima. Sada je to napredovalo. Ali kad imate ogroman zid u centru grada pored koje tokom dana prođe više hiljada ljudi, onda je to idealno mesto da iskažete svoje slobodno razmišljanje, tako da crtači murala i strit art umetnici imaju mnogo veću publiku nego, na primer, pisci", kaže Stojiljković.
Komentari (0)