Zavirite u novu izložbu Marine Abramović: Pet predmeta koji oslikavaju život i delo najpoznatije umetnice performansa

Marina Abramović volela bi da putuje na Mars, a kada bi joj tako nešto bilo omogućeno,  u njenom prtljagu verovatno bilo mesta za jerihonsku ružu, komad kvarca i još neke sitnice. Ipak, ona kaže da je vreme da počnemo da cenimo nematerijalni svet. 

"Onaj u kom je poštovanje prema fizičkim predmetima manje važno od prenošenja energije među ljudima, između ljudskih bića i prirode i između umetnika i publike", napisala je Marina u predgovoru za njenu novu izložbu pod nazivom "Tragovi" (Traces) koja je otvorena u Londonu.

Izložbeni prostor u staroj Truman pivari u Londonu sastoji se od pet soba, od kojih svaka sadrži predmete koji su bili značajni u Marininom životu i stvaranju u poslednjih pet decenija.

Prva soba posvećena je jerihonskoj ruži, pustinjskoj biljci za koju Abramović kaže da simboliše njenu veru u moć života. Druga prostorija inspirisana je Van Gogovom slikom "Zvezdana noć", koja za umetnicu predstavlja izraz njenog razumevanja svemira.

profimedia

U trećoj sobi posetioci mogu da sede oko velikog komada kvarca, koji je simbol njenog rada iz 1991. pod nazivom "Crystal Cinema". 

Sledeća prostorija je omaž ključnom eseju Suzan Sontag "Regarding the Pain of Others" koji je Abramović pomogao da postane osetljivija na ljudski bol i na posletku, u prostoriji posvećenoj jednom kamenu sa Marsa, posetioci mogu da slušaju Marinino čitanje naziva 10.000 zvezda. 

"Ono što je neverovatno moćno kada je reč o performansu je to da je ono nematerijalno. Publici ne ostaje ništa osim sećanja", ispričala je Abramović u razgovoru sa direktorom Londoske kraljevske akademije, u kojoj će 2023. biti održana njena retrospetivna izložba.

Ova izložba rezultat je njene saradnje sa platformom WeTransfer za digitalni prenos podataka, koja ima i svoj sajt posvećen umetnosti i kulturi, na kom je napravljen virtuelni prikaz "Tragova". Na tom sajtu, Marina je dala i objašnjenje zašto baš ovih pet predmeta najbolje opisuje njen život.

Jerihonska ruža

Jerihonska ruža je neobična pustinjska biljka koja može da preživi potpuno isušivanje. Kada je dugo bez vode, ona se sklupča u suvu kuglu, sve dok ponovo ne bude potopljena u vodu, kada se ponovo oslobađa i izgleda zeleno i sveže, kao da je takva oduvek bila.

Ona može da miruje i do nekoliko stotina godina, a da ponovo ozeleni.

Wikipedia.org/Kristian Peters

S jerihonskom ružom Abramović se upoznala dok je putovala sa svojim partnerom Ulajem s jednog kraja Amerike na drugi i prolazila Dolinom smrti u Kaliforniji.

"Od tad sam držala jednu od ovih biljaka svuda gde sam živela i putovala. Dok sam živela u Amesterdamu, godinama sam ih kupovala na cvetnoj pijaci. Danas u Njujorku imam tri, a kad putujem, uvek sa sobom nosim po jednu suvu jerihonsku ružu. Volim da znam da spava u mom koferu i da mogu da je oživim kad god poželim", napisala je u svom objašnjenju Abramović, dodajući da je formirala jaku emocionalnu vezu s ovom biljkom.

"Zvezdana noć"

Van Gog je naslikao "Zvezdanu noć" dok je bio u duševnoj bolnici u Sen Remiju. Slika prikazuje seoski pejzaž noću, nad kojim je nemirno nebo oslikano vrtlozima boja. 

