Igre 
Ključevi za ulazak u NATO u rukama Budimpešte i Ankare: Finska pred vratima saveza, Švedska i dalje "na čekanju"
Komentari31/03/2023
-11:02
Dve skandinavske zemlje koje su prošle godine podnele zahtev da postanu NATO članice, Finska i Švedska, dobile su tada podršku većeg dela Alijanse. Međutim sada je Finska praktično pred vratima bloka, dok je zahtev Švedske i dalje na čekanju.
Mađarski parlament je ranije ove nedelje izglasao zakon o finskom članstvu u NATO, a isto su uradili i poslanici u Ankari, gde je svih 276 prisutnih jednoglasno bilo "za". S obzirom na ovakav razvoj događaja, sada je pred Helsinkijem samo još nekoliko tehničkih koraka ka punopravnom članstvu.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg danas je izjavio da će se Finska pridružiti Alijansi u roku od nekoliko dana, jer je sada svih 30 NATO saveznika ratifikovalo protokol o pristupanju.
Sa Švedskom je situacija drugačija. Ankara je iznela zahteve i tvrdi da Švedska pruža utočište onima koji se u Turskoj smatraju teroristima. S druge strane, portparol mađarske vlade Zoltan Kovač saopštio je da će Mađarska "odložiti prijem Švedske u NATO zbog kritika koje se iz Stokholma upućuju na račun politike premijera Viktora Orbana". On je dodao i da "premošćavanje tog jaza zahteva napor obe strane".
"U slučaju Švedske, postoji veliki broj pritužbi koje treba rešiti pre nego što se ratifikuje prijem zemlje. Švedski predstavnici su u više navrata nastojali da udare na Mađarsku diplomatskim putem, koristeći svoj politički uticaj da naškode mađarskim interesima", rekao je Kovač.
Ovim je, navodi agencija Rojters, aludirao na švedske kritike zbog urušavanja vladavine prava od strane Orbanove vlade u poslednjih 13 godina. Kovač se osvrnuo i na to što se Ankara protivi švedskom članstvu u NATO.
"Stokholm je godinama imao neprijateljski stav prema Budimpešti. Ukoliko tome dodamo i brige koje ima Ankara, ne ostaje mnogo prostora za manevar, makar dok Šveđani ne počnu da menjaju ton, kako bi pomogli da se ove rane zaleče", naveo je Kovač.
Povezane vesti
Šta Budimpešta zamera Stokholmu?
Odnosi između Švedske i Mađarske, odnosno između vlasti ovih zemalja, pogoršali su se u poslednjoj deceniji, uz brojne kritike upućene iz Stokholma ka vladi Viktora Orbana.
Balaš Orban, politički savetnik mađarskog premijera (nisu u srodstvu), naveo je neke od izjava švedskih zvaničnika zbog kojih vlada u Budimpešti smatra da odnosi nisu na dovoljno visokom niovu za ratifikovanje članstva u NATO.
Orban je naveo izjavu Ulfa Kristersona iz 2021. godine u kojoj kritikuje mađarsku vladu. Kristerson je danas premijer Švedske, a tada je bio na čelu opozicione Umerene partije, ističe Orban.
"Za veći deo EU, i dalje ostaje posao da se stavi pritisak na mađarsku vladu i da se podrži sve jača opozicija", rekao je Kristerson 3. marta 2021, navodi Orban.
On je citirao još nekoliko izjava, poput one koju je 2021. godine dala Džesika Rosval (sadašnja švedska ministarka za evropske poslove), a u kojoj kaže da je "neophodno da EU deluje jasno, i da se novim mehanizmom uslovljavanja zaustave isplate Mađarskoj".
Orban je naveo i izjavu Johana Persona iz maja 2022. godine, u kojoj kaže da "ksenofobična i nacionalistička vlada Mađarske nastavlja da krši princip vladavine prava i izbegava podršku Ukrajini". Person je u maju 2022. godine bio lider Liberalne partije, a danas je švedski ministar za zapošljavanje i integraciju.
