RAT U UKRAJINI Francuska poziva da se Vagner označi terorističkom grupom, danas nastavak razgovora o žitu

Danas je 440. dan ruske invazije na Ukrajinu. Kako bi se podržali ratni napori u Ukrajini, poslanici evropskog parlamenta izglasali su da se po hitnom postupku usvoji odluka o donošenju zakona o povećanju proizvodnje municije i raketa. Američko Ministarstvo odbrane objavilo je novi paket vojne pomoći Ukrajini, vredan 1,2 milijarde dolara, dok je britansko ministarstvo odbrane zatražilo od kompanija da obezbede rakete dugog dometa za Ukrajinu koje se mogu lansirati sa kopna, mora ili iz vazduha.

Kako je protekao prethodni dan ruske invazije na Ukrajinu, pročitajte u jučerašnjem blogu 

Euronews

Dešavanja u Ukrajini možete pratiti iz minuta u minut u našem LIVE blogu

23.11 Peskov: NATO faktički učesnik sukoba na strani Ukrajine

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da je "specijalna vojna operacija" počela kao konflikt Rusije i Ukrajine, ali da je NATO sada postao faktički učesnik sukoba.

"Teško je bilo zamisliti da će se članice NATO-a, Sjedinjene Američke Države i evropske države, prvo indirektno, a potom i direktno, umešati u ovaj konflikt. NATO je sada faktički učesnik ovog sukoba, na strani Ukrajine", poručio je Peskov u intervjuu za banjalučku ATV.

On je naveo da je "specijalna vojna operacija" veoma teška operacija i da je glavni cilj osigurati bezbednost ljudi koji žive u Donbasu.

"Delimično nam je uspelo da izvršimo taj zadatak, a delom smo još daleko od njegovog potpunog izvršenja", rekao je Peskov.

Portparol Kremlja je istakao da Rusija sporo napreduje u Ukrajini zato što ne vodi rat, već specijalnu vojnu operaciju.

"Voditi rat je sasvim druga stvar. To je potpuno uništavanje infrastrukture, potpuno uništavanje gradova i tako dalje. Mi to ne radimo. Trudimo se da sačuvamo infrastrukturu i pod dva, trudimo se da sačuvamo ljudske živote", naveo je on.

AP/Alexei Nikolsky

22.17 SAD odobrile transfer oduzetih ruskih sredstava za pomoć Ukrajini

Američki državni tužilac Merik Garland odobrio je danas prvi transfer oduzetih ruskih sredstava koja će biti iskorišćena za pomoć Ukrajini.

"Iako je ovo prvi transfer oduzetih ruskih sredstava za obnovu Ukrajini, neće biti i poslednji", poručio je Garland, prenosi Rojters.

Ministarstvo pravde SAD je prošle godine optužilo ruskog oligarha Konstantina Malofejeva zbog kršenja sankcija uvedenih Rusiji nakon njene invazije na Ukrajinu, piše Rojters. Kako se navodi, Malofejev je finansirao Ruse koji promovišu separatističke snage na Krimu.

Garland je tada najavio zaplenu miliona dolara sa računa ruskog oligarha. U februaru ove godine, američki državni tužilac je odobrio da taj novac bude upotrebljen za pomoć Ukrajini.

21.47 Kineski ministar: Odugovlačenje rata u Ukrajini samo će dovesti do novih teškoća

Kineski ministar spoljnih poslova Ćin Gang istakao je da bi odugovlačenje rata u Ukrajini moglo da dovede do negativnih posledica.

"Odugovlačenje rata samo će dovesti do novih poteškoća. Neophodno je da do prekida vatre dođe što pre", poručio je Ćing na sastanku sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, prenosi TASS.

On je istakao da sukob u Ukrajini treba da se reši političkim metodama koje će pomoći da se pronađe "put ka dugoročnoj bezbednosti u Evropi".

"Po pitanju Ukrajine, stav Kine je da olakša mirovne pregovore", naveo je kineski ministar spoljnih poslova.

