"Crni četvrtak" diže Francusku na noge: Demonstracije zbog planirane penzione reforme, jedne od ključnih mera Makrona

Francuski sindikati krenuli su danas u veliki štrajk protiv planova predsednika Emanuela Makrona u vezi sa pomeranjem starosne granice za odlazak u penziju. U novom predlogu zakona koji će proći kroz parlament pisaće da zaposleni idu u penziju sa 64 godine, umesto 62, koliko je sada granica, preneo je "BBC". 

Prema predlogu koji je predstavila ranije ovog meseca premijerka Elizabet Born, od 2027. godine ljudi će morati da imaju i 43 godine radnog staža da bi dobili punu penziju, umesto dosadašnje 42 godine.

Očekuje se da će nekoliko desetina hiljada ljudi biti na ulicama Pariza u sklopu protesta koji sindikati i demonstranti nazivaju "Crni četvrtak". Takođe, ljudi će se okupiti i u ostalim gradovima širom Francuske, a očekuje se i značajno prisustvo policije, posebno i zbog mogućnosti da se pojave "ultralevičarski saboteri".

Pretpostavlja se da će tri četvrtine nastavnika štrajkovati, zatvarajući škole, a obustave rada će poremetiti i transport i zdravstvene usluge. Takođe, radnici u elektranama rekli su kako će smanjiti snabdevanje strujom tokom protesta.

Većina vozova neće saobraćati, a metro u Parizu saopštio je da će usluge biti u velikoj meri "poremećene", dok se navodi i da su mnogi letovi otkazani, prenosi britanski "Gardijan". Štrajkove su najavili i vozači kamiona, kuriri i dostavljači, kao i radnici u rafineriji nafte takođe obustavljaju rad.

Očekuje se da će se akciji pridružiti i osoblje u mnogim pozorištima, muzičkim dvoranama i bankama.

Nedavna anketa pokazala je da francuska javnost smatra da su promene u penzionom sistemu neophodne, ali ne na onaj način kako ih je predložila vlada. Anketa koju je sproveo "Ifop" za jedan francuski nedeljnik govori da je 68 odsto ispitanika neprijateljski raspoloženo prema vladinim merama.

Sindikati su se povodom ovog pitanja ujedinili prvi put posle 12 godina. Sindikalni lideri rekli su da će danas biti "prvi dan mobilizacije" u njihovoj borbi za ukidanje penzionih planova, kao i da će tražiti da se "nepravedne i nepotrebne mere odmah povuku".

Filip Martinez, šef sindikata CGT, rekao je da se nada da će "nekoliko miliona ljudi" štrajkovati i demonstrirati. 

"Ovo je prvi dan. A kada to kažemo, mislimo da će biti i drugih, svuda gde je to moguće", rekao je Martinez za televizijski kanal "Frans 2".

Jedna od "ključnih mera" za Makrona

Prema zakonu iz 2007. godine, zaposleni u javnom transportu obavezni su da održavaju minimum usluga, ali su putnici upozoreni da čak ni to nije zagarantovano. Ministar saobraćaja Kleman Bon rekao je da bi ljudi trebalo da se pripreme za "težak dan" i savetovao da svi koji mogu rade od kuće. 

Očekuje se da će međugradski vozovi biti najviše pogođeni štrajkom, uz upozorenja da će skoro svi polasci biti otkazani u četvrtak. Pretpostavlja se, takođe, da će tek svaki deseti regionalni voz saobraćati. 

Francuski predsednik Emanuel Makron smatra ovu reformu jednim od ključnih za svoj mndat, i obećao je da će je sprovesti još u svojoj izbornoj kampanji, a kao glavni razlog za to je naveo neophodnost mera kako bi se zemlja "spasila od deficita". Raniji pokušaj sprovođenja reforme Makron je imao 2020. godine, ali je odustao nakon nedelju dana štrajkova. 

Francuska vlada, koja je izgubila većinu na opštim izborima prošlog juna, uprkos velikim štrajkovima insistira na tome da neće odustati od svojih zamisli, i traži od radnika da ne parališu funkcionisanje države.

Računaće se na konzervativnu Republikansku partiju da "progura" ove mere, a kao rezervu vlada je rekla da mogu iskoristiti ustavnu meru poznatu kao "49:3", kako bi zakon bio usvojen bez parlamentarne debate ili glasanja.

Otašević: Reforma pogađa najugroženije

"Sindikati su odlučni da ne dozvole Makronu da sprovede reformu. Reforma penzionog sistema je kamen sopticanja svih vlada u poslednjih 30 godina, a najveći broj opozicionih stranaka i sindikati smatraju da je ovo sada možda i najgori trenutak za nju. Ključ je što pogađa najugroženije među kojima su i žene, a sindikati govore o 'brutalnoj reformi koja nije opravdana'", rekla je za Euronews Srbija Ana Otašević, saradnica francuskog lista "Le mond diplomatik". 

Ona je istakla da su se i prethodni veliki protesti, poznati i kao "žuti prsluci", odvijali u "vrlo tenzičnoj socijalnoj klimi jer se krize smenjuju i sve više izazivaju društveni jaz u Francuskoj, koja inače ima dobre socijalne zakone ali oni se krnje svih ovih godina, što ljudi koji izlaze na ulice hoće da istaknu".

Sistem penzija u Francuskoj, naglasila je, sličan je kao i u Srbiji - zasniva se na kotizaciji i onome što zaposleni tokom radnog veka odvoje za penzioni fond, odakle se finansiraju penzije.

"Prosečna penzija u Francuskoj je oko 1.400 evra, ali ima i onih koji primaju dosta manje penzije, a tu su radnici i žene, koje primaju 40 odsto manje penzije od muškaraca. Postoji niz parametara da su oni koji su inače najugroženiji i ovde najviše na udaru, i to je suština. Nije cilj pritiskati srednji sloj i građane, već je cilj u pravednom poreskom sistemu koji bi oporezovao bogate, i to je ključ oko kojeg se vodi ovaj spor", kaže Otašević.

Ona kaže da se sindikati nadaju da će ovo prerasti u širi protest ukoliko vlada i ministri koji se zalažu za reformu ne odstupe, ali i da se oni koji su najviše pogođeni plaše da će zbog protesta izgubiti posao, pa je pitanje kako će sve izgledati u budućnosti.