Sara Svenson, docent političkih nauka na univerzitetu u Halmštadu, ocenila je za švedski SVT da ovakvim stavom Mađarska "verovatno igra na kartu pregovora".
Povezane vesti
"Mađarska želi da na sto stavi kartu pregovora. Možda će moći da nateraju određene političare u Švedskoj da razmisle pre nego što ih budu kritikovali. Nije realno da se promeni čitava slika, ali možda mogu da ih nateraju da razmisle pre nego što kritikuju Mađarsku", rekla je Svenson.
"Takođe, na ovo se može posmatrati kao na signal evropskim saveznicima, u smislu da Mađarska želi da poruči kako nije u redu mešati se u unutrašnje poslove drugih zemalja", dodala je Svenson, koja je jedno vreme i živela u Mađarskoj.
Kristerson: Orban obećao da neće "potopiti" Švedsku
Švedski ministar spoljnih poslova Tobijas Bilstrem rekao je prošle nedelje da će Švedska postati članica NATO do samita te alijanse u Viljnusu u julu.
Povezane vesti
Međutim, u četvrtak 30. marta je izjavio da ''nakon novih izjava iz Mađarske više nije siguran da će njegova zemlja moći da se pridruži NATO do jula".
On je naveo da je ''primetio stvari koje su izrečene poslednjih dana, posebno od mađarske strane, pa je zato reč 'nada' primerenija u ovom kontekstu''.
Prošle nedelje je i švedski premijer Kristerson razgovarao sa Orbanom na NATO samitu, i nakon toga je za medije izjavio kako je mađarski premijer "obećao da neće potopiti Švedsku".
"Rekao mi je, mada ne baš tim rečima, da ne nameravaju da blokiraju ulazak bilo koje zemlje u NATO", naveo je Kristerson kratko, prenela je švedska nacionalna televizija SVT.
Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert
Da će Finska verovatno ući u NATO pre Švedske, premijer vlade u Stokholmu rekao je i 14. marta, kada je naveo da "raste verovatnoća" da će Finska postati članica NATO pre njegove zemlje.
Međutim, Kristerson je tada istakao i da je ulazak Švedske u Severoatlantsku alijansu "samo pitanje vremena".
"Na kraju krajeva, nije upitno da li će Švedska ući u NATO, već kada će se to desiti", rekao je Kristerson, prenosi Rojters.
Turska i dalje "zateže" sa odobrenjem, Rusija preti "vojnom odmazdom"
Švedska i Finska su prošle godine predale zahtev za članstvo u NATO, zabrinute za svoju bezbednosnu situaciju nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu. Za ulazak nove članice potrebna je saglasnost svih zamalja koje pripadaju Alijansi.
Finska je gotovo u potpunosti prevazišla prepreke za ulazak u Alijansu. Sa druge strane, Švedsku, pored već navedenih briga koje ima Mađarska, koči i to što Turska smatra, pre svega, da Stokholm ne čini dovoljno da isporuči kurdske grupe koje Turska smatra terorističkim.
Na prijem dve nove zemlje u NATO, od kojih jedna, Finska, ima dugačku granicu sa Rusijom, iz Moskve ne gledaju blagonaklono. Upravo zato, ruska ambasada u Stokholmu zapretila je Švedskoj i Finskoj vojnom odmazdom ako te dve države postanu članice Alijanse.
"Ako iko veruje da će to nekako poboljšati evropsku bezbednost, možete biti uvereni da će nove članice neprijateljskog bloka biti legitimna meta ruskih mera odmazde, uključujući vojne", navela je ruska ambasada na Fejsbuku.
Kao odgovor na to, švedsko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je na razgovor ruskog ambasadora Viktora Tatarinceva. Švedske vlasti su Tatarincevu, kako je rekao šef diplomatije te zemlje Tobijas Bilstrem, "izrazile protest zbog očiglednog pokušaja uticaja".
"Švedsku bezbednosnu politiku određuje Švedska i niko drugi, rekao je ministar inostranih poslova te zemlje", naveo je Bilstrem.
Komentari (0)