Igre 
Politički poker za predsedničkog kandidata: Ko je otvorio karte, a ko ih još čuva u rukama
Komentari17/12/2021
-09:02
Manje od četiri meseca do izbora u Srbiji, mnoge političke partije i dalje ne otkrivaju karte kada su u pitanju njihovi kandidati, pre svega za predsedničku trku. Građani Srbije će, naime, 3. aprila osim na predsedničkim, glasati i na vanrednim parlamentarnim, kao i lokalnim beogradskim izborima, a za sada je svega nekoliko političara jasno istaklo predsedničku kandidaturu.
Iz vladajuće partije, Srpske napredne stranke (SNS) zvanično još nema kandidata, mada je stranka u više navrata istakla podršku aktulenom predsedniku Srbije Aleksandaru Vučiću i za novu kandidaturu. I dok se očekuje da to i formalno bude objavljeno, Vučiću je nedvosmislenu podršku za predsedničku trku dala i koaliciona Socijalistička partija Srbije. Naime, prvi čovek socijalista Ivica Dačić rekao je da ta stranka neće imati svog predsedničkog kandidata, već da je njihova podrška, i ovog puta, kod kandidata naprednjaka.
Kada je u pitanju opozicija, stvari su komplikovanije. Za sada su objavljene namere tri kandidata da uđu u predsedničku trku - Boška Obradovića ispred Dveri, Miloša Jovanovića ispred koalicije NADA, i najsvežije, novinara i člana Skupštine Slobodne Srbije Srđana Škora.
Nije, međutim, poznato kakvi su planovi ključnih stranaka koje su činile takozvanu "bojkot opoziciju" na prošlim izborima. I dok se, u tom smislu, očekuje i razjašnjenje u koliko će "kolona" opozicioni političari izaći na izbore, otvoreno je pitanje koja ličnost će u trku za predsednika ispred stranaka okupljenih oko SSP-a Dragana Đilasa, pa i da li će Zeleno-leva kolacija imati svog kandidata ili možda podržati nekog zajedničkog.
Izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar rekao je ranije za Euronews Srbija da je za dobar rezultat na izborima veoma važno ponuditi dobrog predsedničkog kandidata.
"To govorim zato što će sledeći izbori, parlamentarni i gradski, biti na neki način u senci predsedničkih. U percipciji birača će biti predsednička trka iz jednog najjednostavnijeg razloga - što će na ovim izborima učestvovati najsnažnija politička figura u ovom momentu, Aleksandar Vučić", naveo je Klačar.
Šta se do sada zna kada su u pitanju potencijalni i izvesni predsednički kandidati na izborima naredne godine?
Povezane vesti
Boško Obradović
Otkako je Boško Obradović 3. oktobra najavio izlazak Srpskog pokreta Dveri na izbore na svim nivoima, i krenuo putem strategije da sebe istakne kao "jedinog adekvanog rivala Alekandru Vučiću", do potencijalnog dogovora o zajedničkom kandidatu opozicije, sa ili bez Dveri, nije došlo.
Dveri su nedavno objavile i saradnju sa još osam desno orijentisanih organizacija sa kojima će kao "patriotski blok" i izaći na izbore. To je još više udaljilo ovaj blok od stranaka okupljenih oko Stranke slobode i pravde koje su najavile zajednički izlazak na izbore, ali ne i kandidata za predsednika.
Obradović je naveo da su ostali ciljevi stare političke agende, koja je, dodaje, antiglobalistička i slobodarska i tiče se borbe protiv ulaska naše zemlje u NATO, EU, protiv kovid propusnica, obavezne vakcinacije, ulazaka ilegalnih migranata na teritoriju Srbije i protiv nezavisnosti Kosova i Metohije.
"Vučića ne može da pobedi niko iz bivšeg režima, već samo dokazani patriota koji nije bio na vlasti. Isto kao što Đinđić nije mogao da pobedi Miloševića, pa je podržao Koštunicu koji je mogao da uzme i deo Miloševićevih birača, danas nam je potreban predsednički kandidat koga razumeju i za njega mogu da glasaju i oni koji su donedavno podržavali ili još uvek podržavaju SNS. Samo tako opozicija može da pobedi na predsedničkim izborima", rekao je lider Dveri u jednoj od ranijih izjava za Euronews Srbija.