21.08 Čavušoglu: Sporazum o izvozu žitarica mogao bi da bude produžen najmanje za dva meseca

Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu rekao je da misli da bi Sporazum o izvozu žitarica iz luka na Crnom moru mogao da bude produžen za još najmanje dva meseca. On je to izjavio nakon prvog dana pregovora o produženju pomenutog sporazuma u Istanbulu, u kojem su učestvovali predstavnici Ukrajine, Rusije, Turske i Ujedinjenih nacija, preneo je Rojters.

Rusija je istakla da neće produžiti sporazum nakon 18. maja izuzev ako ne bude ispunjena lista zahteva za uklanjanje prepreka izvoza njenih žitarica i đubriva, preneo je Rojters. Ankara je ranije navela da su zahtevi Moskve na mestu i da treba da budu ispunjeni bez pitanja.

Na pregovorima o produžetku Sporazuma o izvozu žitarica iz luka na Crnom moru razmatra se proširenje Crnomorske inicijative za žito, kao i izrada detaljnog i sigurnog plana za povratak trgovačkih brodova i njihovih posada usidrenih u ukrajinskim lukama zbog rata, prenela je Anadolija.

Tanjug/AP/Burhan Ozbilici

20.22 Bauer: Rat u Ukrajini će postati bitka između kvantiteta i kvaliteta

Predsedavajući Vojnog komiteta NATO Rob Bauer izjavio je da će rat u Ukrajini sve više postati bitka između velikog broja loše obučenih ruskih trupa sa zastarelom opremom i manjih ukrajinskih snaga koje imaju bolje zapadno naoružanje.

Bauer je naveo da Rusija sada raspoređuje značajan broj starih tenkova T-54, prenosi Rojters.

"Međutim, problem je što još uvek imaju mnogo tenkova T-54. Ono što ćemo sada videti jeste da će se Rusi fokusirati, odnosno da će morati da se fokusiraju na kvantitet, veći broj vojnih obveznika. Istovremeno će mobilisati loše obučene vojnike sa zastarelom opremom", rekao je Bauer.

U međuvremenu, tvrdi on, Ukrajinci će se fokusirati na kvalitet, sa zapadnim sistemom naoružanja i zapadnom obukom vojnika. "To će biti velika razlika u narednim mesecima", poručio je Bauer.

On je istakao da "nema sumnje da će NATO podržavati Ukrajinu koliko god bude bilo potrebno".

20.06 Francuska otvorila istragu o ratnim zločinima nakon ubistva novinara AFP-a u Ukrajini

Francusko tužilaštvo za borbu protiv terorizma saopštilo je da je otvorilo istragu o mogućim ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti, nakon što je novinar agencije Frans pers Arman Soldin ubijen tokom raketnog napada u blizini Bahmuta u Ukrajini.

Istragu će voditi OCLCH, francuska istražna jedinica specijalizovana za zločine protiv čovečnosti i zločine iz mržnje, prenosi Gardijan.

18.48 Ukrajinski general: Ruske snage se u istočnom Bahmutu povukle do dva kilometra

Ukrajinski general Oleksandr Sirskij tvrdi da su se ruske snage u nekim delovima istočnog Bahmuta povukle i do dva kilometra.

"Zahvaljujući dobro osmišljenoj odbrani u pravcu Bahmuta, dobijamo rezultate efektivnih akcija naših jedinica. U pojedinim oblastima neprijatelj nije mogao da se odupre naletu ukrajinskih branilaca i povukao se do dva kilometra", napisao je Sirskij na Telegramu.

Tanjug AP/Iryna Rubakova via AP

17.45 Kanada i Letonija će zajednički obučavati ukrajinske vojnike

Kanada i Letonija će od 15. maja zajedno obučavati ukrajinske vojnike na teritoriji Letonije, izjavila je danas kanadska ministarka odbrane Anita Anand.

Program obuke će se nadovezati na druge napore koje Kanade ulaže u obučavanje ukrajinskih vojnika u Ujedinjenom Kraljevstvu i Poljskoj, rekla je Anand na zajedničkoj konferenciji za novinare sa svojim letonskim kolegom Inarom Murnieceom u Otavi, preneo je Rojters.

