Velika očekivanja, a mali odziv: Putin želi da pokaže da nije izolovan, šta je postigao na samitu s liderima Afrike

Od drugog samita i ekonomsko-humanitarnog foruma "Rusija – Afrika" koji je održan u Sankt Peterburgu Putin je imao velika očekivanja, ali mnogi svetski mediji primećuju da ona nisu ispunjena - bar kada je u pitanju odziv predstavnika sa afričkog kontinenta.

Putin nastoji da pokaže da ga rat u Ukrajini nije ostavio potpuno izolovanog i da još ima spoljnopolitičku moć, međutim, kako je i Kremlj potvrdio, ove godine samitu je prisustvovalo 17 šefova afričkih država, što je manje od polovine broja sa prethodne konferencije koja je bila održana 2019. - tada je bilo njih 43.

Da brojnost ovogodišnjeg samita neće biti zadivljujuća znala je i sama Moskva. Uoči samog događaja, Kremlj je otvoreno bio ljut upravo zbog slabog odaziva i optužio SAD i njihove zapadne saveznike da vrše "pritisak bez presedana" na afričke zemlje u pokušaju da poremete samit, piše CNN.

Među odsutnima ove godine bio je kenijski predsednik Vilijam Ruto, čija je vlada kritikovala nedavnu odluku Rusije da se povuče iz sporazuma o žitu u Crnom moru, opisujući taj potez kao "ubadanje noža u leđa globalnim cenama hrane".

Takođe, na samit se nisu odazvali ni predsednici većih sila poput Nigerije i Demokratske Republike Kongo.

Tanjug/AP

Podsetimo, Moskva je 17. jula odlučila da se povuče iz sporazuma koji bi obezbedio siguran izvoz ukrajinskog žita u ostatak sveta, i ovaj potez je ponovo probudio strahove vezane za globalne zalihe hrane. Ova vest je posebno važna za Afriku jer je ovaj kontinent u većem delu naročito zavistan od izvoza iz Rusije i Ukrajine. Zbog toga je povratna poruka iz Afrike upućena Rusiji jako važna.

Uprkos slabom odazivu, Putin je za ovogodišnji samit rekao da je "ključni događaj" i da je saradnja između njegove zemlje i Afrika "dostigla nove visine".

Putin: Afrički lideri pokazali političku volju za saradnju s Rusijom

Naime, kako je Putin naveo, afrički lideri su pokazali političku volju, nezavisnost i zainteresovanost za razvoj saradnje sa Rusijom i Moskva to ceni. On je dodao da je planirano uspostavljanje novog rusko-afričkog mehanizma za koordinaciju po pitanjima bezbednosti.

"Predstavnici afričkih država su pokazali političku volju, pokazali svoju nezavisnost, stvarni interes za razvoj saradnje sa našom zemljom. Mi to cenimo", poručio je Putin na završetku samita.

Ruski predsednik rekao je i da će Moskva nastaviti da snabdeva afričke zemlje žitom i na komercijalnoj i besplatnoj osnovi. On je ocenio da je na samitu potvrđena čvrsta posvećenost i Rusije i afričkih zemalja daljem razvoju i traženju novih oblika i novih oblasti uzajamno korisnog partnerstva.

Kako je naglasio, planirano je uspostavljanje novog stalnog rusko-afričkog mehanizma za koordinaciju po pitanjima bezbednosti, "uključujući borbu protiv terorizma i ekstremizma, kao i bezbednost hrane, informacione tehnologije, neraspoređivanje oružja u svemiru i klimatske promene".

On je najavio i pokretanje programa pomoći afričkim zemljama u oblasti zdravstva i borbi protiv zaraznih bolesti do 2026. godine u iznosu od 13 miliona dolara.

Tanjug AP/Pavel Bednyakov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

"Planiramo da pomognemo našim afričkim partnerima da ojačaju nacionalne zdravstvene sisteme, da povećaju njihovu pouzdanost, tehničku opremljenost, efikasnost i otpornost u borbi protiv epidemije. U tom cilju, veliki program pomoći afričkim zemljama u borbi protiv infekcija do 2026. godine se pokreće sa ukupnim troškovima od 13 miliona dolara", rekao je Putin na samitu.

Dodao je da će u periodu između dva samita Rusija-Afrika funkcionisati mehanizam partnerstva, dijaloga, kao i da će se nastaviti  redovne političke konsultacije između ministarstava spoljnih poslova Rusije, afričkih zemalja i rukovodstva Afričke unije.

Sa druge srane, lider Afričke unije Azali Asumani naveo je da su afričke zemlje zadovoljne rezultatima sastanaka sa ruskim predstavnicima na samitu Rusija-Afrika u Sankt Peterburgu. 
 "Verujem da nas čeka uspeh", rekao je on i dodao da je predsednik Rusije spreman da pomogne u rešavanju situacije sa žitom.

