"Vidimo se u avgustu": Da li su Markesovi sinovi pogrešili što su objavili njegov poslednji roman

Sinovi Gabrijela Garsije Markesa objavili su njegov poslednji roman, uprkos želji čuvenog pisca da se taj rukopis uništi.

Knjiga pod nazivom "Vidimo se u avgustu", predstavljena je istovremeno širom sveta, ali književni kritičari nisu bili naročito blagonakloni. Euronews sada postavlja pitanje da li je opravdano da dragocena dela čuvenih pisaca bivaju posthumno objavljivana, uprkos njihovim željama.

Šta kažu kritičari

U sižeu knjige prevedene na srpski jezik u izdanju "Sezam Book" stoji: "Ana Magdalena Bać živi mirnim, uređenim, porodičnim životom. Ima muža i dvoje dece, i svake godine, istog avgustovskog dana, odlazi trajektom do ostrva na kom je njena majka tražila da bude sahranjena da odnese gladiole na njen grob. Te posete ostrvu neočekivano u njoj bude neodoljivu potrebu da makar te jedne noći u godini postane druga žena. U miljeu karipskih zavodnika, vlažnih i toplih noći, senzualne muzike, i oštrog kontrasta između turizma i bede, u svom poslednjem, posthumno objavljenom romanu, Gabrijel Garsija Markes govori o ljubavi u zrelim godinama, o želji, životu i samospoznaji, kao i tome da nikoga suštinski ne poznajemo i da neke tajne, hteli-ne hteli, nosimo sa sobom u grob. Deset godina nakon što smo pomislili da to više nikad neće biti moguće, imamo priliku da uživamo u novootkrivenom dragulju voljenog kolumbijskog nobelovca".

sezambook.rs

Iz Njujork Tajmsa poručili su da je knjiga kolumbijskog pisca i nobelovca "razočaravajuća". 

"Bilo bi teško zamisliti gori oproštaj od autora 'Sto godina samoće'", napisao je njihov kritičar Majkl Grinberg, pominjući Markesov roman iz 1967. zbog kog se svet zaljubio u latinoameričku književnost. 

S druge strane, u poslednjoj knjizi ono što je pisac ponudio "jedva bi bilo dovoljno za novelu, a kamoli za kompletiran roman", napisao je kritičar.

U Španiji, gde je Markes proveo najplodonosnije godine života, kritičari su bili nešto više blagonakloni.

El Pais piše da "ima svoje vrline", ali da je reč o "maloj knjizi".

AP/Fernando Vergara

Britanski Telegraf dao je, pak, pozitivnu ocenu.

"Kao da knjiga sadrži starijeg i mlađeg Markesa, gde se pogled na svet i umoran dobar humor koji dolazi s godinama, prenosi na oprezan način na šegrta", stoji u njihovoj kritici.

Markes nije jedini

Sin Garsije Markesa Gonzalo opravdao je odluku da objavi očev roman, time da pisac "nije bio u poziciji da sudi o svom delu, jer je on mogao samo da vidi nedostatke, a nisu ga zanimale druge stvari". 

AP/Fernando Llano

Dodao je da prema njegovom mišljenju, roman uopšte nije bio "tako katastrofalan, kako je to Gabo ocenio" i da je to "vredan dodatak njegovom opusu, jer prikazuje novu stranu" velikog pisca. 

Slične argumente navodili su i drugi naslednici velikih pisaca kroz istoriju koji su se oglušivali u želji da unište njihova dela, "u korist celog čovečanstva".

Unsplash

Primera radi, pre nego što je Franc Kafka umro od tuberkuloze 1924. rekao je prijatelju Maksu Brodu da spali sve njegove radove. Međutim, on je odlučio da ih objavi, a Kafkin "Proces" postao je jedno od dela koje se smatra klasikom. 

Legende kažu da je i rimski pesnik Vergilije tražio da se svici na kojima je napisao svoje epsko delo "Enejidu", spale jer se plašio da neće stići da ga završi pre smrti.

U njoj kritikuje zapadnu civilizaciju i njene najgore osobine poput nasilja, šovinizma i imperijalističkih tendencija. Smatra se aktuelnom i danas.

Vladimir Nabokov, pisac "Lolite", tražio je od žene da uništi konačnu verziju romana "The Original of Laura", ako ne doživi da ga završi. Međutim, 2009. trideset godina nakon smrti autora, njegov sin objavio je nezavršen rad ispisan grafitnom olovkom na ceduljicama.

Te epizode možda dokazuju da je ponekad dobro da želje sa posmrtnog odra velikih pisaca na kraju ipak ne ispoštuju, jer šta bi svet bio bez Kafkinih ili Vergilijevih radova?