Igre 
Euronews Srbija analizira: Ko su apstinenti, kome pripadaju i da li su zaista moćni koliko im se pripisuje
Komentari12/02/2022
-08:11
Od obaranja režima Slobodana Miloševića građani Srbije osam puta su birali narodne poslanike. Od 2000. godine izlaznost je samo jednom prešla 60 odsto zbog čega se, uoči svakih izbora, po pravilu postavlja i pitanje - kako motivisati one koji na izbore ne izlaze, takozvane apstinente, ali i koliko je njih zapravo i na "koju stranu naginju".
O apstinentima se govori uglavnom iz vizure opozicije, ali ono što jeste pitanje je - koliko su apstinenti zaista okrenuti jednoj političkoj opciji i kakva je zapravo njihova orijentacija i mogućnost da utiču na izborni rezultat.
Sagovornici Euronews Srbija ističu da bi, kada je reč o broju apstinenata, pre svega trebalo uzeti u obzir broj realnih birača u odnosu na broj upisanih u birački spisak, te onda govoriti o broju apstinenata.
Koji je realan broj birača?
Naime, izlaznost na parlamentarnim izborima najveća je bila 2008. godine, 61,4 odsto, a potom se smanjivala, na ispod 60 odsto.
U maju 2012. kada su održani izbori na kojima je pobedila Srpska napredna stranka, izlaznost je bila 57,8 odsto, potom je 2016. izašlo 56,1 odsto birača, a 2020. je zabeležena najmanja izlaznost od 48, 9 odsto, što je verovatno bila i posledica bojkota od strane dela opozicionih stranaka.
Ipak, da bi se govorilo o stvarnom procentu izašlih birača, trebalo bi uzeti u obzir realan broj birača u Srbiji, koji su u mogućnosti da glasaju.
"Realno se u Srbiji ne nalazi više od 5,5 miliona birača, verovatno i nekoliko stotina hiljada manje, možda čak i 5,2 miliona. I po istraživanjima koja radimo, realna izlaznost je oko 74 posto", rekao je docent na Fakultetu političkih nauka Dušan Vučićević.
Povezane vesti
U tom kontekstu često se pominju i glasači iz inostranstva, kao nešto što bi možda moglo da ima uticaja kada bi bili adekvatno uključeni u proces. Međutim, malo je verovatno da će stotine hiljada građana u inostranstvu biti uključeniji u proces, jer često ili moraju da dođu u Srbiju ili moraju da prelaze hiljade kilometara do najbližeg konzulata.
profimedia
"Još uvek ne postoji mogućnost onlajn glasanja, glasanj na daljinu. Još 2007. mi smo dali predlog da se uredi pravo glasa za dijasporu, ali je to tehnički dosta teško izvesti", rekao je za Euronews Srbija Ivo Čolović, programski direktor Cesida
Kako je dodao, postoji mogućnost da bi onlajn glasanje poljuljalo "ionako krhko" poverenje u izborni proces.
Vučićević je istakao i ko su najčešće izborni apstinenti u Srbiji.
"Teško ih je opisati, ali ako gledamo po nekim demografskim karakteristikama, uglavnom mlađi ispitanici, oni koji pripadaju nižim slojevima, oni koji su slabije obrazovani ne izlaze na izbore", naveo je Vučićević za Euronews Srbija.
Mladi kao veći udeo
Među onima koji ne izlaze na izbore dosta je mladih ljudi.
Ivo Čolović, programski direktor Cesida, rekao je za Euronews Srbija da je ljude između 18 i 29 godina teško motivisati da izađu na birališta, a ističe da je među njima veliki broj visoko obrazovanih.
Povezane vesti
"Takođe, prema podacima smo ustanovili da se oni uglavnom informišu putem sajtova i društvenih mreža. Oni koji više gledaju televiziju, izlaze na izbore", rekao je Čolović.
On ističe i da veliki broj mladih ima neka druga interesovanja, ne zanima ih politika jer ne shvataju da se ona može odraziti na neke segmente njihovog života.
Uz to, Dušan Vučićević smatra da mladi ne glasaju jer im se političari ne obraćaju direktno.
Povezane vesti
Da li su apstinenti homogena grupa?
Takođe, postoje mitovi o apstinentima koji se ne tiču samo broja ljudi, već se govori i o njihovoj orijentaciji i homogenosti. Naime, uvreženo mišljenje je da su apstinenti grupa koja bi eventualno bila opredeljena samo za jednu političku opciju.
Međutim, situacija je suprotna, te među apstinentima ima vrlo različitih stavova i ne bi sa sigurnošću bili "baza glasova" jedne opcije, gledano iz vizure opozicije.
Dejan Bursać sa Instituta za političke studije rekao je ranije za Euronews Srbija da tu podelu glasova pokazuju istraživanja rađena i u drugim zemljama.
Tanjug/Rade Prelić
"Rađena su istraživanja sa apstinentima i da je zaključeno da je među njima manje više jednaka podela glasova koju već imate", kazao je Bursać.
"Deset odsto nikada ne glasa"
Ono što bi određen broj apstinenata moglo da motiviše su utisak o prelomnim izborima, u trenucima kriza ili kada se očekuje neizvestan rezultati i promena vlasti, smatraju analitičari.
Ipak, naglašavaju da postoji udeo apstinenata koji ni u jednom slučaju neće glasati.
"Negde oko deset odsto ovih koji ne izlaze verovatno nikada neće izaći na izbore, to su oni apstinenti koje politika uopšte ne zanima, vi zapravo imate 10-15 posto ljudi maksimalno koje biste mogli da motivišete da na izbore izađu i to verovatno ne svaki put, nego kada oni misle da su neki izbori previše važni, kritični", rekao je Dušan Vučićević.
Ukoliko ipak glasaju, kaže, verovatno će se pre odlučiti za opoziciju.
Komentari (0)