"Razgovarali smo o pitanju žita. Predsednik Rusije je rekao da je spreman da nam pomogne čak i besplatno. Da, postoje pokušaji da se sadašnja situacija deblokira. Videćemo kako to može da se uradi", rekao je on na završetku samog samita.

Zemlje su na kraju usaglaslie i završnu deklaraciju, koja je objavljena na sajtu Kremlja, i gde se navodi da se Rusija dogovorila sa afričkim zemljama da rade u Savetu bezbednosti UN na ublažavanju i ukidanju sankcija afričkim državama, prenose RIA Novosti. Oni se, navodi se dalje, protive se jednostranim sankcijama, uključujući i sekundarne, kao i zamrzavanju suverenih zlatnih i deviznih rezervi.

Takođe, prema pisanju CNN-a, na marginama samita primećen je i Jevgenij Prižogin, osnivač Vagnera, i to kako se sastaje sa afričkim delegatom. Američki mediji navodi da je Prižogin takođe već nekoliko godina poprilično prisutan u Centralnoafričkoj Republici, pa stoga i njegovo prisustvo samitu ima određenu težinu.

Igra moći

Rusko-afrički samit dolazi u trenutku kada Putin nastoji da pokaže da uprkos izolaciji Rusija još uvek ima spoljnopolitičku moć, napisao je Njujork tajms. Navode i da je poslednjih godina ruski predsednik pojačao diplomatske odnose sa zemljama u razvoju i da na taj način ima nameru da definiše slavu Rusije na svetskoj sceni. 

Zanimljivo je da je Putin je predsedniku Zimbabvea poklonio helikopter, objavila je vlada te zemlje. Vođe Zimbabvea su pod američkim i evropskim sankcijama za korupciju i kršenje ljudskih prava.

"Njegova ekscelencija predsednik Putin poklonio je predsednički helikopter njegovoj ekscelenciji predsedniku Emersonu Dambudzou Mnangagvi", napisalo je zimbabveansko ministarstvo informisanja preko društvenih mreža uz sliku predsednika Mnangagve kako silazi niz stepenice letelice, i kako sedi u kabini.

Prema pisanju Tajmsa, Afrika je Putinu važna i kao poligon sa Kinom. Naime, za dominirajući uticaj u Africi ove dve zemlje se bore već neko vreme, s tim da Peking ima "dublje džepove" od Moskve, pa je na ovom kontinentu kupio infrastrukturu za pristup retkim mineralima, dok je Kremlj proširio svoj uticaj u Africi vojnim poslovima.

Afrika se takođe u UN pokazala kao blok sa najvećim razumevanjem za Rusiju: na glasanju u februaru kojim je Rusija pozvana da se povuče iz Ukrajine, 22 od 54 članice Afričke unije bile su suzdržane ili nisu glasale. Međutim, to ne bi trebalo da znači da sve afričke zemlje naginju Rusiji.

Tanjug/AP

Hteli oni to ili ne, afričke zemlje su uvučene u podele, ocenjuje Vašington post u svojoj analizi, ističući da ipak ne postoji jednostavan način da se iznesu jedinstveni stavovi afričkog kontinenta o ratu u Ukrajini. Na to najviše utiču, navodi ovaj list, brojni lokalni faktori počev od snabdevanja hranom do lokalne politike.

Analitičari smatraju da je zbog toga upravo žito glavno oružje kojim Putin može da privoli većinu afričkih zemalja. Kamerin Hadson viši saradnik za Afrički program istražiovačkog centra CSIS sa sedištem u Vašingonu, kaže za Gardijan da je pitanje žitarica uapravo nastojanje Rusa da ublaže pritisak na afričke lidere. 

"Afrički lideri od Putina zahtevaju da ih shvati ozbiljno, ne samo slovo na papiru. Sa druge strane, suštinski, on ih je potapšao i poslao kući", kaže on.

Bez obzira na to, smatra Hadson, Rusija ima dugu istroriju udvaranja ovim zemljama, njihovim lokalnim entitetima gde se Moskva predstavlja kao sila koja se opire Zapadu.

Putin je takođe već predložio šemu po pitanju žita, a to je da Katar plati da se isporuči žito u Tursku, odakle bi kasnije moglo da bude poslato u siromašnije afričke zemlje. Takođe je rekao da će Rusija uvek biti odgovoran snabdevač poljoprivrednim proizvodima i to besplatno svim afričkim zemljama kojima je to potrebno.

Naveo je i da Moskva planira da poveća diplomatsko prisustvo na kontinentu i da je spremna da obnovi i otvori nova diplomatska predstavništva.