16.25 Rusija: Putin potpisao ukaz o regrutaciji za vojnu obuku rezervnog sastava vojske

Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin potpisao je ukaz o regrutaciji rezervnog sastava u 2023. godini radi vojne obuke, objavljeno je danas na zvaničnom internet portalu Kremlja. "Doneo sam odluku da u 2023. godini pozovem državljane Rusije koji se nalaze u rezervnom sastavu na vojnu obuku u oružanim snagama Ruske Federacije, Nacionalnoj gardi Ruske Federacije, državnim bezbednosnim agencijama i Federalnoj službi bezbednosti", navodi se u tekstu ukaza, prenosi agencija RIA Novosti.

16.06 Švajcarska zadržava rusku imovinu vrednu 7,57 milijardi evra

Švajcarska zadržava imovinu Centralne banke Ruske Federacije (CBRF) u iznosu od 7,57 milijardi evra, saopštila je danas vlada ove zemlje.

Švajcarska je saopštila da je imovina CBRF zamrznuta od 25. marta prošle godine, kada su zabranjene sve transakcije sa ovom bankom, prenosi Rojters. Vlada u Bernu je dodala da prati diskusije unutar EU o tome da li zamrznuta ruska imovina treba da se uloži u investicije, a prihod iskoristi za obnovu Ukrajine.

15.22 Moskva: Odluka vlasti u Poljskoj da preimenuju KaIinjingrad je neprijateljski čin

Zvanična Moskva okarakterisala je danas odluku Poljske da u svojim zvaničnim dokumentima preimenuje ruski grad Kalinjingrad kao "neprijateljski čin" i nastavak urušavanja bilateralnih odnosa.

Kalinjingrad je bio poznat pod nemačkim imenom Kenigsberg sve do završetka Drugog svetskog rata, kada je pripojen Sovjetskom Savezu i preimenovan u čast sovjetskog političara Mihaila Kalinjina, podseća se u izveštaju Rojtersa. Preimenovanje ruskog grada Kalinjingrada u Krolevjec od strane poljskih vlasti na ivici je ludila, ocenio je tokom današnjeg razgovora sa novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

14.20 Francuska ministarka: Kina da stavi do znanja Moskvi da je u ćorsokaku 

Francuska je zatražila od Kine da jasno stavi do znanja Rusiji da je Moskva u "ćorsokaku" u ratu sa Ukrajinom, jer Peking želi da posreduje u sukobu.

Ministarka spoljnih poslova Katrin Kolona rekla je na sastanku vlade da bi Peking trebalo da apeluje na Rusiju da se "vrati miru", navodeno je na konferenciji za medije nakon sednice vlade, preneo je Rojters.

"Neophodno je da Kina iskoristi svoje odnose sa Rusijom kako bi Rusija bolje shvatila da je u ćorsokaku i poručila Rusiji da se vrati pameti", rekla je Kolona.

Zahtev dolazi nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron posetio Kinu prošlog meseca i izazvao kontroverzu rekavši da Evropa ne bi trebalo da bude "sledbenik" Vašingtona ili Pekinga, ili da bude umešana u bilo kakvu eskalaciju oko budućnosti Tajvana.

13.15 Poljski mediji: Objekat pronađen u šumi je ruski projektil CH-55

Vojni objekat pronađen u poljskoj šumi u aprilu bio je projektil ruske proizvodnje CH-55, saopštili su danas poljski mediji "RMF FM" i "Polsat njuz", citirajući neimenovane izvore.

Poljske vlasti saopštile su u aprilu da je "vojni objekat" pronađen u šumi u blizini sela Zamošć u blizini severnog grada Bidogošč, bez ulaženja detalja o poreklu objekta, navodi Rojters.

Oblast u kojoj je objekat pao pronađen je nekoliko stotina kilometara od poljske granice sa Ukrajinom, Belourusijom i najzapadnijom ruskom oblasti, Kalinjingradom. 

"RMF FM" je danas objavio da preliminarna otkrića poljskog Vazduhoplovnog instituta za tehnologiju da je objekat ruski projektil CH-55.

