Lakše do nemačkog pasoša, ali samo ako plan "preživi" kritike: Novi predlog vlasti izazvao burnu polemiku

Komentari

Autor: Euronews Srbija, AP, DW, RSE, Tanjug

30/11/2022

11:25

Lakše do nemačkog pasoša, ali samo ako plan "preživi" kritike: Novi predlog vlasti izazvao burnu polemiku - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Nemačke vlasti predstavile su u petak nacrt zakona koji se odnosi na reformu pravila za dobijanje nemačkog državljanstva. Prema novom i liberalnijem planu, stranci bi mogli a dobiju državljanstvo već nakon pet godina boravka u Nemačkoj, a dvojno državljanstvo bi trebalo da postane pravilo a ne izuzetak. Ovakav plan, međutim, nije naišao na odobravanje svih, a njemu ne samo da se usprotivila opoziciona Demohrišćanska stranka, već i jedna od tri stranke koja danas čini vladajuću koaliciju.

Predlog socijaldemokratske ministarke unutrašnjih poslova Nensi Fezer predviđa da došljaci mogu zatražiti nemačko državljanstvo posle pet godina boravka u zemlji, umesto posle osam, kako je trenutno. Fezer predlaže da u slučaju "posebno uspele integracije", pasoš može da se dobije posle tri godine.

Deca rođena u Nemačkoj automatski bi postala državljani ako jedan od roditelja imigranata živi u zemlji legalno najmanje pet godina.

Takođe, dvojno državljanstvo bi trebalo da postane pravilo jer danas dvojno državljanstvo mogu dobiti samo državljani neke druge članice EU i još par zemalja. Srpski državljani, recimo, moraju da se odreknu srpskog državljanstva kada traže nemačko, piše Dojče vele.

Još u koalicionom sporazumu, Socijaldemokrate (SDP), Zeleni i Liberali (FDP) dogovorili su olakšice za strance u toj zemlji. Tek prošle nedelje planovi SDP procurili su u javnost, a onda su i pokrenuli konroverznu debatu. Demohrišćani, stranka iz koje je dolazila i bivša kancelarka Angela Merkel, tvrde da je reč o "obezvređivanju" nemačkog pasoša, a kritici su se pridružili i Liberali.

Nemačka je, inače, glavna destinacija za tražioce azila i ilegalne migrante koji ulaze u Evropsku uniju, a londonski Tajms piše da je broj ilegalnih migranata u EU porastao za 73 odsto tokom protekle godine. Neke od kritika odnose se upravo na to.

Nemačko državljanstvo je, prema zvaničnoj statistici, prošle godine dobilo oko 131.600 ljudi, od kojih su četvrtina državljani drugih članica EU. U zemlji s oko 84 miliona to je porast za 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu, delom zato što sve veći broj Sirijaca dobija nemačko državljanstvo.

Predlog reforme zakona o državljanstvu takođe nije popularan među stanovništvom, navodi Tajms, ukazujući na anketu Inse za Bild koja je pokazala da je 65 odsto birača bilo protiv plana, dok ga podržava samo 23 odsto njih.

Kritike koalicionih partnera

Lideri najmanje koalicione stranke u nemačkoj vladi nastoje da zakoče planove za ublažavanje pravila za dobijanje državljanstva, tvrdeći da vlada prvo mora da učini više da obezbedi da budu deportovani oni koji se već ilegalno nalaze u zemlji, piše AP.

Liberali ukazuju na obećanje dato u koalicionom sporazumu da će se "efikasno smanjiti iregularna migracija" i tvrde da je na tom frontu premalo urađeno. Generalni sekretar stranke Bijan Đir-Saraj rekao je da sada nije trenutak da se pojednostavi zakon o državljanstvu".

Kako kaže Đir-Saraj, vladajuća koalicija ne bi smela da načini "drugi korak pre prvog". Dodao je da nemački pasoš treba da dođe na kraju procesa integracije te da neće biti "obezvređivanja nemačkog državljanstva uz podršku Liberala".

I šefica odbora za odbranu nemačkog parlamenta, Mari-Agnes Štrak-Cimerman (Marie-Agnes Strack-Zimmermann), takođe iz Slobodnih demokrata, rekla je da je ispravno da se ljudi koji dugo žive i rade u Nemačkoj brže integrišu, ali da prvo treba obezbediti da oni koji u zemlji borave ilegalno, budu vraćeni u zemlje odakle su došli.

