Zna li iko gde je najskuplja slika na svetu: Leonardov "Salvator Mundi" kao da je propao u zemlju

Dva dokumentarca iz 2021. bave se beskrajnom sagom o poreklu i lokaciji najskuplje slike na svetu, "Salvator Mundi" Leonarda da Vinčija, u trenutku kada pomama za umetničkim krimi pričama doživljava svoj vrhunac.

Najskuplja slika na svetu nalazi se negde u Saudijskoj Arabiji, skrivena po naređenju tamošnjeg prestolonaslednika Muhameda bin Salmana. Ali da li je stvarno tako?

"U šteku" na Bliskom Istoku?

Niko iz sveta likovnih umetnosti ne zna pouzdano gde je ovo delo. Većina dobro upućenih saglasna je da je najverovatnije negde "u šteku" na Bliskom Istoku, ali ima i onih koji nagađaju da je sklonjena u bescarinskoj zoni u Ženevi ili, čak, na prestolonaslednikovoj jahti vrednoj pola milijarde dolara, piše BBC.

Na aukciji kod "Kristija" 2017. slika je predstavljena kao poslednji Da Vinčijev rad, lik Isusa Hrista - Spasitelja sveta. Tada je prodata za rekordnih 450 miliona dolara osobi sa ovlašćenjem bin Salmana (35), kog je CIA proglasila odgovornim za ubistvo novinara Džamala Kašogija, piše Karin Džejm za BBC.

No, čak i tada mnogi poznavaoci Leonardovog opusa nisu bili ubeđeni da na slici ima više od nekoliko maestrovih poteza.

Ispod vela misterije i međunarodne intrige, pričom o "Spasitelju sveta" bave se i dva dokumentarca: "The Lost Leonardo" (Izgubljeni Leonardo) danskog autora Andreasa Kofola i "The Saviour for Sale" (Spaistelj na prodaju) Francuza Antoana Vitkina. Oba su nastala nakon objavljivanja popularne knjige Bena Luisa, "Tha Last Leonardo" (Poslednji Leonardo) iz 2019. i na desetine članaka koji su se bavili ovim delom.

Sama slika, nastala oko 1500, više od dva veka bila je izgubljena za istoriju, a pronađena je u veoma lošem stanju, oštećena pa nesrećno restaurisana, prodavana više puta kao minorno umetničko delo, verovatno rad nekog Leonardovog učenika.

Izgubljena istina

"Kada smo odabrali naslov filma, delom nas je inspirisala činjenica da je slika trenutno izgubljena, da je istina izgubljena ali smo bili inspirisani i filmovima o Indijani Džounsu koji su prepuni blaga i lova na blago", izjavio je Andreas Dalsgard, producent i scenarista filma "Izgubljeni Leonardo" za BBC Culture.

Ta mapa s blagom u vidu (mogućeg) Leonarda počinje 2005. u Nju Orleansu gde se "Salvator Mundi" pojavio na jednoj lokalnoj aukciji. Kupila su ga dva dilera iz Njujorka za 1.175 dolara i odmah ga odnela Dajen Modestini, uglednoj restauratorki, koja je sa slike uklonila decenije prašine, prljavštine i naknadnih slojeva boje i koja je prva pomislila bi mogla biti reč o autentičnom Leonardovom delu.

Svojom elegantnom naracijom i brojnim sagovornicima, od dilera umetninama, preko istoričara umenosti do istraživačkih novinara, "Izgubljeni Leonardo" je bolji od dva pomenuta dokumentarca, ocenjuje Karin Džejms za BBC.

Najviše zasluga za to idu samoj Dajen Modestini, glavnoj "glumici". Ona je provela nekoliko godina na restauraciji slike i strastveno brani njenu autentičnost do najsitnijih detalja, ističući da je pentimento (naknadna ispravka umetnika) ispod Hristovog palca ili na krivini njegovih usana mogao biti samo Leonardov.

Modestinijeva je, inače, čitav proces restauracije i prateću naučnu studiju objavila i online.

Većina stručnjaka danas se pak slaže da su sliku najverovatnije izradili pomoćnici iz Leonardove radionice, a da je on dodao završne poteze - što je bila uobičajena praksa u to vreme.

I sam kvalitet slike podelio je stručnu javnost. Američki likovini kritičar Džeri Salc tvrdi u "Izgubljenom Leonardu" da "to nije čak ni dobra slika", a kamoli delo velikog Leonarda, dok se pristalice teorije o autentičnosti "Spasitelja" kunu kako posmatranje dela uživo predstavlja transcendentalno iskustvo.

