Igre 
Mitovi o izbornim apstinentima: Koliko ih je zaista, jesu li precenjeni i mogu li da preokrenu rezultat?
Komentari09/01/2022
-10:00
Uoči predstojećih izbora u Srbiji, govoreći o istraživanjima javnog mnjenja i trenutnim "bilansom" glasova kojima političke opcije mogu potencijalno da se nadaju, pominju se i oni koji u anketama navode da neće glasati ni za jednu opciju, odnosno da neće izaći na izbore.
Tako se ponovo dovodi u fokus priča o apstinentima i njihovom uticaju na rezultat izbora, koliko mogu da prevagnu u nečiju korist i koliko ih u Srbiji zapravo ima. O apstinentima se govori uglavnom iz vizure opozicije, ali ono što jeste pitanje je - koliko su apstinenti zaista okrenuti jednoj političkoj opciji i kakva je zapravo njihova orijentacija i mogućnost da utiču na izborni rezultat.
Sagovornici portala Euronews Srbija ističu da bi, kada je reč o broju apstinenata, pre svega trebalo uzeti u obzir broj realnih birača u odnosu na broj upisanih u birački spisak, te onda govoriti o broju apstinenata. Takođe, kako naovde naši sagovornici, uvek postoji određen procenat, od oko 10 odsto birača, koji ni u kom slučaju neće izaći na izbore, ali da apstinenti generalno mogu biti podstaknuti činjenicom o prelomnoj ulozi i velikim promenama.
Ipak, najpre bi trebalo objasniti koje sve grupe apstinenata postoje, a onda govoriti o o određenim mitovima kada su oni koji ne izlaze na izbore u pitanju.
Ko su sve apstinenti?
Pre svega, apstinente možemo podeliti na prinudne i dobrovoljne. Uz to, može se govoriti o grupi potpuno apolitičnih ljudi.
"Postoje prinudni apstinenti, oni koji iz različitih razoga ne mogu da ispune biračko prvo, žive u inostranstvu ili su van svog mesta glasanja, imaju administrativne probleme, to su dakle objektivni razlozi", objasnio je za Euronews Srbija Bojan Klačar, programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (Cesid).
Sa druge strane, ipak, ima onih koji nisu objektivno sprečeni, već ne žele da glasaju.
Povezane vesti
Kako je rekao Dušan Vučićević sa Fakulteta političkih nauka, ima dosta onih koji žive van Srbije, gde postoje glasačka mesta, ali ih ne zanima ishod izbora i takođe odlučuju da ne glasaju.
Tanjug/Nikola Anđić, profimedija
Uz to, prečima naših sagovornika, uvek postoji oko 10 odsto onih koji nikada neće izaći na glasanje odnosno grupe apstinenata koji se smatraju potpuno apolitičnim o kakvim god izborima da se radi.
Istovremeno, govoreći o starosnoj dobi, najviše apstinenata je među mladima, od 18 do 30 godina.
Mitovi o apstinentima
Kada je reč o onima koji ne izlaze na glasanje, najčešće se priča u kontekstu značajnog broja glasova koji se predviđaju opoziciji i koji bi eventualno promenili rezultate glasanja. Prema navodima stručnjaka i dostupnim podacima od prethodnih godina, situaciju bi treblo posmatrati objektivnije i uvideti da situacija nije baš takva.
"Od preko više od šest miliona upisanih birača, imamo oko 5,5 miliona pristunih, ako negde oko 3,6 miliona izađe ostane mali krug glasača u koji možete da uđete i koji možete da motivišete", kazao je za Euronews Srbija Dejan Bursać iz Instituta za političke studije.
Da je broj apstinenata manji nego što se pretpostavlja navodi i Dušan Vučićević, navodeći da je izlaznost oko 70 odsto, ako se uzme realan broj birača.
"Kad pogledamo zvanične podatke o izlaznosti vidimo da je izlaznost u padu, ali se promenila istruktura stanovnika, tj. promenio se broj onih koji u Srbiji žive. Dakle, ako imate izlaznost od 55 odsto, kako je bilo nekih proteklih godina, to je otprilike 70 odsto realnog biračkog tela", navodi Vučićević.
Povezane vesti
Kako je rekao, od tih preostalih 30 odsto koji ne izlaze na izbore, 10 odsto je onih koji nikada ne glasaju i ništa ih na to neće naterati jer su potpuno nezainteresovani za politička dešavanja.
