Da li se rat preselio u vazdušni prostor: Rusija granatira Kijev, Ukrajina se uzda u dronove i dolazak F-16 aviona

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Forbs, CNN

31/08/2023

07:08

Da li se rat preselio u vazdušni prostor: Rusija granatira Kijev, Ukrajina se uzda u dronove i dolazak F-16 aviona - Copyright Tanjug AP/Efrem Lukatsky

veličina teksta

Aa Aa

U raketnom napadu koji su kijevske vlasti opisale kao "najsnažniji od proleća", stradale su dve osobe, prema saopštenjima lokalne administracije u ukrajinskoj prestonici. Sa druge strane, ruske vlasti saopštile su da su tokom prethodnoh dana odbijeni napadi dronovima na čak šest regiona - pet u centralnoj Rusiji, i jedan napad na Pskovsku oblast. Ovakvi izveštaji sve su češći, pa se zato postavlja pitanje da li se, uz jesen koja se bliži, sukobljene strane sve više orijentišu na vazdušne napade, i kako će se u njima snaći?

Širom Ukrajine, u noć između utorka i srede protivvazdušna odbrana oborila je svih 28 ispaljenih ruskih raketa i 15 od 16 lansiranih bespilotnih letelica, izjavio je general Valerij Zalužnji, glavnokomandujući ukrajinskih oružanih snaga.

Ukrajinske vlasti saopštile su da su najmanje dve osobe poginule, a dve ranjene u napadu na Kijev u sredu ujutro, kao i da je još nekoliko ljudi povređeno.

"Kijev nije doživeo tako snažan napad od proleća. Neprijatelj je pokrenuo masivan, kombinovani napad koristeći bespilotne letelice i rakete", napisao je na Telegramu Sergej Popko, načelnik gradske vojne uprave.

On je dodao je da na početku nekoliko grupa dronova krenulo ka Kijevu iz različitih pravaca, a da je posle toga Rusija lansirala rakete iz strateških aviona Tu-95.

Što se tiče napada na ruskoj teritoriji, rano ujutru u sredu je rusko ministarstvo odbrane izdalo saopštenje gde se tvrdi da su ukrajinski dronovi odbijeni u pokušajima da se napadne šest oblasti.

U Pskovu je napad izazvao požar na gradskom aerodromu i oštećeno je nekoliko vojno-transportnih aviona Il-76, preneo je Tas. Vazdušni saobraćaj bio je ograničen, a aerodrom zatvoren, dok je u gašenju požara učestvovalo čak 65 vatrogasaca.

U drugim slučajevima, dronove su oborile ruske jedinice protivvazdušne odbrane pre nego što su naneli štetu, dodaje se u saopštenju ruskog ministarstva. Takođe, Kremlj je naveo i da su pomorski dronovi izvršili napade u regionu Sevastopolja, ali da su takođe odbijeni.

Serije vazdušnih napada

U poslednje vreme, gotovo da ne prođe nijedan dan, a da se ne pojave izveštaji o vazdušnim napadima, sa ili bez žrtava. Dok su ranije uglavnom bili rezervisani za ukrajinsku teritoriju, sada su sve češći i na tlu Rusije.

Tako je u utorak, na primer, Kremlj saopštio da je ruska PVO oborila dronove iznad regiona Tule i Belgoroda. Dok je Belgorod na granici sa Ukrajinom, Tulska oblast nalazi se južno od Moskve.

Nešto kasnije u toku dana, guverner Brjanske oblsati (takođe na granici sa Ukrajinom) saopštio je da je u granatiranju sela poginulo nekoliko ljudi.

Kako piše list "Forbs", dve ukrajinske vazdušne brigade trenutno su fokusirane na sledeći grad u pokušaju da se probiju do Azovskog mora. U pitanju je Novoprokopivka, a čini se da je Ukrajina postala "mudrija" u korišćenju svojih vazdušnih sposobnosti, jer je plan, po svemu sudeći, da se ovaj grad opkoli.

Prema rečima Jurija Šihola, šefa ukrajinske Državne službe za specijalne komunikacije, sve češći napadi iz vazduha ne bi trebalo da nas čude jer je, pored očigledno izmenjenih taktika kada su u pitanju avioni, Šihol istakao da "ovaj rat menja pristup upotrebi dronova".

"Koriste se za izviđanje kratkog dometa, kao i za kontrolu vatre, a jurišni dronovi se koriste za uništavanje ljudstva i opreme. Zbog toga dajemo sve od sebe da obezbedimo što više dronova. Kupujemo skoro sve što je dostupno na tržištu", rekao je Šihol.

Dragulj u kruni ukrajinske diplomatije

S obzirom na to da stiže jesen koja je u Ukrajini tradicionalno kišovita, što sa sobom nosi i blatnjav, teško prohodan teren za kopnene trupe, razumljivo je da obe strane žele da pojačaju vazdušne napade i tako u što boljoj poziciji dočekaju prvo jesen, pa zatim i zimu kada se ne očekuju velika pomeranja fronta.

Generalno, od prvog dana ruske invazije, među zapadnim partnerima Ukrajine vlada manje-više jednoglasno mišljenje da je upravo vazgušno ratovanje najslabiji sektor ukrajinske vojske.

Toga su verovatno svesni i u Kijevu, jer teško da bi sa onako zastarelom tehnologijom iz doba SSSR, koju su jedino i imali na početku rata, mogli da se suprotstavi Rusiji.

U međuvremenu, Zapad je Ukrajini poslao moderne PVO i druge sisteme, a obećana je i prva isporuka F-16 borbenih aviona, dugo čekanog dragulja u kruni ukrajinskih diplomatskih uspeha.

Mesecima su kijevski zvaničnici pokušavali da ubede, pre svega SAD, da se odobri slanje F-16 aviona, ali su u Vašingtonu bili neumoljivi sve do skoro, kada su tri zemlje, Norveška, Danska i Holandija, obećale slanje ovih aviona Ukrajini.

Iz više razloga, Ukrajina ima razloga da veruje kako će im F-16 pružiti ono što do sada nisu imali, počevši od prave podrške trupama iz vazduha, pa do napadanja meta na zemlji ili borbe sa neprijateljskim avionima, piše CNN u analizi.

Ostaje, međutim, nekoliko pitanja koja se tiču F-16 aviona. Prvo i osnovno, to je datum kada će oni biti dostupni za upotrebu - obuke su duge i opširne, a bez obzira na to što ukrajinski zvaničnici žele da ih ubrzaju, zapadni partneri insistiraju na temeljnosti.

Portparol ukrajinskog vazduhoplovstva pukovnik Jurij Ihnat veruje da bi najbrže mogle da budu dostupne dve eskadrile od po 12 letelica, ali tu je i pitanje kako će se F-16 snaći protiv ruskih PVO sistema, jer se nikada sa njima nije suočio.

Treće pitanje, i ono oko kojeg su SAD verovatno imale najviše brige, jeste da li će Ukrajina koristiti F-16 avione za preletanje preko ruske granice. Kijevski zvaničnici su dali izričito obećanje da to neće raditi, nakon upoozorenja iz Vašingtona da bi time mogao da se rizikuje direktan sukob Rusije i SAD.