Zelenski najavio istragu protiv Ukrajinske pravoslavne crkve: Sve jači otklon od Rusije, odobren i "novi datum" za Božić

Komentari

Autor: Euronews Sbrija, Gardijan, Tanjug

03/12/2022

17:32

Zelenski najavio istragu protiv Ukrajinske pravoslavne crkve: Sve jači otklon od Rusije, odobren i "novi datum" za Božić

Manastir svetog Mihajla - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da su najviši ukrajinski bezbednosni zvaničnici naredili istragu o aktivnostima Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC) povezane sa Moskvom, kao i da li religijska organizacija ima pravo da obavlja aktivnosti u manastiru Kijevsko-pečerske lavre, koji predstavlja jedan od najznačajnijih verskih objekata za pravoslavne Ruse i Ukrajince.

Ovo je samo još jedno u nizu spornih pitanja koja se tiču UPC, ali i napora Kijeva da se na svaki mogući način udalji od tzv. simbola Rusije i podršku pruži autokefalnoj Pravoslavnoj crkvi Ukrajine koja će od ove godine služiti liturgije za Božić i 25. decembra, i 7. januara.

Zelenski je u petak u video obraćanju rekao da će vlada podneti parlamentu nacrt zakona o zabrani verskih grupa "povezanih sa centrima uticaja u Rusiji", prenosi Rojters. Kako je rekao, Ukrajina će sprovesti mere zaštite od "subverzivne aktivnosti ruskih specijalnih službi u ukrajinskom verskom okruženju", a pored toga, biće ispitana imovina UPC, uključujući i korišćenje kompleksa manastira Kijevsko-pečerske lavre.

Dodatno, ukrajinska vlada pripremiće zakon kojim se zabranjuju crkve povezane sa Rusijom, u skladu sa potezima koje Zelenski smatra neophodnim kako bi se sprečila Moskva da "slabi Ukrajinu iznutra", preneo je danas Rojters.

Ovo je poslednja u nizu akcije koje ukrajinske vlasti preduzimaju protiv UPC, jer smatraju da služi za širenje ruskog uticaja na ukrajinskoj teritoriji, odnosno na nju gledaju kao na "produženu ruku Moskve".

Pre nešto više od nedelju dana, Ukrajinska bezbednosna služba i policija sprovele su raciju u pravoslavnom manastiru u Kijevu, starom 1.000 godina, u okviru operacija protiv "sumnjivih subverzivnih aktivnosti ruskih specijalnih službi", kako je navedeno u saopštenju obaveštajaca. Ističe se da je pretres imao za cilj da spreči korišćenje pećinskog manastira za skrivanje diverzantskih i izviđačkih ruskih grupa, kao i za skladištenje oružja.

Na ovo su oštro reagovali iz Moskve, pa je tako prvo Ruska pravoslavna crkva saopštila da se radi o "aktu zastrašivanja", a portparol te crkve je rekao da "međunarodna zajednica gotovo sigurno neće obratiti pažnju na današnji akt zastrašivanja vernika, kao što je to bilo i u mnogim drugim slučajevima progona vernika u Ukrajini od 2014. godine". Nedugo potom, rusko ministarstvo spoljnih poslova kritikovalo je zbog ovog pretresa Ukrajinu kao "bezbožnu, divlju i nemoralnu".

Ovde nije bio kraj pretresima - služba bezbednosti Ukrajine pretresla je 30. novembra manastir na zapadu zemlje u, kako su takođe tvrdili, "operaciji suzbijanja razornih aktivnosti ruskih specijalnih službi". Navodi se da je fokus pretresa bila informacija o mogućoj upotrebi eparhije kao centra "ruskog sveta", tj. na sprečavanju da se prostorije crkve koriste za skrivanje ilegalnih predmeta.

Fokus je bio i na zaustavljanju "terorističkih akata", a prethodno su saopštili da su pretražili 350 zgrada koje pripadaju Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi i proverili 850 ljudi. U poslednjem pretresu, saopšteno je, služba bezbednosti je izvršila inspekciju manastira u Mukačevskoj eparhiji u Zakarpatju, ne bi li proverila žitelje manastira "u vezi njihovog učešća u nezakonitim radnjama na štetu državnog suvereniteta Ukrajine". Dodali su da su pronašli velike sume gotovine i proruske literature, ali nisu otkrili da li je neko pritvoren.

