Igre 
Princip izazova - promena u izbornom zakonu koja omogućava opoziciji novi vid kontrole rezultata
Komentari03/02/2022
-09:33
Takozvani princip izazova jedna od novina koja se pominje u Predlogu zakona o narodnim poslanicima, o kome je u okviru seta izbornih zakona skupština juče započela raspravu. Ova novina, o kojoj se malo govorilo u javnosti, odnosi se na mogućnost da podnosioci opozicione liste zatraže uvid u pet odsto biračkog materijala na teritoriji jedne lokalne samouprave.
Cilj te mere, kako je za Euronews Srbije objasnio izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar, bila je ideja da se izađe u susret zahtevima opozicije za nekom vrstom dodatne kontrole na biračkim mestima, a opoziciji je data mogućnost da otklone svoje sumnje ukoliko ih bude bilo.
Na koncu to će, kako se očekuje, dati mogućnost da, u izuzetnom slučaju, opozicija u pitanje dovede i podvrgne kontroli glasanje na svim biračkim mestima na toj teritoriji određene izborne komisije, na kojoj bi eventuleno bile uočene precizno određene nepravilnosti.
Ipak, Klačar ukazuje da to ni na koji način ne bi trebalo da dovede u pitanje izborni proces, ali da se može očekivati usporeno proglašenje konačnih rezultata.
O čemu je tačno reč?
Naime, u roku od 48 sati od zatvaranja biračkih mesta, opoziciona izborna lista ima pravo da podnese zahtev za kontrolu zapisnika o radu biračkog odbora po uzorku. Taj zahtev, međutim, može podneti ona opoziciona izborna lista koja je osvojila više od dva odsto glasova i svaka proglašena opoziciona manjinska izborna lista.
Republička izborna komisija potom određuje da lokalna izborna komisija uvidom u izborni materijal izvrši kontrolu zapisnika o radu biračkih odbora sa najviše pet odsto biračkih mesta na teritoriji lokalne izborne komisije. Kako se navodi u predlogu zakona, ako je zahtevana kontrola zapisnika o radu biračkih odbora po uzorku za više od 5 odsto biračkih mesta, kontrola zapisnika o radu biračkih odbora vrši se na onim biračkim mestima na kojima je upisano najviše birača.
EPA Marko Đoković
Povezane vesti
Zanimljivo je, međutim, da ako se na osnovu kontrole zapisnika o radu biračkih odbora u pogledu broja glasova koji je dobila određena izborna lista utvrdi da postoji ukupno odstupanje između sadržine izbornog materijala i zapisnika o radu biračkog odbora veće od 10% na svim kontrolisanim biračkim mestima sa teritorije lokalne izborne komisije, Republička izborna komisija određuje da se izvrši kontrola zapisnika o radu biračkih odbora sa još 5% biračkih mesta.
Ali, šta to sve znači u praksi?
"Ta konkretna mera pojednostavljeno rečeno znači sledeće - da svaka opoziciona lista koja osvoji više od dva odsto glasova na osnovu preliminarnih rezultata ima pravo da traži uvid u pet odsto biračkog materijala. Ako se pronađu odstupanja veća od 10 odsto u odnosu na preliminarne rezultate, ta lista ima pravo da traži još pet odsto biračkih mesta sa teritorije", objasnio je Klačar.
Tu, međutim, nije kraj. Ukoliko se i nakon dodatne kontrole pokaže odstupanje veće od deset odsto, onda birački odbor mora da utvrdi o čemu se radi na svim biračkim mestima na toj teritoriji izborne komisije.
Tanjug/Dragan Kujundžić
"Ako se pronađe da je razlika od tih deset odsto posledica lakih grešaka onda će se ispraviti zapisnici i otkloniti lake greške. Ako se pokaže da su posledice tih odstupanja bile teške greške onda mora da se poništi glasanje na tom biračkom mestu i treća situacija ako se utvrdi da su razlike i odstupanja veće zato što je neko namerno manipulisao na biračkom mestu, onda je neophodno da se podnesu krivične prijave", kaže Klačar.
Na ovaj način je, kako kaže Klačar, opoziciji data mogućnost da otklone sumnje ukoliko ih imaju. Međutim, on smatra da ovo ni na koji način ne bi trebalo da dovede u pitanje izborni proces. Ipak, ono što se može očekivati jeste usporeno proglašenje konačnih rezultata.
"Ja očekujem da to zapravo znači da će vrlo verovatno konačni rezultati biti saopšteni mnogo kasnije u odnosu na onih nekih 72 sata koliko je prvi rok. Očekujem da će opozicija koristiti to pravo, očekujem da će korišćenje tog prava da uspori postizborne radnje, vrlo verovatno je da će biti ponavljanja glasanja na određenim biračkim mestima", naveo je Klačar.
Povezane vesti
Koji su predlozi zakona usvojeni?
Upravo u okviru međustranačkog dijaloga, vođenog na dva koloseka, govorilo se o izbornim uslovima, a poslanici će nakon što je Vlada Srbije 17. januara usvojila set zakona, raspravljati o Predlogu zakona o izboru predsednika Republike, o izboru narodnih poslanika, o lokalnim izborima, o finansiranju političkih aktivnosti i izmeni Zakona o sprečavanju korupcije.
Tanjug/Zoran Žestić
Predloženi zakoni trebalo bi i da donesu novine u pogledu zaštite prava u izbornim postupcima i lakšeg kandidovanja političkih stranaka nacionalnih manjina, kao i u pogledu organizacije i transparentnosti rada organa za sprovođenje izbora.
Predlog zakona o izboru narodnih poslanika donosi značajne novine u pogledu organizacije i rada organa za sprovođenje izbora, posebno u pogledu transparentnosti njihovog rada i šireg kruga subjekata iz političkog života koji učestvuju u njihovom radu, pa i imaju dodatna ovlašćenja u pogledu kontrole pravilnosti sprovođenja izbornog postupka. Takođe, predlaže se uvođenje izbornih komisija jedinica lokalne samouprave.
Izbori na svim nivoima, na koje se predlozi zakona odnose, održaće se, podsetimo, 3. aprila. Dok su izbori za predsednika, kao i izbori u Beogradu redovni, parlamentarni i izbori u nekim lokalnim samoupravama biće vanredni i dolaze nakon prošlogodišnjeg međustranačkog dijaloga
Komentari (0)