"Polsat njuz" je takođe naveo, bez pominjanja izvora, da se radi o CH-55. Zasad se nisu oglasili portparol poljske vlade i poljski Institut za vazduhoplovnu tehnologiju.

12.38 Poljska pozvala na razgovor ambasadora Rusije zbog incidenta sa avionom

Poljska je danas pozvala na razgovor ruskog ambasadora u Varšavi Sergeja Andrejeva zbog incidenta u kojem su učestvovali ruski borbeni avion i avion poljske granične straže iznad Crnog mora, izjavio je portparol poljskog Ministarstva spoljnih poslova Lukaš Jasina.

Avion poljske granične straže koji je patrolirao za Pograničnu agenciju Evropske unije Fronteks za dlaku je izbegao sudar sa ruskim borbenim avionom iznad Crnog mora kod Rumunije 7. maja, saopštile su Rumunija i Poljska, preneo je Rojters.

Jasina je na Tviteru napisao da Poljska najoštrije osuđuje, kako je naveo, "provokativno i agresivno ponašanje ruske strane, koje predstavlja ozbiljan međunarodni incident".

 

 

12.30  Transnjeft: Napadnut naftovod Družba u pograničnom regionu sa Ukrajinom

Ruski operater naftovoda Transnjeft saopštio je danas da je napadnuto punilište na naftovodu Družba u ruskom regionu koji se graniči sa Ukrajinom, javila je agencija TASS, pozivajući se na saopštenje kompanije.

Transnjeft je naveo da u incidentu niko nije povređen, a okarakterisao ga je kao "teroristički napad", preneo je Rojters.

List "Komersant", pozivajući se na objave na Telegramu, piše da su gađana tri prazna rezervoara za skladištenje naftnih derivata, ali da nije bilo curenja.

AP Photo/Dmitry Lovetsky

12.23 Kazahstan otežava paralelni uvoz robe u Rusiju

Kazahstan je pooštrio kontrole isporuke elektronike u Rusku Federaciju, a distributeri su počeli da zaobilaze Astanu i uvoze ovu robu iz Kine, Kirgistana i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Uvoz iz ovih zemalja će povećati cenu kućne elektronike za ruska domaćinstva za 10 do 12 odsto, prenosi Komersant. Zamenik republičkog ministra spoljnih poslova Kazahstana Roman Vasilenko je početkom aprila izjavio da njegova zemlja neće dozvoliti da zaobilaženje zapadnih sankcija protiv Rusije.

Ruske vlasti su legalizovale isporuku proizvoda bez dozvole nosioca autorskih prava, ili takozvani paralelni uvoz, u julu 2022. godine, nakon što su brojni prodavci ograničili isporuku svojih proizvoda u Rusku Federaciju. Ako Kazahstan sasvim obustavi tranzit robe preko svoje teritorije, paralelni uvoz svetskih brendova u Rusiju može da postane neisplativ zbog visokih cena, izjavio je jedan od distributera za Komersant.

12.17 Ukrajinsko ministarstvo odbrane: Rusija granatirala devet oblasti u poslednja 24 sata

Prema saopštenju ukrajinskog ministarstva odbrane, ruska vojska ciljala u posleednja 24 sata gađala je devet ukrajinskih oblasti: Sumi, Černihov, Harkov, Herson, Zaporožje, Dnjepropetrovsk, Nikolajev i Donjeck, a jutros do 9 sati ubijena su dva civila, dok je petoro ranjeno.

Dodaje se da su ruske trupe koristile minobacače, tenkove, artiljeriju, raketne bacače, PVO, dronove i avijaciju kako bi napale 126 ukrajinskih naselja.

12.08 Tas: Moguće produženje Crnomorske inicijative; Peskov odbio da komentariše

Ruska državna novinska agencija Tas prenosi, pozivajući se na izvor u Ankari, da bi inicijativa za izvoz žitarica Crnim morem mogla biti biti produžena nakon dugih pregovora. 