Film ne zauzima ničiji stav o autorstvu slike, ali jasno stavlja do znanja da su muzeji, dileri i potencijalni kupci mogli da steknu milione - zajedno sa neprocenjivim prestižom - ukoliko bi izabrali da veruju da je reč o autentičnom Leonardu.

Iako je Luk Sajson, kustos izložbe u Nacionalnoj galeriji u Londonu 2011. na kojoj je "Salvator Mundi" zvanično predstavljen javnosti kao originalno Da Vinčijevo delo, u oba filma ostao pri svojoj tadašnjoj odluci, mnogi stručnjaci misle da je istrčao pred rudu.

Dve godine kasnije, 2013, još jedan živopisan igrač je stupio na scenu. Iv Buvije, diler umetninama iz Švajcarske, kupio je "Spasitelja" od njujorških prodavaca, navodno u ime svog klijenta, ruskog oligarha Dimitrija Ribolovljeva, za 83 miliona dolara. Samo dva dana kasnije prodao ju je Ribolovljevu za 127,5 miliona. Dok je Rus shvatio da je prevaren za 44 miliona, slika je već bila na putu ka aukcijskoj kući "Kristi".

profimedia

Kupac je bio anoniman, ali je "Njujork tajms" vrlo brzo otkrio da je on delao u ime bin Salmana, koji je u to vreme pokušavao da popravi ugled Saudijske Arabije. Većina stručnjaka je pomislila da će "Salvator Mundi" biti zvezda nekog novog muzeja ili umetničkog centra u regionu, ali od tada joj se gubi svaki trag.

Malo je falilo da se i zasta nađe pred publikom. Luvr je, naime, pokušavao svim silama da je uvrsti na svoju veliku izložbu 2019. povodom 500 godina od smrti Leonarda. Čak je i bin Salman lično posetio francuskog predsednika Emanuela Makrona u Parizu, dok je pozajmica visila o koncu. Na dan medijskog predstavljanja izložbe jedan zid je zjapio prazan, čekajući "Spasitelja". Ali, on nije stigao.

Pregovori između Francuske i Saudijske Arabije

Dokumentarac "Spasitelj na prodaju" Antoana Vitkina pokriva skoro iste teme kao i "Izgubljeni Leonardo", ali sa manje stila, kaže novinarka BBC i dodaje da se u ovom dokumentarcu ipak mogu čuti i neke eksplozivne izjave o tome šta se dešavalo iza kulisa u Luvru. 

Jedan izvor kaže da je Luvr zaključio da je Leonardo "tek neznatno doprineo slici", ali da je bin Salman hteo da pristane na pozajmicu samo ukoliko bi bilo naznačeno da je reč o originalnom Da Vinčiju. Isti izvor tvrdi da je rekao vlastima da bi "izlaganje slike pod saudijskim uslovima bilo kao pranje 450 miliona dolara".

Ni Luvr ni londonska Nacionalna galerija nisu hteli da daju izjave ni za jedan dokumentarni film.

Fasciniranost umetničkim zločinima

Oba dokumentarca stigla su u trenutku kada su filmovi, podkasti, pa i sama pop kultura fascinirani umetničkim zločinima, misterijama i falsifikovanjima.

"Netfliksova" serija "This Is a Robbery" bavi se krađom remek-dela iz Muzeja Izabele Stjuart Gardner u Bostonu iz 1990. Serija je prepuna teorija zavere o i dalje nerešenoj pljački.

A Ben Luis ima novi osmodelni podkast "Art Bust: Scandalous Stories of the Art World" u kojem nudi priče o "najgorim zločinima, najvećim skandalima i mutljavini između ta dva".

U drugoj epizodi tema mu je zlatni egipatski sarkofag čija je priča o krijumčarenju dospela u žižu javnosti kada se Kim Kardašijan slikala pored njega na godišnjoj gala večeri Instituta za kostim pri Metropoliten muzeju iz Njujorka (muzej je u međuvremenu vratio sarkofag Egiptu).

Ali i pored svih ovih zanosno zamršenih priča, ništa nije ni prineti slučaju "Salvator Mundi". 

"Dokle god je slika skrivena od javnosti i ne zna joj se budućnost ni sudbina, biće zagrnuta oblakom misterija i svet će biti spreman da proguta bilo koju novu informaciju. Jer, na kraju krajeva, ovo je priča iz rubrike Zabava", zaključio je za BBC danski producent.