Ruta Svetog Ćirila i Metodija postaje kulturno nasleđe Evrope

Savet Evrope je, povodom obeležavanja Dana slovenske pismenosti i kulture, uvrstio Rutu Svetog Ćirila i Metodija u kulturno nasleđe Evrope, izjavio je Viktor Savić sa Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i saradnik Instituta za srpski jezik SANU.

Profesor Savić izdvojio je neke od najvažnijih lokaliteta Rute Svetog Ćirila i Metodija, na prvom mestu Sirmijum (današnja Sremska Mitrovica), potom Sabornu crkvu za zgradom Srpske patrijaršije i Muzejom Srpske pravoslavne crkve u Beogradu, Sremske Karlovce, kao i manastire na Fruškoj Gori i Kosovu i Metohiji.

profimedia

Dan slovenske pismenosti i kulture u čitavom slovenskom svetu se obeležava 24. maja, a odlukom Vlade Srbije se od 2019. godine proslavlja i kod nas.

Ovaj dan znak je sećanja na misionare i kulturne i političke diplomate Ćirila i Metodija, koji su ujedno i tvorci prvog slovenskog pisma, glagoljice, i utemeljivači slovenske pismenosti.

Ovim povodom danas je održana konferencija pod nazivom "Dan slovenske pismenosti i kulture - Od ere Ćirila i Metodija do ere ekspanzije društvenih mreža - gde je danas srpski jezik".

Srpski jezik zaslužuje dužno poštovanje

U toku ove diskusije, profesor Savić je istakao da moramo više brinuti o srpskom jeziku, kao i o tome da on dobije dostojno mesto u obrazovnom sistemu.

"Srpski jezik ne podleže ideološkim i političkim promenama, nego se razvija u skladu s prirodnim zakonitostima o kojima, pre svega, vode računa stručnjaci za srpski jezik, između ostalog, to su istoričari jezika, jer i oni obezbeđuju stabilnost u jezičkom sistemu izučavajući istoriju, jezičku vertikalu. I ovo će u nekom trenutku biti prošlost kojom se zanimaju istoričari jezika. Da zaključim, srpski jezik, kao i svi jezici, zaslužuje dužno poštovanje", kazao je Savić.

Radovan Jokić, pomoćnik ministra za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije u Ministarstvu kulture i informisanja, kazao je na otvaranju konferencije da je ovaj datum značajan za sve slovenske jezike, ali naročito za srpski jezik.

"Na neki način, umni ljudi svoj jezik i pismo doživljavaju kao svoju domovinu, čije granice treba da čuvamo, širimo, nepokolebljivom potrebom za širenje znanja i umeća za dobrobit čitave srpske nacije", izjavio je Jokić.

Pored ovoga, podsećanje na temelje slovenske pismenost navodi nas na razmišljanje o pismenosti danas, u vremenu brzih promena i sve većeg uticaja društvenih mreža.

Za dr Marinu Nikolić, šefa Odseka za standardni jezik u Institutu za srpski jezik SANU, najviše promena u jeziku dešava u oblasti leksike.

"Pitanje leksičkih promena je najuočljivije jer novim pojavama moramo dati neko ime. Društvene mreže uvele su čitav dijapazon novih reči", kazala je dr Nikolić, dok dr Lidija Mirkov sa Fakulteta političkih nauka ističe potrebu za odgovornošću medijskog sistema jer on, osim informisanja, ima i prosvetiteljsku ulogu.