Francuzi su u četvrtak bili na nogama, ali nisu jedini koji su izlaze na ulice: Koja zemlja najviše štrajkuje u Evropi?

Komentari

Autor: Euronews/Servet Yanatma

22/01/2023

15:35

Francuzi su u četvrtak bili na nogama, ali nisu jedini koji su izlaze na ulice: Koja zemlja najviše štrajkuje u Evropi? - Copyright Tanjug/AP/Lewis Joly

veličina teksta

Aa Aa

U Francuskoj je u četvrtak održan generalni štrajk širom zemlje kao odgovor na planove predsednika Emanuela Makrona da reformiše penzioni sistem i podigne starosnu granicu za penzionisanje. Ovakav vid protesta mogao bi da se nastavi, a veliki štrajkovi trenutno pogađaju i Veliku Britaniju gde su se čak i medicinske sestre prvi put za 106 godina odlučile na ovakav korak. Radnici na železnici štrajkuju takođe poslednjih nedelja, a nastavnici i zdravstveni radnici planiraju to za februar.

Štrajkovi su, kako piše Euronews, značajan deo kulture radnog života u Evropi. Ljudi u nekoliko zemalja članica EU, uključujući Španiju i Nemačku, takođe su nedavno štrajkovali tražeći bolje plate i uslove rada.

Ali, koje to zemlje imaju najviše strajkova u Evropi? Da li je ovakva akcija u nekim zemljama češća u odnosu na druge i kako se menjao broj radnih dana izgubljenih zbog štrajkova tokkom poslednjih decenija?

Industrijska akcija se obično meri "neradnim danima" ili "izgubljenim radnim danima" zbog štrajkova ili blokada. Broj neradnih dana varira iz godine u godinu, stoga je važno imati u vidu nekoiko trendova tokom vremena.

Radni dani izgubljeni zbog štrajkova širom Evrope

Prema skupu podataka koji je pripremio Evropski sindikalni institut (ETUI), zemlje koje najviše štrajkuju zabeležile su male promene u rangiranju u poslednjih 20 godina.

Između 2000. i 2009. godine godišnji prosek neradnih dana zbog štrajkova na 1.000 zaposlenih bio je najveći u Španiji, gde su u proseku izgubljena 153 radna rada. Sledila je Francuska sa 127 dana. Danska (105) zauzela je treće mesto sa godišnjim prosekom od više od 100 izgubljenih radnih dana. Sledile su Belgija i Finska sa po 70 dana.

U Velikoj Britaniji samo 28 radnih dana godišnje je u proseku izgubljeno u periodu 2000-2009 zbog štrajkova. U Nemačkoj je to bilo samo 13 dana, dok je u Holandiji bilo osam dana. Nekoliko zemalja kao što su Švajcarska i Poljska imalo je manje od 10 izgubljenih dana.

U periodu od 2010. do 2019. Kipar je izgubio najviše radnih dana zbog štrajkova u proseku od 275 dana godišnje, Francuska je pratila ovu ostrvsku državu sa 128 izgubljenih dana.

U svim ostalim zemljama za koje su podaci bili dostupni, izgubljeno je manje od 100 dana. Više od 15 zemalja imalo je manje od 20 izgubljenih dana u ovom periodu, sa 18 dana u Velikoj Britaniji i 17 dana u Nemačkoj.

Period 2020-2021. nudi podatke za samo dve godine, bez podataka za neke zemlje. Francuska (79 dana) je imala najveći godišnji prosek izgubljenih dana zbog štrajkova, a slede Belgija (57), Norveška (50) i Danska i Finska (po 49).

Izgubljeni dani u Francuskoj, Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Španiji

Prateći pomno poslednje dve decenije, podaci ETUI pokazuju kako je broj neradnih dana zbog štrajkova varirao u Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Španiji iz godine u godinu.

U Francuskoj, izgubljeni dani na 1.000 zaposlednih dostigli su godišnji prosek od 364 dana u 2010. Španija je zabeležila značajno veliki broj izgubljenih dana početkom dvehiljaditih, sa 295 dana 2000, 365 tokom 2002. i 304 tokom 2004. godine.

Velika Britanija i Nemačka su imale realtivno manje izgubljenih dana u poređenju sa Francuskom i Španijom u poslednje dve decenije. Najveći broj izgubljenih dana u godini bio je 58 dana u obe zemlje u ovom periodu.

Neradnih dana zbog štrajkova je sve manje

Kao što grafikoni za četiri izabrane zemlje pokazuju, broj izgubljenih radnih dana zbog štrajkova se smenajuje. Podaci OECD koji upoređuju devedesete i period od 2008. do 2018. pokazuju ovaj trend veoma jasnim. Prosečan broj izgubljenih radnih dana zbog štrajkova na 1.000 zaposlednih značajno je opao u mnogim zemljama.

Španija i Turska su zabeležile najveći pad broja ovakvih dana. U Španiji je smanjen sa 309 na 76 dana. U Turskoj je došlo do oštrijeg pada sa 223 na 10 dana. Danska je zabeležila pad sa 169 dana na 105, što sugeriše da je kultura štrajka i dalje jaka u ovoj zemlji.

Belgija je izuzetak od ovog trenda. Radni dani izgubljeni usled štrajkova povećani su sa 31 na 98 dana u ovom periodu.

Prosek izgubljenih radnih dana u Velikoj Britaniji smanjen je sa 30 na 20 dana između devedesetih i 2008-2018. Prema podacima Kanelarije za nacionalnu statistiku, u 2017. broj radnika koji su štrajkovali pao je na najniži nivo od 1890-ih