Ova slika koja se nalazi u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku jedna je od Marininih omiljenih dela.

profimedia

"Van gof je jedan od retkih umetnika koji je promenio način na koji društvo razmišlja. Poput Marsela Dišana i Marka Rotka, Van Gog bio je istinski original, koji su kopirali stotine kasnijih umetnika, praveći drugačije verzije njegovih ideja. Zvezdana noć mi je naročito važna zbog njegovog kosmičkog pogleda na svet. Van Gogu je njegova osetljivost omogućila da vidi atomsku strukturu vazduha. Naslikao je nešto što podseća na vantelesno iskustvo, verziju stvarnosti u kojoj se čestice i elektricitet kreću u različitim šemama. Možda je to Van Gogova verzija 'šire slike'", napisala je Abramović.

Ona je dodala da bi želela da jednog dana omogući drugima da u potpunosti urone u Van Gogovu sliku.

"Volela bih da jednog dana okačim 'Zvezdanu noć' u praznoj prostoriji muzeja, sa samo jednom stolicom. U prostoriji bi mogla da sedi samo jedna osoba i nosi slušalice za blokiranje buke, dok posmatra sliku. Mobilni telefoni ne bi bili dozvoljeni. Mislim da je važno razumeti šta slika i njene boje mogu da urade vašem nervnom sistemu: da osetite šta vam uliva energiju, šta vas umiruje, šta vas iritira. Samo bi milijarder mogao sebi da priušti iskustvo da sam gleda remek-delo, ali ovaj projekat bi omogućio svakom ko želi da učestvuje da jednostavno bude sa ovim radom neko vreme i oseti njegove efekte", kaže Abramović.

"Regarding the Pain of Others"

"Regarding the Pain of Others" (u slobodnom prevodu: "O patnji drugih") je esej Suzan Sontag iz 2003. godine, njena poslednja objavljena knjiga, pre nego što će umreti 2004. godine. Esej govori o različitim načinima na koje ljudi reaguju na slike nasilja i rata. Marina je lično poznavala Suzan i međusobno su se izuzetno poštovale.

profimedia

"Na početku našeg prijateljstva, Suzan mi je poklonila knjigu pisama Rilkea, Marine Cvetajeve i Pasternaka; ona je napisala predgovor za engleski prevod pisama. Suzan to nije znala, ali istu knjigu poklonila mi je moja majka kada sam imala 18 godina! Oduvek mi je bila vrlo važna, jer me vezuje za tragediju, melanholiju i bol. 'Regarding the Pain of Others' je nastavak iste te melanholije u istraživanju toga koliko smo svi povezani preko bola. I moj rad govori o toj povezanosti", napisala je Abramović.

Kvarc

Kristali kvarca koriste se u raznim kulturama širom sveta za proricanje budućnosti i isceljenje, a Marina Abramović koristila ih je u performansu "Ljubavnici", kao takozvane tranzitorne objekte, preko kojih je želela da svoja iskustva i emocije prenese na publiku.

profimedia

"Uvek sa sobom nosim male kristale kvarca, da mi pruže pravu vibraciju. Mislim da mi pomažu da stvari vidim jasnije", napisala je Marina.

Kamen s Marsa

Umetnica je pre nekoliko godina za rođendan dobila kamen s Marsa.

"Taj kamen putovao je sve do Zemlje i ja sam imala taj luksuz da se preko njega povežem sa drugom planetom našeg Sunčevog sistema. Taj mali kamen me je podsetio da ne razumemo mehaniku našeg svemira. Uvek se bavimo malom, umesto širom slikom", napisala je Abramović.

"Volela bih da napravim rad sa meteoritima i povežem publiku sa predmetima iz drugih krajeva Sunčevog sistema, ali zasad je to samo još jedan san. Šteta je što smo mnogo godina od toga da šaljemo ljude na Mars. U suprotnom, ja bih već bila tamo", dodala je umetnica.