Tanjug/Jadranka Ilić
Obradović tako, u trenutku odsustva dogovora opozicije barem po pitanju zajedničkog predsedničkog kandidara, iskoristio vakuum da sebe promoviše kao odnosno "dokazanog patriotu" koji bi mogao da "stane na crtu vlasti".
"On sada koristi prostor i koristiće ga u izbornoj kampanji za promociju sebe i svog Pokreta. To je čest slučaj kod manjih stranaka koje nisu deo blokova i koje znaju da nemaju šanse na predsedničkim izborima, ali koriste prostor i mogu da budu važne za drugi krug, što smo videli puno puta", naveo za Euronews Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković za Euronews Srbija navodi da jedinstvenog kandidata na izborima neće biti i da Obradović mora da se izbori za sebe i nametne kao ozbiljan kandidat.
Povezane vesti
"To je stvar procene političkih aktera da li žele Boška Obradovića kao kandidtata. Ne izgleda da je realno da ga podrže i zato se i on ponaša krajnje takmičarski prema svima. I prema Vučiću kao vlasti i prema onima koji mogu biti kandidati opozicije. Format u kojem nastupa Obradović je takav da ga tera na agresivniju izbornu kampanju. U kampanji je sve tema, oni kao antievropski nastrojena partija se bore protiv onoga što je zahtev EU, a zahtev EU je da se promeni način izbora sudija i tužilaca. Stranka je konzervativna, nacionalna i tako je i protiv onoga što traži EU.", naveo je Stanković.
Miloš Jovanović
Prvi je, još u septembru, predsedničku kandidaturu objavio predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Miloš Jovanović. On će biti kandidat za predsednika Srbije ispred koalicije NADA, koju čine Pokret obnove Kraljevine Srbije (POKS), Demokratska stranka Srbije (DSS) i 25 udruženja građana.
Jovanović je, gostujući u novembru u emisiji "Direktno sa Minjom Miletić", rekao da traži poverenje građana za kandidaturu, te naveo da ne očekuje da opozicija izađe sa jedinstvenim predsedničkim kandidatom.
TANJUG/ ZORAN ZESTIC
Povezane vesti
Naveo je da će se zalagati za postizanje konsenzusa o glavnim pitanjima u državi, te da misli da predsednik republike mora da ima "više sluha za demokratsku raspravu, za argumente i više poštovanja da ima i za medije".
"Predsednik republike predstavlja državu u zemlji i inostranstvu. On je predsednik svih građana. Ne sme da deli narod, da unosi tenziju, podele i razdor u društvo", naveo je on i dodao da predsednik republike mora da bude patriota.
Na pitanje šta DSS nudi novo sada u odnosu na predsedničke izbore 2017. godine, Jovanović je odgovorio da nudi "nove ljude i novu energiju".
Srđan Škoro
Novinar Srđan Škoro najavio je da će se kandidovati za predsednika Srbije na izborima sledeće godine, rekavši da će ga kandidovati grupa građana koju će formirati.
"Ja mislim da to mogu da dobijem, da tu trku mogu da istrčim", rekao je Škoro za N1, i pozvao "prijatelje iz Skupštine slobodne Srbije i saborce iz opozicije" da ga podrže.
Naveo je i da postoje istraživanja koja pokazuju da bi mogao da bude dobar kandidat, mada ne i koja su istraživanja u pitanju.
Skupština slobodne Srbije se, međutim, ogradila od Škorove kandidature, rekavši da je to njegova samostalna odluka.
"Skupština slobodne Srbije je organizacija koja okuplja slobodnomisleće ljude, partije i pokrete s ciljem objedinjavanja celokupne opozicione scene i idejom podrške jednom, zajedničkom kandidatu za predsednika Srbije", stoji u njihovom saopštenju.
"U tom smislu, Skupština slobodne Srbije nije donela odluku o podršci bilo kom kandidatu, pa ni gospodinu Srđanu Škori, koji se samostalno odlučio na kandidaturu za funkciju Predsednika Srbije", naveli su iz Skupštine slobodne Srbije.
