Igre 
"Oružje masovnog odvlačenja pažnje": Zašto vlada Italije donosi kontroverzne odluke za koje mnogi prvo misle da su šala
Komentari17/04/2023
-17:30
Prvo je došlo do kontroverznog obračuna sa rejv žurkama, zatim do zabrane "ChatGPT" četbota o kojoj se mnogo raspravljalo, a potom je usledila i zabrana sintetičkog mesa. Na kraju, na red je došao i plan za izdavanje ogromnih kazni za korišćenje engleskih reči u službenoj komunikaciji - za koji su mnogi u početku mislili da je prvoaprilska šala, ali se ispostavilo da je ipak stvaran.
Nakon što je desničarska vlada premijerke Đorđe Meloni u proteklih nekoliko meseci donela niz političkih odluka koje je malo ko očekivao, deo javnosti zapitao se šta se zapravo dešava sa italijanskim rukovodstvom, i šta je uzrok svim tim čudnim potezima.
Frančesko Stracari, profesor međunarodnih odnosa na fakultetu u Pizi, rekao je za Euronews da je nedavni talas neverovatnih zakona koji je usvojila vlada "oružje masovnog odvraćanja pažnje".
Kako se Italija suočava sa ozbiljnim problemima koji su trenutno zajednički sa mnogim evropskim zemljama, kao što su dugotrajna kriza energije i troškova života, i rastući tok migracija na njene južne obale, ove sitne zakonodavne inicijative imaju sposobnost da izazovu beskrajne debate na društvenim mrežama i u italijanskoj javnosti .
"Svaki put kada se vlada Meloni nađe u teškom trenutku, pojavi se kontroverzna odluka koja može da odvrati pažnju od njenog lošeg učinka i njene katastrofalne politike", rekao je Stracari.
Koja se veća pitanja kriju iza ovoga?
Kada je italijanska vlada usvojila zakon o zabrani ilegalnih rejv žurki prošlog novembra, učinila je to uprkos činjenici da ništa nije bilo hitno, rekao je Stracari, dodajući da ovo nije pitanje koje predstavlja neposredan izazov za zemlju.
"Međutim, postojao je snažan pokušaj da se naduva zabrana, u smislu pažnje javnosti, pred pravom opasnošću - novim zakonom koji se tiče misija potraga i spasavanja na Mediteranu, oko čega su već postojale jake nesuglasice", rekao je Stracari.
Povezane vesti
Ubrzo nakon zabrane rejvova, vlada premiejrke Meloni je usvojila zakon kojim se zabranjuje nevladinim organizacijama za traženje i spasavanje brodovima da se otisnu na više od jedne operacije istovremeno, i prisiljene su da se iskrcaju u lukama koje su vlasti naznačile, za koje Stracari kaže da su obično "veoma udaljene".
Ovaj zakon, koji značajno ograničava operativne kapacitete nevladinih organizacija za traganje i spasavanje, već je izazvao napete situacije na Mediteranu između NVO i italijanskih vlasti.
Najnovije politike vlade koje obuhvataju "ChatGPT", sintetičko meso i upotrebu engleskih i stranih reči u zvaničnoj komunikaciji, dolaze u vreme kada se u Italiji odvija veoma ozbiljna debata oko zatvorskog sistema i kazni, pokrenuta štrajkom glađu jednog zatvorenika po imenu Alfredo Kospito.
Profimedia
Prema Stracariju, oštra kazna izrečena Kospitu, italijanskom anarhisti koji služi strogi zatvorski režim obično rezervisan za mafijaške bosove, je "veoma kontroverzna u smislu međunarodnih normi, jer u zemljama vladavine prava, težina kazne mora se meriti u smislu dužine vremena, a ne zatvorskih uslova".
"Umesto da se pozabavi složenim, dugoročnim izazovima poput onih koje predstavlja Kospitov štrajk glađu ili dolazak migranata na italijanske obale, vlada Meloni je usredsredila svoje zakonodavne napore na niz politika u ime kulturnog nacionalizma i ideja o naciji kao nečemu o čemu se ne može pregovarati, što postoji u u nekoj idiličnoj prošlosti, zatim protiv kontaminacije od migranata, anarhista i prehrambene industrije", rekao je Stracari.
Debata oko ovih nacionalističkih politika ponovo deluje kao odvraćanje pažnje od mnogo ozbiljnijih i kontroverznijih novih zakona koje vlada Meloni pokušava da usvoji - poput zakona koji kriminalizuje surogat majčinstvo ako je proces obavljen u inostranstvu.
Prošlog meseca, italijanski parlament počeo je raspravu o kontroverznom zakonu kojim bi se dugotrajna zabrana surogat majčinstva u Italiji proširila na parove koji putuju u inostranstvo radi procedure, odnosno u zemlje poput SAD, Kanade i Indije.
Povezane vesti
Prema predloženom zakonu, koji podržavaju Braća Italije i Liga, oni za koje se utvrdi da traže surogat majku za svoje bebe u inostranstvu mogu biti zatvoreni na period od tri meseca do dve godine, ili mogu dobiti novčanu kaznu od 600.000 do milion evra.
