Igre 
Premijer Švedske: Želimo podršku Turske za ulazak u NATO, ali ne možemo i nećemo da im ispunjavamo sve želje
Komentari08/01/2023
-18:29
Turska ima zahteve koje Švedska koja se nada ulasku NATO ne može i ne želi da ispuni, rekao je švedski premijer Ulf Kristerson u nedelju, prenosi Euronews.
Ankara je blokirala ulazak Švedske i Finske u Alijansu još od maja u pokušaju da ih natera da ispune određene političke zahteve, što je izazvalo dugotrajnu diplomatsku borbu.
"I Turska potvrđuju da smo uradili ono što smo rekli da ćemo uraditi, ali takođe kažu da žele stvari koje mi ne možemo ili ne želimo da im damo" , rekao je švedski premijer na konferenciji istraživačkih centara za odbranu.
"Uvereni smo da će Turska doneti pozitivnu odluku, samo ne znamo kada," rekao je on, dodajući da je „odluka u taboru Turske."
Inače, i Stokholm i Helsinki potpisali su sporazum sa Turskom 2022. godine u cilju prevazilaženja primedbi Ankare na njihove kandidature za NATO.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ranije je opisao Finsku i Švedsku kao "mrestilište" terorističkih grupa, dok je njegov ministar spoljnih poslova pozvao obe zemlje da ukinu zabranu za tursku kupovinu "odbrambenog oružja".
Govoreći za Euronews u maju, Pol Levin sa Instituta za turske studije Univerziteta u Stokholmu rekao je da je primarna briga Turske prisustvo aktivista PKK u Švedskoj.
Povezane vesti
PKK (Kurdistanska radnička partija) vodi oružanu borbu protiv Turske za kurdsku nezavisnost od 1984. godine, što je dovelo do smrti više od 40.000 ljudi. U decembru je turski ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu priznao da je Stokholm preduzeo "pozitivne mere", ali je rekao da moraju da preduzmu i "druge važne korake" kako bi dobili saglasnost Turske.
Njegove primedbe usledile su nekoliko dana nakon što je švedski Vrhovni sud odbio da izruči turskog novinara i bivšeg urednika Bulenta Kenesa, otvorenog kritičara Erdoganove vlasti, i to upravo na zahtev predsednika Turske.
Visoki diplomata Finske je u nedelju ponovo potvrdio da će njegova zemlja ući u NATO u isto vreme kada i njen sused.
"Finska nije u tolikoj žurbi da se pridruži NATO, ali jedva čekamo da Švedska dobije zeleno svetlo,"; rekao je Peka Haavisto novinarima.
Iako su blisko povezane sa vojnim savezom predvođenim SAD, i Švedska i Finska su izbegavale da se pridruže toj organizaciji. Obe zemlje pokrenuli su zahtev za članstvo u maju prošle godine, nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Kao što je poznato, da bi novi član Zapadne alijanse bio primljen u pakt, mora da dobije pristanak svih 30 članica NATO bloka.
Stoltenberg: NATO želi Švedsku i Finsku ove godine u članstvu, ali to ne zavisi od Alijanse
Švedska i Finska bi mogle da se pridruže NATO-u već 2023. godine, izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, ali je podsetio da odluka zavisi od turskog i mađarskog parlamenta.
Povezane vesti
„Očekujem (pristupanje 2023. godine), ali ne mogu da garantujem tačan datum, jer je to, naravno, suverena odluka parlamenata Turske i Mađarske, koji još nisu ratifikovali sporazum“, rekao je Stoltenberg u intervjuu za agenciju Frans pres.
„Imali smo pregovore i oni su bili prilično zahtevni u julu prošle godine. Tada su Turska, Finska i Švedska dogovorile zajednički memorandum u kojem su opisale kako mogu da intenziviraju saradnju, kako u pogledu izvoza oružja, tako i u borbi protiv terorizma“, podsetio je Stoltenberg.
Prema njegovim rečima, Finska i Švedska poštuju taj sporazum i jasno su posvećene dugoročnoj saradnji sa Turskom po ovim pitanjima.
„Zato je došlo vreme da se finalizuje proces pristupanja i ratifikuje protokol o članstvu“, rekao je Stoltenberg.
Generalni sekretar Alijanse danas je učestvovao u Švedskoj na konferenciji o odbrani i bezbednosti na kojoj su bili švedski premijer Ulf Kristerson i šef finske diplomatije Peka Havisto.
Komentari (0)