"Postoje informacije da će taj posao eventualno biti produžen posle 18. maja. Zato o tome govorim kao o činjenici. I postoje očekivanja da će u to biti uključen i izvoz ruskih proizvoda. Za predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, produženje sporazuma je signal zapadu da se Turskoj može verovati. Stoga će vlasti učiniti sve da nastave ovu inicijativu", rekao je neimenovani izvor, piše Tas.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbio je da komentariše navode ruske državne agencije, rekavši da se "dobro zna stav Moskve po tom pitanju" i da "razgovori i dalje traju".

Moskva je ranije zapretila da će otkazati ovaj dogovor o izvozu ukrajinskog žita Crnim morem, navodeći kao razlog sankcije koje njoj samoj, kako tvrdi, onemogućavaju izvoz prehrambenih proizvoda. Iz Kremlja su tražili da se te sankcije skone, kako bi se produžila i sama Crnomorska inicijativa.

12.05 Energoatom: Rusija planira da izmesti više od 3.000 radnika iz Energodara 

Ukrajinski državni operater Energoatom saopštio je da ruska vojska planira da izmesti više od 3.000 radnika iz Energodara, kod nuklearne elektrane Zaporožje, što, kako navodi ukrajinska državna kompanija za nuklearnu energiju, može da dovede do "katastrofalnog nedostatka" osoblja.

Od 3.100 ljudi, 2.700 radi u elektrani.

"Ruski okupatori dokazuju da su nesposobni da osiguraju neometan rad nuklearne elektrane Zaporožje, i sada postoji katastrofalan nedostatak kvalifikovanog osoblja. Čak i oni Ukrajinci koji su potpisali sramne ugovore da rade u nuklearnoj elektrani, biće 'evakuisani' uskoro", naveo je Energoatom na Telegramu, preneo je Rojters. 

Russian Defense Ministry Press Service via AP, File

12.03 Generalštab Ukrajine: Od početka rata stradalo 196.000 ruskih vojnika

Generalštab Ukrajine tvrdi danas da je od početka rata Rusija izgubila 196.310 vojnika, u šta ulazi i 690 poginulih vojnika od utorka.

Prema izveštaju generalštaba, ruska vojska je izgubila i 3.736 tenkova, 7.275 borbenih oklopnih vozila, 5.794 vozila i cisterni, 3.039 artiljerijskih sistema, 555 višecevnih raketnih bacača, 308 sistema PVO, 308 aviona, 294 helikoptera, 2.624 dronova i 18 brodova, preneo je "Kijev independent".

11.58 Ruski parlament će razmatrati povlačenje Moskve iz CFE sporazuma

Ruski parlament razmatraće povlačenje Rusije iz Sporazuma o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi (CFE), javljaju ruski mediji.

Predsednik Rusije Vladimir Putin imenovao je zamenika ministra spoljnih poslova Sergeja Rjabkova za svog zvaničnog predstavnika tokom razmatranja Sporazuma, navedeno je u ukazu predsednika Rusije koji je danas objavljen, preneo je TASS.

Sporazum o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi potpisan je u Parizu 19. novembra 1990. godine, a potpisali su ga predstavnici 16 država članica NATO-a i šest članica Varšavskog pakta. Na samitu OEBS-a 1999. godine u Istanbulu potpisana je ažurirana verzija sporazuma.

09.20 Pogledajte prilog Euronews Srbija o najnovijim dešavanjima u Ukrajini

09.13 Suspiljne: Nastavlja se bitka kod Bahmuta, ruska vojska tokom noći grantirala Herson 

Suspiljne, ukrajinski državni emiter, objavio je na Telegram kanalu rekapitulaciju noći za nama.

"U Bahmutu su borci 3. brigade Oružanih snaga Ukrajine napredovali 2,6 kilometara tokom dva dana juriša na ruske položaje i porazili dve čete 72. brigade Ruske Federacije, rekao je komandant Azovskog puka", navodi se.

"Snage protivvazdušne odbrane uništile su u noći 10. maja tri ruska drona iznad Dnjepropetrovske oblasti. Takođe noću, ruska vojska je snažno granatirala Herson. U Hersonskoj oblasti tokom dana ispaljeno je više od 350 projektila, a jedna osoba je povređena", dodaje se u izveštaju ovog medija.