Srpska napredna stranka
Aktuelnom predsedniku Srbije i lideru SNS Aleksandru Vučiću, mandat predsednika države ističe u maju 2022. godine. On još uvek nije saopštio da li će se kandidovati ponovo na predsedničkim izborima, mada su članovi njegove partije spremni da mu daju nedvosmislenu podršku.
"U Srpskoj naprednoj stranci nije bilo reči o kadrovskim rešenjima za predstojeće izbore u Srbiji, već se samo pričalo o kandidatima za stranačke funkcije", rekao je nedavno za Euronews Srbija gradonačelnik Novog Sada i potpredsednik SNS-a Miloš Vučević.
Takođe, dodao je i da mu nije jasno zašto stranka još nije kandidovala Aleksandra Vučića za predsednika Srbije.
Tanjug/Zoran Žestić
Predsednik takođe parlamentarne partije SPS, Ivica Dačić, rekao je da će ta stranka podržati Vučića kao zajedničkog kandidata za predstojeće predsedničke izbore.
Sa druge strane, ostaje otvoreno pitanje kako će SPS izaći na izbore na ostalim nivoima, jer su Dačić i predsednik Jedinstvene Srbije, Dragan Marković, potpisali Sporazum o saradnji i delovanju, kojim je predviđeno da će te stranke zajednički nastupati na predstojećim izborima.
Zajednički izlazak SSP, DS, Narodne stranke i PSG
Mada su poznata tri opoziciona predsednička kandidata, jedan deo opozicije ipak nije još predstavio osobu koja će biti u "trci" za ovu poziciju. Uprkos tome, deo opozicije okupljen oko Stranke slobode i pravde (SSP), Narodne stranke (NS), Demokratske stranke (DS) i Pokreta slobodnih gradana (PSG), postigao je dogovor o zajedničkom izlasku na izbore. U tom opozicionom bloku su i Pokret slobodna Srbija, Pokret za preokret, Građanske platforme, Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara i Udruženi Sindikata Sloga.
Nosilac ove liste za parlamentarne izbore biće Marinika Tepić, potpredsednica SSP, koja je na zajedničkoj konferenciji za medije rekla da je zadovoljna dogovorom.
"Prvu pobedu smo danas ostvarili, odlučili smo da idemo do konačne pobede. Predstavnici političkih stranaka, pokreta, udruženja i sindikata danas su potpisali Deklaraciju o ujedinjenom nastupu na izborima", istakla je Tepić.
E-Stock/Dušan Milenković
Izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar rekao je ranije za Euronews Srbija da su dve odluke, o samoj koaliciji i postavljanju potpredsednice SSP Marinike Tepić za nosioca liste za republičke izbore, bile očekivane, dodajući da zajednički izlazak znači kako bojkota sledećih izbora neće biti, što je "dobra vest za sve građane".
Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac rekao je na konferenciji da "predstojeći izbori nisu fer i pošteni", ali da je "saslušan glas naroda i ide se u novi vid borbe - frontalni". Dodao je da se ne pravi kolona, već široki savez, u kome su u pokreti i sindikati. Spisak, dodao je, nije zaključen, i u njemu bi trebalo da se nađe "što širi krug ljudi".
Vuk Jeremić, lider Narodne stranke je najavaio da im predstoji zajednički rad na postizanju zajedničkog cilja - "da Srbija posle 3. aprila ne izgleda onako kako izgleda danas". Kako je dodao, svi su ostavili po strani partijske interese i odlučili da se ujedine.
Iako se zna da će Tepić biti nosilac liste za parlamentarne izbore, još uvek su nepoznate dve važne stvari: predsednički kadnidat i izgled liste za izbore u Beogradu. Kao jedan od mogućih kandidata za predsednika u medijima se spominjao Zdravko Ponoš, potpredsednik Narodne stranke. Ponoš je, inače, rekao da neće biti potpredsednički kandidat na stranačkim izborima, te da će ostati u stranci kao "običan član".
Klačar je, dodatno, naglasio da je sasvim sigurno da ova koalicija u ovom trenutku predstavlja "najsnažniju opozicionu koaliciju".
"Vrlo je verovatno da će ova koalicija i na gradskom i na parlamentarnom nivou da bude druga po snazi, odmah iza koalicije oko SNS i sasvim je sigurno da će ovo biti naistaknutija politička alternativa u ovom momentu. Vezala je stranke koje jesu donekle različite programski i ideološki, ali te razlike nius toliko velike da ne mogu da se predstave i objasne biračima", navodi Klačar.
