Ruska invazija na Ukrajinu pokrenula debate u državama širom Evrope: Da li je obavezan vojni rok dobro rešenje?

Ruska invazija na Ukrajinu uzdrmala je Evropu toliko da je dugo i pažljivo razmatrala sve moguće scenarije, ali i svoju odbranu.

Pošto mir u regionu više niko ne uzima zdravo za gotovo, mnoge zapadne prestonice počele su da se pitaju da li je obavezni vojni rok rešenje svih bezbednosnih strahova, što je povremeno izazivalo burne debate.

Litvanija je u avgustu objavila planove za produženje vojnog roka, pridruživši se tako Danskoj, dok su nemački i britanski političari predložili oživljavanje obaveznog služenja vojnog roka.

Međutim, da li je obavezna regrutacija vojnika pravi pristup ruskoj agresiji? Kakve će uticaje imati njeno oživljavanje na Evropu? Da li će se to pokazati kontraproduktivnim ili pomoći u odbrani regiona?

"Evropske oružane snage, posebno one na granici sa Rusijom, tek sada shvataju da nemaju dovoljno ljudstva", rekao je Vićenco Bove, profesor političkih nauka na Univerzitetu Vorvik, koji je specijalizovan za temu regrutacije - "Oni jasno vide regrutovanje vojnika kao rešenje za to"

"Da li to baš dobra ideja u smislu odvraćanja potencijalne ruske invazije, nismo baš sigurni", nastavio je on sugerišući da nedostaju dokazi o efikasnosti vojnih obveznika u poređenju sa redovnim snagama.

Zbog složenosti savremenog ratovanja, Bove je postavio pitanje da li bi vojni obveznici mogli da budu pravilno obučeni da koriste naprednu opremu ili taktike koja se danas sprovode za jako kratko vreme.

"Pogledajte samo šta se sada dešava u Rusiji sa regrutima. Oni nisu motivisani. Mladići su primorani da idu u rat. Većina bi radije radila nešto drugo", dodaje.

Bivši Vagnerov plaćenik je u julu rekao za Euronews da je, dok je služio u Ukrajini, jedna od njegovih glavnih dužnosti bila da obezbedi da ruski vojni obveznici - "koji jedva imaju 21 godinu" - ne pobegnu, što svedoči tome koliko su nevoljni u tome da se bore.

Topovsko meso?

Pored zabrinutosti zbog neefikasnosti obaveznog služenja vojnog roka - sa ogromnim brojem ljudi koji su sprečeni da rade nešto u čemu bi mogli da budu produktivniji, Bove je izneo i etičku zabrinutost zbog slanja civila sa malo iskustva u borbu.

Pošto je 15 godina služio u italijanskoj mornarici, on kaže:

"Tri godine nisu dovoljne za podučavanje osnova ratovanja... čak i korišćenje osnovnog oružja zahteva mnogo dužu obuku. Neke zemlje govore o tromesečnim programima, to nije ništa. Neće naučiti ni kako da salutiraju za to vreme", dodao je on u šali.

Ušuškana na granici sa Rusijom preko male enklave Kalinjingrad, Litvanija je nedavno počela da pravi nacrte reformi svog sistema regrutacije, koji bi mogao da se zasniva na pozivanju ljudi koji žive i studiraju u inostranstvu.

Jedna od opcija u predlozima jeste da se regruti dobrovoljno angažuju na jednomesečnim obukama svakog leta tokom tri godine. Oni bi u teoriji tada bili spremni za bitku.

Uz Litvaniju, Danska, Švedska, Norveška, Finska, Letonija, Austrija, Grčka i Estonija trenutno imaju neki vid obaveznog služenja vojnog roka, pored zaraćenih strana Ukrajine i Rusije.

Ipak, drugi su podržavali regrutaciju, ali uz upozorenje.

Kritična prema "performativnim radnjama" u kojima se "svaki muškarac i žena odvode u vojnu službu", Elizabet Brav iz američkog Instituta za preduzetništvo rekla je za Euronews da selektivni sistemi mogu "funkcionisati zaista dobro".

Odbrambena analitičarka je ukazala na "neverovatno uspešan" primer Norveške, gde se građani masovno pozivaju, ali se samo određeni procenat bira za obuku.

"Vojska dobija najbolje i najpametnije, a povrh te službe je prednost i biografija regruta", objasnila je ona, ocenjujući prolazak selekcije kao znak prestiža.

Norveška je 2015. godine postala prva evropska zemlja koja je uvela obavezni vojni rok i za muškarce i žene. Još uvek ima profesionalnu vojsku, koja predstavlja osnovu njene odbrane.

