Igre 
Istraživanje Univerziteta Jejl: Rusija u kampovima držala 6.000 ukrajinske dece radi "prevaspitavanja"
Komentari16/02/2023
-22:20
Rusija je držala najmanje 6.000 ukrajinske dece, a verovatno i mnogo više, na Krimu i u samoj Rusiji u svrhu "političkog prevaspitavanja", pokazalo je istraživanje koje je sproveo Univerzitet Jejl. Uz podršku Stejt departmenta, ova studija označila je najmanje 43 kampa i drugih objekata u kojima su držana ukrajinska deca, a koji su bili deo "sistemske mreže velikih razmera" kojom je Moskva upravljala od početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022.
Među decom, inače starom od svega četiri meseca do 17 godina, su bila i ona koja imaju roditelje ili jasne porodične hraniteljske veze, ona koju je Rusija smatrala siročadima, zatim koja su bila u ukrajinskim državnim institucijama pre invazije, kao i ona čije je porodično stanje bilo nejasno ili neizvesno zbog rata, stoji u izveštaju.
U mnogim slučajevima, navodi se, deca su slata u kampove iz okupiranih delova Ukrajine, uključujući Zaporožje, Harkov, Herson, Donjeck i Lugansk. U dva kampa u vojnom stilu u Čečeniji i na Krimu deca su učena kako da "rukuju vojnom opremom, voze kamione i proučavaju vatreno oružje".
Kako prenosi Blumberg, iako bi se moglo potvrditi da je najmanje 6.000 dece učestvovalo u kampovima, istraživači "misle da je taj broj verovatno znatno veći". Natanijel Rejmond, istraživač sa Jejla koji je radio na izveštaju istakao je da se čini da je primarna svrha kampova "političko prevaspitavanje".
Neka deca su prošla kroz sistem i usvojile su ih ruske porodice, ili su su ušla u hraniteljsku mrežu u Rusiji.
Kako prenosi Glas Amerike, Ambasada Rusije u Vašingtonu nije odmah odgovorila na zahtev za komentar. Al Džazira, međutim, piše da je ambasada saopštila da Rusija prihvata decu koja su bila primorana da pobegnu iz Ukrajine.
"Trudimo se da maloletna lica zadržimo u porodicama, a u slučajevima odsustva ili smrti roditelja i rođaka - da siročad prebacimo pod starateljstvo", navela je ambasada na Telegramu.
Ukrajinska vlada nedavno je saopštila da je više od 14.700 dece deportovano u Rusiju, od kojih je više od 1.000 iz lučkog grada Marijupolja, koji je nedeljama bio pod opsadom.
Povezane vesti
Najmlađe dete imalo samo četiri meseca
Najmlađe dete u ruskom programu imalo je samo četiri meseca, a neki kampovi držali su vojnu obuku deci od 14 godina, rekao je Rejmond, dodajući da istraživači nisu pronašli dokaze da su ta deca kasnije bila angažovana u borbama.
Izveštaj je izradila Laboratorija za humanitarna istraživanja Škole za javno zdravlje Univerziteta Jejl, kao deo projekta koji podržava Stejt department i koji je istraživao kršenja ljudskih prava i ratne zločine koje je navodno počinila Rusija.
"Ono što je dokumentovano u ovom izveštaju je jasno kršenje 4. Ženevske konvencije", sporazuma koji štiti civile u ratu, rekao je Rejmond. Dodao je da bi to takođe mogao biti dokaz da je Rusija počinila genocid tokom rata u Ukrajini, imajući u vidu da transfer dece u svrhu promene ili uklanjanja nacionalnog identiteta može predstavljati sastavni čin zločina genocida.
Ukrajinski tužioci rekli su da ispituju navode o prisilnoj deportaciji dece u sklopu napora da se izgradi optužnica za genocid protiv Rusije.
"Ova mreža se proteže sa jednog kraja Rusije na drugi", rekao je Rejmond, dodajući da istraživači veruju da broj objekata u kojima su držana ukrajinska deca premašuje 43.
Sistem kampova i usvajanja ukrajinske dece koju su iz domovine odvele ruske porodice "izgleda kao da je ovlašćen i koordiniran na najvišim nivoima ruske vlade", navodi se u izveštaju, počevši od predsednika Vladimira Putina, pa sve do lokalnih zvaničnika.
Portparol Stejt Departmenta Ned Prajs naveo je da bi se mogle preduzeti mere protiv 12 osoba za koje izveštaj navodi da još nisu pod sankcijama Sjedinjenih Država.
Povezane vesti
"Uvek gledamo pojedince koji bi mogli da budu odgovorni za ratne zločine, za zločine unutar Ukrajine. Samo zato što do danas nismo sankcionisali nekog pojedinca, to ne govori ništa o budućim radnjama koje bismo mogli da preduzmemo", rekao je Prajs.
Komentari (0)