Dve crkve

Ovi pretresi i izjave Volodimira Zelenskog otvaraju pitanje o situaciji sa pravoslavnim crkvama u Ukrajini, koja je, u najmanju ruku, komplikovana i oslikava rastrzanost između Moskve i Kijeva.

Pored Ukrajinske pravoslavne crkve (koju pojedini smatraju "promoskovskom", mada se u poslednje vreme udaljila od patrijarha Kirila), postoji i Pravoslavna crkva Ukrajine (PCU), koja je autokefalna i smatra se "prokijevskom". Razlika između ovih verskih organizacija postala je očigledna nedavno, kada je PCU, u pokušaju da se i simbolično distancira od Rusije, dopustila slavljenje Božića u Ukrajini 25. decembra, umesto kao što je do sada bio slučaj, 7. januara.

Tradicionalno, crkva je služila sve neophodne božićne obrede 7. januara, istovremeno kao i Moskovska patrijaršija koja je podržala rat koji je ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo na ukrajinskoj teritoriji, prenosi britanski Gardijan. Patrijarh Kiril ima česte nastupe u javnosti kojima podržava odluke Putina, pa je čak jednom prilikom rekao i da će "ruski vojnici koji su poginuli u ovom ratu dobiti oprost svih grehova".

Pre pet godina, 2017, 25. decembar je postao državni praznik u Ukrajini, a na sastanku sinoda u oktobru ove godine Kijevska mitropolija dopustila je svim parohijama da na taj datum održavaju kompletne ceremonije kojima se Božić obeležava, ukoliko to žele. Ova odluka odnosi se na oko 7.000 crkava širom zemlje.

Od 2019. godine, 1.600 parohija je prešlo pod pokroviteljstvo PCU, a koje su do tada bile u okviru UPC. Međutim, uprkos reputaciji, sama UPC se u poslednje vreme, distancirala od moskovskog patrijarha, pa ga dobar deo više ni ne pominje u molitvama.

Štaviše, kako ove dve crkve imaju slična imena, bivši ukrajinski predsednik Petro Porošenko pokušao je da natera UPC da zakonski promeni ime u Ruska pravoslavna crkva u Ukrajini, ali nije uspeo o tome nakon što se jedna proruska opoziciona stranka žalila Ustavnom sudu zemlje.

Širi proces otklona od Rusije

Prelazak na slavljenje Božića 25. decembra deo je šireg procesa udaljavanja od ruskih simbola, SSSR-a i komunizma, a taj proces je, smatra se, započeo 2014. kada je Putin anektirao Krim i pokrenuo promoskovsku pobunu u istočnom regionu Donbasa.

"Mi to ne zovemo derusifikacija. Reč je o suočavanju sa posledicama ruskog totalitarizma", rekao je prošle nedelje ministar kulture Oleksandr Tkačenko.

U 16. i 17. veku neki ukrajinski unijatski biskupi pokušali su da pređu na gregorijanski datum, koji su usvojile Poljska i druge evropske katoličke zemlje, ali su bili neuspešni. U to vreme Ukrajina je bila deo Poljsko-litvanske zajednice, pa je zadržala julijanski kalendar po kome se Nova godina slavi 14. januara.

Između 1914. i 1916. godine, dok je besneo Prvi svetski rat, eparhija u zapadnom gradu Ivano-Frankovsku uvela je za Božić datum 25. decembar. Promena je naišla na otpor tradicionalista i moćne Ruske pravoslavne crkve. Posle ruske revolucije, boljševici su prešli na gregorijanski kalendar u građanske svrhe, ali je Moskovska patrijaršija nastavila po starom.

"Tradicija može biti progresivna ili regresivna. Moramo da odstupimo od ruskih kulturnih i mentalnih tradicija, koje nas drže zarobljenima. To treba da se radi oprezno, ali mora da se uradi. Rusija koristi svoje pravoslavne parohije na ukrajinskoj teritoriji kao ideološko oružje", rekao je za Gardijan Taras Pšeničnij, profesor crkvene istorije na kijevskom Univerzitetu Taras Ševčenko.