Tanjug/Tanja Valić
Takođe, postoje mitovi o apstinentima koji se ne tiču samo broja ljudi, već se govori i o njihovoj orijentaciji i homogenosti. Naime, uvreženo mišljenje je da su apstinenti grupa koja bi eventualno bila opredeljena samo za jednu političku opciju. Međutim, situacija je suprotna, te među apstinentima ima vrlo različitih stavova i ne bi sa sigurnošću bili "baza glasova" jedne opcije, gledano iz vizure opozicije.
"Drugi mit je da je to homogena grupa u svojim ideološkim uverenjima, ali to istraživanja ne pokazuju - apstinenti su vrlo disperzirana grupa u kojoj nema te homogenosti da pripadaju jednoj političkoj opciji ili bloku. Među njima postoji neka vrsta proporcionalne distribucije ili zastupljenosti svih onih stranaka koje inače izlaze na izbore", navodi za Euronews Srbija Bojan Klačar.
Povezane vesti
O podeli glasova govori i Dejan Bursać, navodeći da su u nekim zemljama rađena istraživanja sa apstinentima i da je zaključeno da je među njima "manje više jednaka podela glasova koju već imate".
Ipak, tačna uverenja onih koji ne glasaju mogu samo da se pretpostavljaju i izvlače iz nekih drugih anketa, jer se prilikom istraživanja javnog menjanja uoči izbora izjašnjavaju upravo kao apstinenti.
Neka druga istraživanja koja se odnose na stavove o određenim pojavama mogu ukazati delimično kako je deo apstinenata orijentisan.
Dušan Vučićević sa Fakulteta političkih nauka rekao je da je procenat od oko 20 odsto onih koji ne izlaze na izbore okrenut liberalnim politikama i bliži opozicionim partijama.
"Možemo videti to iz istraživanja o ekonomiji recimo. Ti apstinenti su ekonomski bliže centru, pošto je inače populacija u Srbiji dosta pomerena ulevo, nisu za javne politike koje institiraju na tržištu već na državnoj intervenciji. Može da se pretpostavi da bi veći deo, ukoliko bi izašao na izbore, podržao opoziciju, ali to nije dovoljno da opozicija može da pobedi", naveo je Vučićević.
Takođe, ono u čemu su oni koji prate istraživanja saglasni, a o čemu se takođe govori u javnosti, jeste da izlaznost raste sa godinama i da je među apstinentima dosta mladih ljudi.
Tanjug/Jaroslav Pap
"Među mladima ima dosta apstinenata, niska izlaznost je među tom grupom od 18 do 30 godina. Prirodno, to jesu ljudi koji su protiv autoriteta i bili bi protiv vlasti, ali problem je što su oni protiv svakog autoriteta i izvesti njih na izbore je dosta težak poduhvat, to je tako u skoro celoj Evropi", kazao je za Euronews Srbija Dejan Bursać sa Instituta za političke studije.
Prelomni momenti motivišu apstinente
Ipak, u nekim trenucima može doći do veće izlaznosti odnosno motivacije većeg dela apstinenata i vidljivog uticaja na ishod izbora.
Kako navode sagovornici Euronews Srbija, to se događa u trenucima koji se vide kao prelomni, kao što su mogućnost smene vlasti ili neke velike krize, kao i onda kada se radi o pitanjima koja nisu samo politička.
"Apstinente bi mogla da motiviše neka vrsta izbora koji se smatraju sudbonosnom i prelomnim, da u društvu imate neku ključnu podelu, koja bi ljude koji su nezainteresovani za politiku odvukla na birališta, to se dešava u slučajevima kada nisu samo politička već i identitetska pitanja. Takođe i približavanje broju glasova vlasti i opozicije, ta mogućnost promene vlasti bi delovala sudbonostno, kao što je bilo 2000. godine", rekao je Vučićević.
To objašnjava i Dejan Bursać, navodeći ipak da je pitanje koliko bi dodatna motivacija apstinenata bila uspešna.
"U nekoj situaciji, broj glasača raste kada dolazi do velikih kriza, društvenih lomova i kada se očekuje da dođe do smene vlasti. Ipak, o njima uglavnom pričamo iz vizure opozicije, vlast mobiliše svoje biračko telo. To ne znači da ne treba pokušati mobilisati te potencijalne glasače, ali eventualni uloženi trošak, vreme, materijalni izdaci, možda neće dati očekivane rezultate", kazao je Bursać.
Komentari (0)