Za istopolne parove koji pokušavaju da dobiju bebu surogat majčinstvom, zakon bi bio izuzetno štetan.
Borba za suverenitet koja će Italiju suprotstaviti EU
Marijana Grifini, predavač na Odseku za evropske i međunarodne studije na Kings koledžu u Londonu, rekla je za Euronews da su zakoni koje vlada nove italijanske premijerke podržava, zapravo, "u velikoj meri u skladu sa partijskom ideologijom".
Povezane vesti
"Partija Meloni zalaže se za suverenitet Italije, a ove politike šalje poruku: 'Ne mešajte se u naše unutrašnje poslove', čak i ako se radi samo o kulturnom suverenitetu", navela je Grifini.
Primalac ove poruke, po njenim rečima, jeste upravo Evropska unija.
Italijanska zabrana sintetičkog mesa, smatra Grifini, može se posmatrati kao način da Italija povrati suverenitet nad EU u pitanjima vezanim za hranu, nakon što je EU već dala zeleno svetlo za meso uzgojeno u laboratoriji.
Grifini nije jedina koji stvari vidi na ovaj način. Za Stracarija, "sulude" politike italijanske vlade "stoje u svrsi poziva na nacionalni identitet i nacionalnu retoriku", i vode u pravcu guranja ka suverenitetu, čiji je krajnji cilj da se zemlja otrgne kontroli Evropske unije, poput Poljske i Mađarske.
"Postoji jasan način na koji Meloni pokušava da izvuče korist od pomeranja samog centra evropske politike ka istoku i ratu u Ukrajini, što je već učinilo Poljsku i Mađarsku važnijom. Ove zemlje su bez premca kada su u pitanju društveni konzervativizam i nacionalizam - posebno Poljska, sa svojim naglaskom na tradicionalnoj porodici i katoličanstvu", kaže Stracari.
Zbog svoje anti-LGBT politike, Poljska je imala mnogo nesuglasica sa EU po pitanju primata nacionalnog zakona nad pravom EU, što je i pitanje koje je pokrenula Meloni pre nego što je došla na vlast prošle godine.
Tanjug AP/Olivier Matthys
Dok je još bila u opoziciji, 2018. godine, Meloni je potpisala bila prvi potpisnik zakonskog predloga kojim se tražila izmena dva člana italijanskog ustava u kojima se navodi da Italija priznaje primat evropskog zakona nad nacionalnim pravom.
"Taj predlog je i dalje prisutan. O njemu se nije razgovaralo, ali nije ni povučen, nekako je zamrznut", kaže Stracari.
Prema njegovim rečima, sada postoji "pokušaj da se pronađe podudarnost" u Italiji sa Poljskom i Mađarskom u smislu uvođenja nacionalističkih politika koje imaju potencijal da budu protiv priznatih osnovnih prava EU. Predložena zabrana surogat majčinstva je, smatra, primer ove inicijative.
Zabrana surogat majčinstva rađenog van zemlje
Ministar spoljnih poslova Antonio Tajani, koji je bio predsednik Evropskog parlamenta, nedavno je prokomentarisao kritike EP na račun italijanske vlade zbog uvođenja zakona koji bi mogao da zabrani surogat majčinstvo za Italijane koji putuju u inostranstvo radi procedure. Tom prilikom, Tajani je rekao da se "propisi Italije donose u Italiji, a ne u Briselu".
"To je prilično zapanjujuća izjava kada dolazi od nekoga ko je bio na čelu Evropskog parlamenta, i ko prilično dobro zna šta su prerogativi te institucije, čije članove, između ostalih, biraju Italijani. Mi delegiramo delove našeg suvereniteta tom parlamentu", rekao je Stracari, dodajući da je "ova izjava bila prilično gruba u odbacivanju kritika koje dolaze iz Parlamenta, i trebalo bi da bude znak za uzbunu sa evropske tačke gledišta".
Grifini vidi bitku za suverenost vlade Đorđe Meloni jednostavno kao "simboličnu bitku", a ne kao pravi pokušaj pobune protiv EU.
"Previše toga je na kocki. Tu su fondovi čuvenog nacionalnog plana za oporavak i otpornost, tako da ne mislim da će odnos sa EU doći do tačke otvorenog neprijateljstva", istakla je Grifini.
Italijanski plan oporavka, koji je usledio nakon krize pandemije bez presedana, sastoji se od 132 investicije i 58 reformi, i podržan je sa 68,9 milijardi evra u grantovima i 122,6 milijardi evra u kreditima zemlji.
"Taj novac je još potreban Italiji. Tokom svoje kampanje, Meloni je snizila evroskepticizam, a eklatantan primer za to je da je njena prva državna poseta bila EU, kada je upoznala Ursulu fon der Lajen. Malo je verovatno da će se u potpunosti pobuniti protiv EU. Ove politike mi, pre svega, izgledaju simbolično", zaključila je Grifini.
Komentari (0)