Sa druge strane, šef poslaničke grupe Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i njene sestrinske stranke, bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), Torsten Fraj rekao je da je "pet godina veoma, veoma kratak period" za dobijanje prava na državljanstvo.

Šef CDU Fridrih Merc je izjavio da dvojno državljanstvo ne sme postati pravilo, već mora ostati izuzetak. Prema njemu, nemačko državljanstvo je vrednost po sebi sa kojom se mora pažljivo postupati. On ističe i da je prethodnih godina doseljavanje radne snage već olakšano.

"Ali ono što moramo da sprečimo jeste doseljavanje radi našeg socijalnog sistema. Ako je to cilj vladajuće koalicije, onda se sa time naravno nećemo složiti", rekao je on.

Vlada brani plan

Nemačka vlada je danas branila plan da se ljudima olakša podnošenje zahteva za državljanstvo, suprotstavljajući se pritužbama unutar vladajuće koalicije i opozicije da bi to moglo da podstakne ilegalnu imigraciju.

Vlada je saopštila da želi da podstakne imigraciju i obuku kako bi se uhvatila u koštac sa nedostatkom stručnjaka koji opterećuje najveću evropsku ekonomiju u vreme slabljenja rasta i kada sve starije stanovništvo vrši pritisak na javni penzioni sistem, preneo je Rojters.

"Svako ko ovde živi i radi na stalnoj osnovi, takođe bi trebalo da bude u mogućnosti da glasa i bude biran, trebalo bi da bude deo naše zemlje sa svim pravima i obavezama koje to prate. I to bi trebalo da bude potpuno nezavisno od porekla, boje kože ili verske pripadnosti", rekao je nemački kancelar Olaf Šolc na forumu za imigraciju, koji je prenosila nemačka televizija.

Šolc je rekao da će Nemačka, oponašajući politiku u drugim zemljama, uvesti "transparentan, nebirokratski" sistem imigracionih bodova kako bi omogućila strancima koji imaju odgovarajuće kvalifikacije da se prijave za posao. On je rekao i da će biti omogućeno lakše studiranje ili sticanje kvalifikacija u Nemačkoj.

Šolc je branio i pravo imigranata da imaju dvojno državljanstvo, tvrdeći da pripadnost i identitet nisu nulta suma.

Kabinet će u sredu raspravljati o nacrtu zakona, rekao je Šolc, nakon čega on mora da bude predstavljen poslanicima u Bundestagu - donjem domu parlamenta.

"Karte šansi"

A upravo kada je reč o nedostatku radne snage, statistika pokazuje da je 1,74 miliona radnih mesta u Nemačkoj slobodno, a da će do 2035. biti čak sedam miliona manje ljudi na tržištu rada. Vlada te zemlje priprema uvođenje "Karte šansi" koja bi građanima drugih zemalja olakšala dolazak u Nemačku i dobijanje radnog mesta.

Nemačke vlasti razmatraju jednostavnija pravila za dobijanje posla u toj zemlji. Iako još nisu poznati svi detalji, prema prvim najavama, liberalizacija zapošljavanja ogledala bi se u tome da kandidati moraju da ispune tri od četiri kriterijuma: diploma ili stručna obuka koju priznaje Nemačka, tri godine profesionalnog iskustva, poznavanje jezika ili prethodni boravak u Nemačkoj i da nisu stariji od 35 godina.

Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku Nemačke Destatis, broj radnika koji su emigrirali u Nemačku u poslednjih deset godina se utrostručio. Krajem 2021. godine, nemački Centralni registar stranaca evidentirao je 295.000 ljudi sa privremenim boravišnim dozvolama u svrhu zapošljavanja. Od ukupnog broja osoba sa privremenim boravišnim dozvolama, podaci pokazuju da najveće grupe radnika van EU dolaze iz Indije, Bosne i Hercegovine i Kosova, prenosi sajt "Šengen viza info".

Nemačka je na kraju 2021. godine imala 33.900 radnika iz Indije, 26.300 radnika iz Bosne i Hercegovine, kao i 19.600 radnika sa teritorije Kosova i Metohije i još 17.400 iz centralne Srbije, dok ih iz Kine bilo 16.700, a iz Sjedinjenih Američkih Država 16.500.

Destatis je otkrio da je broj radnika van EU u Nemačkoj na kraju 2021. bio 226 odsto veći nego 2011. godine. Tada je bilo samo 90.500 radnika van EU koji su imali boravišnu dozvolu, a njihov broj se više nego utrostručio u roku od deset godina.