Igre 
Optužbe za antisemitizam, hakovanje i distanciranje: Ugled Berlinala narušen zbog niza političkih kontroverzi
Komentari27/02/2024
-21:31
Velika evropska smotra filma, čuveno Berlinale, završeno je prošlog vikenda, ali kontroverze zbog političkih poruka koje su njegovi učesnici poslali tokom trajanja festivala i dalje traju.
Berlinski filmski festival oduvek ima reputaciju "politički angažovanog", ali je ovogodišnji završetak prevazišao sva očekivanja.
Zvanični Instagram nalog njihove Panorama selekcije hakovan je tokom vikenda, nakon dodele nagrada, kada je neko iskoristio tu platformu da šalje "antisemitske poruke", a čelnici festivala najavili su tužbu zbog toga.
U objavama su hakeri između ostalog poručili da je "genocid - genocid" i da "smo svi mi saučesnici" onoga što se dešava na Bliskom istoku. Oni su takođe pozvali na "momentalni i trajni prekid vatre" u Gazi.
"Od naše nerešene nacističke prošlosti do genocidne sadašnjosti, oduvek smo bili na pogrešnoj strani istorije. Ali nije prekasno da promenimo svoju budućnost", stoji u jednoj od objava.
Organizatori su istakli da nijednu od njih nije postavio niko iz Berlinala, kao i da one ni na koji način ne predstavljaju stav festivala o situaciji u Gazi.
"Instagram nalog selekcije Berlinale Panorama na kratko je hakovan i objavljene su antisemitske poruke sa logom Berlinala. Te izjave ne potiču od festivala niti predstavljaju stav festivala. Berlinale najsnažnije osuđuje ovo krivično delo. Obrisali smo sve objave i započeli istragu. Pored toga, Berlinale je pokrenulo tužbu protiv još nepoznatih lica, a Državni kriminalistički ured započeo istragu", poručili su organizatori festivala u svom saopštenju.
Povezane vesti
Platforma za politički aktivizam
Čelnici su bili primorani i da se distanciraju od političkih stavova pojedinih učesnika, koji su davali "zapaljive" izjave na temu rata na Bliskom istoku.
Tako je dobitnica "Zlatnog medveda" za dokumentarac "Dahomej" Mati Diop, prilikom preuzimanja nagrade izjavila: "Stojim uz Palestinu".
Tanjug/AP/Markus Schreiber
Pre govora, američki reditelj Ben Rasel, koji je primio nagradu za svoj film "Direct Action", prikazan u selekciji Susreti, na događaju nosio kufiju, tradicionalnu palestinsku maramu, koja je simbol solidarnosti sa tom zemljom.
Takođe, američka rediteljka Eliza Hitman iskoristila je svoj trenutak na sceni da pozove na prekid vatre u Gazi.
"Kao jevrejskoj rediteljki, koja je osvojila 'Srebrnog medveda' 2020, važno mi je što sam ovde. Nema pravednog rata i što ljudi više pokušavaju da se ubede da postoji pravedan rat, to se više groteskno samoobmanjuju", izjavila je Hitman.
Jedan od najkontroverznijih govora poslednje večeri festivala održali su Bazel Adra i Juval Abraham, palestinsko-izraelski rediteljski tandem, koji je snimio nagrađeni film "No Other Land".
Adra je poručio da je teško slaviti dok njegove palestinske sunarodnike u Gazi "kolju i masakriraju". Takođe je pozvao Nemačku "da poštuje pozive Ujedinjenih nacija i prestane da šalje oružje u Izrael".
Tanjug/AP/Markus Schreiber
Povezane vesti
Zatim je izašao i Abraham, koji je izjavio: "Stojimo pred vama. Istih smo godina. Ja sam Izraelac, a Bazel Palestinac i za dva dana se vraćamo u zemlju u kojoj nismo jednaki. Ja sam pod civilnim zakonom, a Bazel pod vojnim. Živimo na udaljenosti od 30 minuta jedan od drugog, ali ja imam prava glasa, a Bazel ih nema. Slobodan sam da se preselim gde god hoću u ovoj zemlji. Bazel, poput miliona Palestinaca, zaključan je u okupiranoj Zapadnoj obali. Ova situacija aparthejda među nama, ova nejednakost, mora da se završi".
U diskusiju se uključio i gradonačelnik Berlina
Govore Abrahama i Adre mnogi su kritikovali na društvenim mrežama, a reditelji su dobijali i pretnje smrću.
Sa njima se nije složio ni gradonačelnik Berlina Kai Vegner iz Hrišćanske demokratske unije, piše Euronews.
"Antisemitizam nema mesta u Berlinu, a to se takođe odnosi i na umetničku scenu. Očekujem da će novi menadžment Berlinala osigurati da do takvih incidenata ne dođe ponovo", dodao je Vegner.
On nije precizirao koji od govora na ceremoniji je za njega bio problematičan, ali je dodao: "Berlin ima jasan stav po pitanju slobode. Berlin je čvrsto na strani Izraela. Nema sumnje u to. Puna odgovornost za duboku patnju u Izraelu i Gazi snosi Hamas. Oni imaju moć da okončaju ovu patnju puštanjem talaca i spuštanjem oružja. Tu nema prostora za relativizaciju".
Organizatori su se pravdali time da su "ponekad jednostrane i aktivističke izjave dobitnika nagrada izraz pojedinačnih, ličnih mišljenja".
Tanjug/AP/Markus Schreiber
"Oni ni na koji način ne odražavaju stavove festivala. Razumemo zgražavanje zbog toga što su izjave pojedinih dobitnika nagrada doživljene kao jednostrane i u nekim slučajevima, neprikladne. Tokom festivala smo jasno istakli stav Berlinala po pitanju rata na Bliskom istoku i da ne delimo jednostrane stavove. Međutim, Berlinale sebe vidi - i danas, kao i u prošlosti - kao platformu za otvoren dijalog između različitih kultura i mišljenja, sve dok te izjave ne diskriminišu ljude ili grupe ljudi na rasistički ili tome sličan diskriminatorni način i ako ne krše zakonske okvire", dodali su oni.
Na čelu Berlinala ove godine su bili Karlo Šatrijan i Marijete Risenbek i to poslednji put, a festival od sledeće godine preuzima bivša šefica Filmskog festivala u Londonu Triša Tatl.
Narušen imidž festivala
Kontroverze su otvorile važno pitanje slobode govora i kako festival koji se predstavlja kao mesto otvorenog dijaloga, može opšte da se distancira od mišljenja umetnika, koje su upravo oni i pozvali.
Završnica ovogodišnjeg festivala nije razbesnela samo kritičare i ljubitelje Berlinala, nego i rasvetlila kakvu ulogu i odgovornost imaju kulturne institucije kada je reč o bavljenju važnim političkim temama.
I dok traje istraga o tome ko je hakovao njihov Instagram nalog, Berlinale mora da snosi posledice koje je to ostavilo na njihovu reputaciju, piše Euronews.
Komentari (0)