Trka u naoružanju obara rekorde: Porast Izdvajanja za vojsku u Evropi najveći još od vremena Hladnog rata

Izdvajanje novca za vojne namene, koje je tokom 2022. godine u Evropi raslo rekordnom brzinom, dostiglo je nivo nezabeležen od Hladnog rata, objavili su istraživači Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI). Glavni uzrok tome vide u invaziji Rusije na Ukrajinu koja je otpočela prošle godine. Ipak, analitičari kažu da su naznake da će doći do povećanja izdvajanja za vojsku i uopšte proizvodnje oružja bile vidljive tokom cele prethodne decenije, ali i da će se taj trend nastaviti.

Evropa je 2022. godine, koju je obeležila ruska invazija na Ukrajinu, potrošila 13 odsto više novca na svoje vojske nego u 2021. godini. Istraživači su naveli da ta cifra ne uzima u obzir velike stope inflacije, što znači da je stvarna potrošnja bila još veća.

Reč je o najvećem porastu u više od 30 godina i povratku na nivo potrošnje iz 1989. kada je pao Berlinski zid.

"U Evropi je to na najvišem nivou od kraja Hladnog rata", rekao je istraživač Nan Tian.

Ovakav trend u Evropi doprineo je da globalna vojna potrošnja dostigne osmi uzastopni rekord od 2.240 milijardi dolara, ili 2,2 odsto svetskog bruto društvenog proizvoda (BDP), prenosi Glas Amerike.

"To je podstaknuto ratom u Ukrajini, koji je doveo do veće potrošnje evropskih budžeta, ali i nerešenim i pogoršavajućim tenzijama u istočnoj Aziji između SAD i Kine", rekao je za AFP Tian, jedan od koautora studije.

Ukrajina povećala svoju potrošnju sedam puta, Rusija za 9,2 odsto

Samo Ukrajina je povećala svoju potrošnju sedam puta, na 44 milijarde dolara, ili trećinu svog BDP-a. Država je dodatno imala koristi od milijardi dolara donacija oružja iz inostranstva, navodi se u studiji.

Istovremeno, prema procenama, ruska potrošnja je prošle godine bila veća za 9,2 odsto.

profimedia

"Bez obzira na to da li ćete (iz računice) ukloniti dve zaraćene nacije, evropska potrošnja je i dalje značajno porasla", rekao je Tian.

Izdvajanja u Evropi, koja su 2022. iznosila 480 milijardi dolara, već su porasla za trećinu u protekloj deceniji.

Vojni analitičar Vlade Radulović za Euronews Srbija kaže da izveštaj Siprija za njega nije iznenađenje jer se, kako navodi, tako nešto za one koji su to pratili naslućivalo još u proteklih desetak godina. 

Dva događaja iz 2014. i 2016. uzrokovala primetan rast 

"Podsetio bih na dva momenta. Prve naznake da će doći do povećanja izdvajanja i uopšte proizvodnje bila je negde 2014. godina i ruska aneksija Krima i već tada se primećuje da dolazi do određenih skokova iako su pripreme tekle još 2012/13. godine kad se primećivao određeni porast ulaganja za pitanja odbrane. Međutim 2014. godina donosi prvi veći skok", kaže on.

Prema njegovim rečima, ubrzo nakon toga dolazi još jedan veći skok koji nije toliko zapaženo prošao.

"To je 2016. godina i dolazak Trampa na vlast. Čini mi se da su to dva pika koja su negde zapravo najavila sve ono što će se kasnije dešavati. Još jedan kuriozitet je da su tokom korone vojni budžeti u velikom broju zemalja suštinski ostali ili nepromenjeni ili čak uvećani. Bilo je zemalja koje su drastično srezale vojne budžete, odnosno budžete za odbranu da bi se borile sa koronavirusom, ali u velikom broju država vojni budžeti nisu dirani, ostali su na istom nivou, a u ne tako malom broju su čak i povećani", objašnjava on.

Radulović dodaje i da je bitno pogledati i za koje namene se koriste vojni budžeti. 

"U javnosti se govori o povećanju budžeta, pa se govori da se izdvaja 2,3 odsto. Zbirna suma vam podrazumeva sve i sredstva koja se izdvajaju za tekuće troškove, za zarade itd. Međutim interesantno je posmatrati segmente da vidite da se u sličnom procntu povećavaju i u okviru tog budžeta izdaci odnosno izdvajanja za nabavku novih sredstava, na šta se retko obraća pažnja", kaže on.

profimedia

Očekuje se da će se trend povećanja izdvajanja za vojne namene nastaviti i ubrzati u narednoj deceniji. Tian kaže da bi kontinent potencijalno mogao videti nivoe rasta slične onima iz 2022. godine i u narednih nekoliko godina.