Ističe se i da je u Zaporožju ruska vojska juče granatirala 19 naselja, a da je teško povređen stanovnik sela Mikolske.

09.12 Sastanak vojnog komiteta NATO, Stoltenberg: Moramo da udvostručimo svoje napore 

Vojni komitet NATO se sastaje u Briselu, a na otvaranju govorilo je generalni sekretar Jens Stoltenberg. Jedna sesija je posebno posvećena raspravi o Rusiji i Ukrajini, a sednica je zanimljiva i zbog toga što Finska prvi put učestvuje kao članica Alijanse.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je rekao da Alijansa mora da "udvostruči napore" kako bi osigurala bezbednost milijardu ljudi u zemljama članicama.

"Dok se pripremamo za opasniju budućnost, moramo udvostručiti napore da zaštitimo naših milijardu građana i da podržimo međunarodni poredak zasnovan na pravilima. Rat visokog intenziteta se vratio u Evropu, globalna konkurencija raste, autoritarni režimi dovode u pitanje naše vrednosti, interese i bezbednost, a druge pretnje se takođe množe – od terorizma do sajbernapada, od širenja nuklearnog oružja do klimatskih promena. Dakle, moramo da se pojačamo za ovu novu eru strateškog takmičenja", rekao je Stoltenberg.

Tanjug/AP/Virginia Mayo

07.48 Francuski parlament pozvao na označavanje Vagnera terorističkom grupom

Nakon izveštaja da bi Velika Britanija mogla da označi Vagner grupu terorističkom, stigli su izveštaji i da je francuski parlament pozvao EU da učini isto.

Francuski parlament jednoglasno je usvojio neobavezujuću rezoluciju koja ima za cilj da ohrabri 27 članica EU da Vagner stave na svoju zvaničnu listu terorističkih organizacija.

"Gde god da deluju, članovi Vagnera šire nestabilnost i nasilje. Ubijaju i muče. Oni masakriraju i pljačkaju. Oni zastrašuju i manipulišu gotovo potpuno nekažnjeno", rekao je poslanik Benjamin Hadad parlamentu u utorak.

On je rekao da oni nisu prosti plaćenici vođeni "apetitom za novcem", već da "slede široku strategiju, od Malija do Ukrajine, podržavanja agresivne politike režima predsednika Putina prema našim demokratijama".

07.34 Guverner Kurske oblasti: Oboren dron, nema povređenih

Guverner ruske Kurske oblasti na granici sa Ukrajinom, Roman Starovojt, na Telegram aplikaciji saopštio je da su "ruske protivvazdušne snage oborile neprijateljski dron" iznad te oblasti. On je dodao i da nema povređenih, i da su ostaci drona pali o selo Tolmačevo. Ukrajina gotovo nikada ne preuzima odgovornost za napade koji se dešavaju u Rusiji. 

07.23 Britanski mediji: Vlada u Londonu planira da proglasi Vagner terorističkom grupom

Britanski list "Tajms" piše da će Velika Britanija, nakon dva meseca pripremanja pravnih osnova, proglasiti plaćeničku Vagner grupu terorističkom organizacijom kako bi se pojačao pritisak na Rusiju.

Pozivajući se na neimenovani izvor iz vlade u Londonu, "Tajms" prenosi da je proglašavanje Vagnera terorističkom organizacijom "neizbežno" i da će se verovatno desiti u narednih nekoliko nedelja. 

Kancelarija britanskog ministarstva spoljnih poslova nije odmah odgovorila na Rojtersov zahtev za komentar.

Tanjug/AP

07.12 Kod Bahmuta ubijen izveštač novinske agencije AFP, rodom iz Sarajeva

Video koordinator francuske novinske agencije AFP ubijen je tokom raketnog napada u blizini Bahmuta u Ukrajini, saopštila je ta agencija.    