Međutim, Brav je upozorila na regrutaciju.

"Trupe moraju biti opremljene značajnim veštinama. To mora biti dobro utrošeno vreme. Kremlj se neće uplašiti modela regruta koji nije promišljen, odnosno mladića i devojaka koji sede besposleni u kasarnama", rekla je ona.

Neke veštine koje se često navode su one socijalne i veštine preživljavanja, funkcionisanje pod pritiskom, tolerancija na stres, funkcionisanje u kriznim situacijama i opšta otpornost.

AP Photo/Sergei Grits

Osim toga, regrutovani civili bi se mogli koristiti izvan odbrane, nastavila je Brav.

"Očuvanje bezbednosti zemlje je više od oružanih snaga. Reč je o javnom zdravlju, zaštiti infrastrukture i zdravstvu. Mladi ljudi mogu biti pozvani onda kada treba da pomognu u zaštiti zemlje od kriza ili katastrofa. Postoji toliko društvenih problema koje vlada ne može da reši"

Francuska je 2019. godine pokrenula oblik "mekšeg" vojnog roka, a mladima je ponuđena dobrovoljna državna služba. Makron je svoj projekat označio kao način razvoja patriotizma i društvene kohezije, iako protivnici kažu da je preusmerio novac na širi obrazovni sistem.

Međutim, neke studije pokazuju da je veća verovatnoća da će se regruti suočiti sa nezaposlenošću kada im se služba završi, dok druge sumnjaju da li se stečene veštine mogu preneti u druge sektore i da li su uopšte naučene.

Da li obavezna vojska rađa patriotizam?

Jedan od razloga zašto Evropa pribegava vojnoj obavezi jeste taj što konvencionalne regrutacije ne funkcionišu.

Nemačka vojska, na primer, ne uspeva da privuče nove vojnike, uprkos velikoj inicijativi da se ojača usred rata u Ukrajini, saopštilo je Ministarstvo odbrane zemlje u avgustu.

Zašto ljudi ne žele da služe, to nije jasno. Argument sturčnjaka jeste da se vojska ne može takmičiti sa platama i uslovima u privatnom sektoru, a poslovi u vojsci su često teški i opasni.

Ipak, Bove je rekao da je ova tvrdnja ne može da objasni šta se dešava u oblastima Evrope sa visokom nezaposlenošću, kao što su južna Italija ili Španija. Ovde civili i pored toga ne žele da se pridruže vojsci.

Drugo objašnjenje je logičnije - civili odbacuju vojsku jer ne dele njene "opšte ciljeve i svrhe", rekao je on za Euronews.

Razorzni ratovi u Avganistanu i Iraku ostavili su "dugotrajne" negativne stavove prema vojsci, pri čemu Bove sumnja da bi bacanje novca na ovaj problem moglo da poboljša i stope regrutacije.

Postoje i argumenti da regrutacija može podstaći patriotizam i spremnost stanovništva da se brani od agresora.

"Regrutna služba ima dugu istoriju u Finskoj i ima široku podršku u društvu", rekla je Elina Rijuta, predsednica finskog sindikata regruta u izjavi za Euronews.

Kako kaže, Ukrajina najbolje pokazuje da "rat utiče na celo društvo".

"Što je više ljudi obučeno u slučaju krize, društvo je otpornije", dodala je ona.

"Ruska pretnja je oduvek bila poznata Finskoj, tako da rat u Ukrajini sam po sebi ne menja stvari u vezi sa služenjem vojnog roka, već naglašava njegovu svrsishodnost. Volja za odbranom zemlje među regrutima i čitavom nacijom je trenutno na rekordnom nivou", dodaje.

Tanjug/AP/Michal Dyjuk

Finska se nalazi na jedinstvenom geografskom položaju, deli svoju dugu granicu sa Rusijom sa kojom se borila u prošlosti. Međutim, njihov primer nije nužno primenljiv na druge zemlje.

Istraživanje Bovea i njegovih kolega Rikarda di Lea i Marka Đanija, otkrilo je da vojna obaveza zapravo može stvoriti jaz između ljudi i njihovih vlada.

"Vojna obaveza čini da se ljudi identifikuju sa oružanim snagama, ali se njihova lojalnost sukobljava sa drugim demokratskim institucijama zbog čega ljudi manje veruju vlastima", kaže i nastavlja:

"Ako ste zabrinuti zbog sve veće udaljenosti između mlađih generacija i države, onda obavezni vojni rok nije rešenje. Zapravo je kontraproduktivan", zaključuje.