Talas štrajkova zahvatio Britaniju: Medicinski radnici organizuju masovne proteste, vlada odbila da razgovara o platama
Komentari17/12/2022
-14:17
Nezadovoljstvo radnika glavna je tema pred Božić u Velikoj Britaniji. Sindikati radnika pošte, železnica, aerodroma započeli su štrajkove zbog niskih plata koje ne mogu da pokriju svakodnevne troškove usled inflacije koja je u Britaniji u oktobru bila na 41-godišnjem maksimumu. Štajku su se pridružile i medicinske sestre koje su organizovale najmasovniju obustavu rada.
Britanska Nacionalna zdravstvena služba (NHS) pozvala je danas bolnice da oslobode krevete i pripreme se za "veliki poremećaj" zbog najavljenog štrajka osoblja hitne pomoći u Engleskoj. Navedeno je da će pacijenti morati da budu bezbedno otpušteni iz bolnica gde je to moguće pre "veoma izazovnog" perioda, preneo je Bi-Bi-Si. Osoblje hitne pomoći u Engleskoj i Velsu će obustaviti rad 21. i 28. decembra zbog spora oko plate. Koordinisani štrajk tri glavna sindikata hitne pomoći u Engleskoj i Velsu, odnosiće se samo na pozive osoba kojima život nije ugrožen. Britanski ministar za poslovanje, energetiku i industrijsku strategiju Grant Šaps saopštio je da su o povećanju plata za radnike hitne pomoći i medicinskih sestara odlučivala nezavisna revizorska tela.
Pretpraznična atmosfera tako je obeležena nezadovoljstvom i problemima u svakodnevnom životu. A na pitanje ko je kriv za situaciju u kojoj se Britanija našla - profesor međunarodne istorije u Londonskoj školi ekonomije Svetozar Rajak za Euronews Srbija kaže "sigurno nisu radnici ti koji su izazvali krizu".
"Ima nekoliko stvari koje treba napomenuti. Prvo, već godinu dana inflacija raste svakodnevno i vidno utiče na standard u ovoj zemlji, stvari poskupljuju, na kraju je došlo do strašnih poskupljenja energenata koji su zaista doveli do toga da ljudi osećaju veliki pritisak. Druga stvar što treba napomenuti jeste širina tog nezadovoljstva do koje mere je veliki deo ljudi koji su zaposleni u društvenom i privatnom sektoru se odlučio da štrajkuje. Treća stvar jeste da ne vidi da li vlasti na bilo koji način pokušavaju da reše tu situaciju time što bi izašli u susret štrajkačima ili našli neko rešenje koje bi bilo moguće da dovede do smirivanja situacije", rekao je on.
Procenjuje se da je oko 100.000 medicinskih sestara u 76 bolnica i zdravstvenih centara stupilo u štrajk, otkazujući hiljadu operacija koje nisu hitne.
"Medicinske sestre rade izuzetno naporno. Sestre samo traže povećanje plate od pet odsto, zajedno sa dodatkom za inflaciju koja je nekih 10,7 odsto. Ono što koleginice i kolege pričaju je da rešavaju da li će da spremaju ručak ili da se greju. Znači govorimo o egzistencijalnim stvarima. Ovde u Londonu medicinske sestre nemaju šansu da plate rentu za stanove, putuju jako velike distance ne bi lli živele u jeftinijim delovima grada, a radile u centru gde su malo bolja primanja. Neke od njih rešavaju da prestanu sa radom za nacionalni zdravstveni sistem i počinju da rade u prodavnicama", rekao je za Euronews Srbija Žarko Stefan, lekar u Londonu.
Kako navodi Rojters, medicinske sestre će ovim štrajkom dodatno pogoditi zdravstveni sistem koji je već opterećen zbog zime i sezonskih bolesti, kao i zbog problema izazvanih virusom kovid 19. Iako je ovo najmasovnija obustava rada medicinara u istoriji te zemlje, vlada je odbila da razgovara o platama.
Kraj se ne nazire
Britanski premijer Riši Sunak je izjavio kako planira da uvede zakone protiv štrajka kako bi, kako je rekao, zaštitio živote ljudi, i izrazio uverenje da čelnici sindikata mogu da uvide na je pogrešno izazivati smetnje velikom broju ljudi, naročito u vreme Božića.
A nisu samo medicinari nezadovoljni - štrajkove su organizovali železničari, granična policija, zaposleni u pošti. Nosači prtljaga na londonskom aerodromu Hitrou takođe će stupiti u trodnevni štrajk, prenosi Gardijan. Pored ovog, nosači planiraju još jedan trodnevni štrajk koji bi počeo 29. decembra. Kako navodi britanski list, nosači prtljaga su se na ovoj korak odlučili nakon što im je njihov poslodavac, avio-kompanija Menzies, ponudio, kako su rekli, "mizerne plate".
"Ovo svakako podseća na te štrajkove krajem sedamdesetih godina koji su za rezultat imali dolazak Margaret Tačer s tim što ima puno toga da se razlikuje od te situacije - jedna je da su sada konzervativci na vlasti, druga je da je to deo jednog velikog nezadovoljstva širom Evrope, to nije samo svojstveno Britaniji, druga stvar je da je ovo deo globalnih transformacija. Apsolutno mislim da je nemoguće ovoj vladi da nađe neka brza rešenja. Prema tome ono što treba očekivati jeste produbljenje ovih štrajkova i nezadovoljstva", rekao je Rajak.
Sa tim je saglasan i Žarko Stefan koji na pitanje da li Britanija ulazi u neku fazu opštih štrajkova odgovara potvrdno. Kako dodaje, ovome neće skoro doći kraj.
"Meni je istovremeno jasno da budžet vlade nije rupa bez dna, tako da i oni u nekom momentu moraju da kažu dosta je ali kada medicinska sestra mora da reši da li će da pravi ručak ili će da se greje onda mi govorimo o egzistencijalnim pitanjima", rekao je on.
Izgubljeno 417.000 radnih dana u oktobru
Velika Britanija je izgubila 417.000 radnih dana zbog radnih sporova u oktobru, najviše od novembra 2011, saopštila je Kancelarija za nacionalnu statistiku (ONS). Radnici u nizu sektora štrajkovali su poslednjih meseci, počev od železničara preko nastavnika i poštanskog osoblja do advokata, jer rast plata ne ide u korak sa dvocifrenom inflacijom, prenosi Rojters.
Prema najavama, štrajkovi će se održavati skoro svakog dana i u decembru.
Vlada je upozorila da bi povećanje plata koje bi bilo u skladu sa inflacijom samo pogoršalo problem.
"Svaka akcija koja nosi rizik da se visoke cene ugrade u našu ekonomiju samo će produžiti patnju svih i umanjiti izglede za dugoročni ekonomski rast", izjavio je danas ministar finansija Džeremi Hant.
Komentari (0)