Kako se navodi, Arman Soldin (32), bio je sa novinarskim timom AFP, u društvu ukrajinskih vojnika, kada se grupa našla pod paljbom raketa "grad", dok ostatak novinarske ekipe nije povređen. Napad se dogodio u utorak predveče u blizini Časiv Jara, grada kod Bahmuta.

Soldin je rođen u Sarajevu, ali je državljanin Francuske, dodaje se u saopštenju.

07.00 Ruski zvaničnik: Danas nastavak razgovora o izvozu žitarica Crnim morem

Sastanak na visokom nivou o sporazumu o žitu biće održan u Istanbulu od 10. do 11. maja, izjavio je juče zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Veršinjin.

"Da, sutra i prekosutra imamo sastanak na visokom nivou u četvorostranom formatu u Istanbulu", rekao je on novinarima, prenele su RIA Novosti.

Moskva je ranije saopštila da neće produžiti sporazum posle 18. maja, kada ističe, osim ako se ne otklone prepreke za ruski izvoz žitarica i đubriva, preneo je Rojters.

06.45 EU: Donošenje zakona o povećanju proizvodnje municije po hitnom postupku

Poslanici parlamenta Evropske unije izglasali su juče velikom većinom da se po hitnom postupku usvoji odluka o donošenju zakona o povećanju proizvodnje municije i raketa kako bi se podržali ratni napori u Ukrajini.

Hitne isporuke "preko potrebne municije" Ukrajini su od suštinskog značaja, poručio je danas ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tokom zajedničke konferencije za novinare sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen u Kijevu, prenosi AP.

Ovaj potez Evropskog parlamenta usledio je nakon što su lideri zemalja članica Unije u martu podržali plan da se u narednih 12 meseci Ukrajini pošalje milion artiljerijskih projektila.

Tanjug AP/Libkos

06.30 Velika Britanija traži od kompanija rakete dugog dometa za Ukrajinu

Britansko ministarstvo odbrane zatražilo je od kompanija da obezbede rakete dugog dometa za Ukrajinu koje se mogu lansirati sa kopna, mora ili iz vazduha, nosivosti između 20 i 490 kilograma.

Pored toga, traži se "mala verovatnoća presretanja", "sposobnost planiranja misije" i "metode prodora protivvazdušne odbrane za povećanje verovatnoće uspešnog napada", prenosi Rojters.

Kako se navodi, poziv kompanijama je uključen u obaveštenje Međunarodnog fonda za Ukrajinu, a kompanije koje budu odgovorile na zahtev biće kontaktirane od 5. juna. Međunarodnim fondom za Ukrajinu upravlja Ministarstvo odbrane Velike Britanije, a čine ga i Norveška, Holandija, Danska i Švedska. Cilj fonda je nabavka oružja za Ukrajinu.

06.15 SAD objavile novi paket vojne pomoći Ukrajini

Američko ministarstvo odbrane juče je objavilo novi paket vojne pomoći Ukrajini, vredan 1,2 milijarde dolara, a koji uključuje protivvazdušne sisteme, municiju i novac za obuku vojnika. "Ovaj paket USAI (Američka inicijativa za pomoć Ukrajini) naglašava kontinuiranu posvećenost SAD ispunjavanju najhitnijih zahteva Ukrajine, poput slanja sistema protivvazdušne odbrane i municije, uz istovremenu izgradnju kapaciteta Oružanih snaga Ukrajine za odbranu svoje teritorije i odvraćanje ruske agresije tokom dužeg vremenskog perioda", navodi se u saopštenju Pentagona.

06.00 Berbok: Kina može da igra odlučujuću ulogu u okončanju rata u Ukrajini ako želi

Kina može da igra odlučujuću ulogu u okončanju rata u Ukrajini kao stalna članica Saveta bezbednosti UN ako to bude želela, izjavila je juče nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok koja se sastala sa kineskim državnim savetnikom i ministrom inostranih poslova Ćinom Gangom u Berlinu.

Tanjug/Suo Takekuma/Pool Photo via AP

Ćin je rekao da će Kina održavati komunikaciju sa svim stranama u ukrajinskoj krizi kao deo svojih napora da se postigne prekid vatre, preneo je Rojters.