Međutim, Radulović ističe da na dalju ekspanziju ne utiču samo nestabilna situacija u svetu i političke promene već i pitanje sirovina i repromaterijala što se, kako kaže, obično često zaboravlja.

"Možete imati potražnju, ali ako nemate obezbeđene sirovine i repromaterijal, naročito u kriznim vremenima teško da možete da ispratite potrebe koje imate. Na to šta će se dalje dešavati u budućnosti svakako će i ovaj segment uticati. Druga stvar koja će uticati, kada je industrija u pitanju, jesu i kapaciteti kompanija. Dakle, povećanje potražnje na svetskom tržištu ne znači nužno da ćete i vi povećati proizvodnju jer ukoliko nemate proizvodne kapacitete, možete čak imati i sirovine i repromaterijal, ako nemate dovoljan broj hala, proizvodnih linija i traka džaba vam onda povećana potrošnja kad na tržištu nećete moći da ispratite sve zahteve i na kraju krajeva sukob u Ukrajini je to najbolje pokazao", objašnjava on. 

Ističe da su sada vidljiva enormna potraživanja, naročito u segmentu artiljerije i municije različitog kalibra.

"Doslovno se 'prevrće svaki kamen po svetu', traži se da li je negde možda na nekom skladištu, na nekim stokovima ostalo nekog kalibra, nečega što bi moglo da se preveze na ukrajinsko bojište. Naravno kapaciteti ne mogu da postignu da se proizvede onoliko koliko je potražnja", kaže Radulović i dodaje to su dva pravca, mimo političkih odluka i budžeta koji se izdvaja, koja će uticati na sliku i u bližoj budućnosti.

SAD i Kina čine polovinu globalne potrošnje

AFP piše da nakon naglog pada 1990-ih, globalni vojni rashodi rastu od 2000-ih. Preokret je, kako se ističe, u početku bio rezultat velikih kineskih ulaganja u vojsku. Potom je usledila i ruska aneksija krima 2014. godine.

Samo na SAD otpada 39 odsto globalnih izdvajanja za vojsku. Zajedno s Kinom, koja je na drugom mestu sa 13 odsto, ove dve zemlje su činile više od polovine svetske vojne potrošnje u 2022. godini.

EPA/Jerry Lampen

Slede države koje značajno zaostaju za takvim ciframa: Rusija sa 3,9 odsto, Indija sa 3,6 i Saudijska Arabija sa 3,3 odsto.

"Kina sve više ulaže u svoje pomorske snage kao način da proširi svoj doseg na Tajvan, a zatim i dalje od Južnog kineskog mora", rekao je Tian.

Najveća izdvajanja u Evropi ima Britanija, koja ukupno zauzima šesto mesto i čini 3,1 odsto globalnih rashoda, ispred nemačke sa 2,5 i Francuske sa 2,4 odsto - u te iznose su uključene i donacije Ukrajini.

Tian kaže da je Britanija drugi po veličini donator Ukrajini, iza SAD.

Zemlje poput Poljske, Holandije i Švedske bile su među evropskim zemljama koje su najviše povećale vojna ulaganja tokom protekle decenije.

Moderno i skupo naoružanje takođe objašnjava neka povećanja potrošnje, kao u slučaju Finske koja je prošle godine kupila 64 američka borbena aviona F-35.

Trendove izvajanja za vojsku prati i Srbija

Prema rečima vojnog analitičara Radulovića i Srbija takođe prati trendove izdvajanja naročito poslednjih nekoliko godina.

"Trendovi se prate i kada je reč o ukupnom budžetu za odbranu, ali isto tako kada je reč o ukupnoj sumi sredstava u okviru budžeta koja se izdvaja za nabavke i opremanje oružanih snaga", objašnjava on.

Tanjug/Jadranka Ilić

Međutim, kako ističe, Srbija se ne može meriti sa silama poput SAD, Kine, ili Rusije.

"Možemo da pokušamo da se pozicioniramo u odnosu na zemlje bivše Jugoslavije ili možda potencijalno Bugarsku. Izbegavam da pozicioniram Srbiju na Balkanu jer sa prosekom izdvajanja za pitanja odbrane oko milijardu dolara ne može da se meri sa, na primer, budžetom odbrane Rumunije koja u proseku izdvja od pet do pet i po milijardi dolara, ili Mađarske koja ima prosek oko dve do 2,5 milijardi dolara za odbranu. Možemo se meriti sa Hrvatskom, ranije su oni prednjačili, sada smo mi nešto ispred njih", kaže on. 

Ostale zemlje su kada se govori o vojnim budžetima, prema rečima Radulovića daleko ispod.