Boris Tadić
Predsednik Socijaldemokratske stranke i nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić najavio je moguću kandidaturu na predsedničkim izborima.
"Ostaje mogućnost da se kandidujem na predsedničkim izborima", rekao je Tadić za RTV, mada je ostavio i mogućnost da ne bude kandidat ukoliko se postigne dogovor u opoziciji za izbore.
Tadić je napomenuo i da se, iako je ostalo malo vremena do izbora, to "može preokrenuti u korist opozicije, ako predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastavlja da pravi greške".
"Vučića treba gurati u greške, a mnogo je slabosti unutar Srpske napredne stranke", dodao je Tadić.
Zeleno-leva koalicija
Još jedna opoziciona koalicija izronila u prehodnom periodu, a vidljivost u javnosti pružili su joj i ekološki protesti. Lideri Otvorene građanske platforme Akcija Nebojša Zelenović i Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta potpisali su 14. novembra Sporazum o političkoj, programskoj i izbornoj saradnji, kojim se obavezuju na zajednički nastup na izborima naredne godine.
Zelenović je potvrdio da stranka Zajedno za Srbiju na čijem je čelu i njegova platforma Akcija idu u okviru Zeleno-leve kolone, zajedno sa pokretima Ne davimo Beograd i Ekološki ustanak.
Zelenović je istakao kako im je cilj da, formirajući Zeleno-levi blok, ponude novinu u političkom životu u Srbiji, za koju građani mogu da glasaju.
Tanjug/Tara Radovanovic
Kada je reč o predsedničkim izborima, kolegama iz opozicije ZZS je ranije uputio predlog o sporazumu o zajedničkom nastupu na izborima, koji se zove "Put do pobede".
"U tom predlogu stoji da je cilj da pobedimo režim Aleksandra Vučića, da to uradimo u programskim, strukturnim kolonama, da zajedno čuvamo izborne kutije, da se ne napadamo, da omogućimo građanima da glasaju 'za', a ne protiv i da pokušamo da zajedno dođemo do predsedničkog kandidata", rekao je Zelenović.
Savo Manojlović
Protesti su, u očima javnosti, iznedrili ime još jednog potencijalnog kandidata, koji je međutim sam u više navrata dematovao oda će se kandidovati na izborima naredne godine. Reč je o članu Pokreta "Kreni promeni" Savi Manojloviću, koji je bio jedan od organizatora protesta.
Euronews/Printscreen
Dva ključna zahteva ove organizacije, povlačenje usvojenog Zakona o eksproprijaciji i izmene, takođe usvojenog, Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi su ostvareni, a to je bio i jedna od razloga da se Manojlović susretne sa pitanjem spremnosti da uđe u predsedničku trku. On sam, je na pitanje hoće li se kandidovati na izborima, u emisiji Direktno sa Minjom Miletić na Euronews Srbija rekao da naće. Upitan za naredne izbore, rekao je:
"To je kao da me pitate da li želim da postanem voditelj, pa nisam mislio, ali ako me pitate...".
Dosta je bilo i Zdrava Srbija
Pokret Dosta je bilo - Suverenisti (DJB) Saše Radulovića i stranka Zdrava Srbija Milana Stamatovića, potpisali su nedavno Deklaraciju Suverenista, koja govori o osnovnim crtama politike u kojima se slažu.
Iako je još u aprilu ove godine Radulović najavio da će DJB imati svog kandidata za predsednika Srbije, još nije rekao ko bi to mogao da bude.
Nakon toga, pokrenuli su peticiju protiv izmena Ustava, o čemu bi referendum trebalo da se održi 16. januara 2022. godine. Ustav bi, inače, trebalo da se promeni u onom delu koji se bavi pravosuđem, a u cilju uspostavljanja nezavisnosti i ispunjenja neophodnih standarda vladavine prava na putu Srbije ka EU.
Na konferenciji u prostorijama DJB, Radulović je rekao da je "vlast ranjiva na ovim izborima", kao i da ju je "mnogo lakše oboriti na referendumu".
Komentari (0)