Mozaici Carske palate u Sirmijumu: Osma godina konzervacije svetskog kulturnog nasleđa

Osma sezona konzervacije podnih mozaika Carske palate nekadašnjeg Sirmijuma je u toku.

U prostoru Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici odvija se opsežan posao koji će, procenjuje se, trajati duže od decenije. U radionici rade istaknuti stručnjaci, konzervatori, koji s posebnom pažnjom prilagođavaju mozaike Carske palate, nekadašnjeg Sirmijuma, za buduću prezentaciju. Ovi mozaici datiraju iz trećeg i četvrtog veka.

Rimska imperija je ostavila bogato kulturno nasleđe, ne samo današnjim Mitrovčanima, već čitavom svetu, a sklapanju istorijske priče sa tih prostora pomažu dugogodišnja arheološka istraživanja. Podni mozaici, iako su odličnog kvaliteta i stanja, moraju biti podvrgnuti ovakvom poslu, kako bi se zaštitili i ubuduće.

"Radi se o materijalu koji zahteva izuzetnu stručnost, konzervacija ovih mozaika radi se po najsavremenijoj metodi", istakao je Ljubiša Šulaja, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Konzervator Ivan Filipović objasnio je da se antički mozaik čuva u depou.

"Radimo detaljnu metodu konzervacije, koja traje godinama, segment po segment. Sada trenutno uklanjamo staru podlogu, koja se drobi i više nije u stanju da nosi taj mozaik, te je menjamo. Gledamo da maksimalno ispoštujemo tu antičku recepturu, primenjujući što veću količinu kreča, ali naravno, sam noseći materijal je savremen. Te ploče su lagane, što će nam omogućiti da prenosimo mozaik, te ukoliko bude interesovanja i za prezentaciju u drugim mestima, to će biti moguće", objašnjava konzervator Filipović.

Ovogodišnja radionica vredna je 2,5 miliona dinara, a sredstva je obezbedilo Ministarstvo kulture.

Po završetku svih radova građanima će biti prikazano oko 300 kvadratnih metara. Na mozaiku su radili stručnjaci iz celog sveta, između ostalog, sa američkog Univerziteta u Albaniju, jer je reč o svetskom kulturnom nasleđu.

Mozaici palate pripadaju različitim građevinskim fazama od kojih se najstarija potiče s kraja trećeg, a najmlađa od sredine četvrtog veka. Najzastupljeniji su geometrijski mozaici, karakteristični za period kasnog Rimskog carstva.

Oni su sastavljeni od kockica, a postoje i oni sa cvetnim motivom. Samo jedan ima figuralnu predstavu, a to je lik boga Merkura.

U jednom delu palate pronađena su tri sloja različitih mozaika, koji su rađeni jedan preko drugog u rimskom periodu, u zavisnosti od vladara koji je tu boravio. Gornji slojevi biće takođe prezentovani, a oni će se najverovatnije, nalaziti izloženi za zidovima.

Carska palata se vezuje najranije za period 2. veka u vreme boravka Marka Aurelija, a upravo je antički Sirmijum bio jedna od četiri rimske prestonice. Sve do 1957. godine Carska palata bila je nepoznata javnosti, kada su započeta arheološka istraživanja.