Pet godina pokreta #Me too koji se raširio svetom: Slučajevi koji su razbili tabue o seksualnom uznemiravanju

Prošlo je pet godina otkako je pokret #MeToo eksplodirao u SAD, kada je najpre potreso Holivud, ali se onda ova erupcija jako brzo osetila i šrirom sveta, najpre u Evropi, pa su teme o seksizmu, seksualnom uznemiravanju i zlostavljanju koje žene trpe gde god se nalazile ukazale da je reč o ozbiljnom problemu koji se do tada gurao pod tepih.

Međutim, kako navodi Euronews, to se u različitim zemljama različito tretira. Dok je u određenim zemljama poput Velike Britanije i Švedske pokret već 2017. godine naišao na plodno tlo, u drugim zemljama poput Italije, Francuske i Španije je dobio određeni zamah, ali u osnovi nije uspeo da inspiriše razvoj ovog pokreta.

Međunarodno poznata feministička spisateljica i teoretičarka Sintija Enlo koja se inače bavi istraživanjima u oblasti ženskih i rodnih studija na Univerzitetu u Masačusetsu rekla je za Euronews da su u početku mnogi ovaj pokret doživljavali kao američku histeriju.

"U nekim zemljama Evrope mnogi su govorili da je to američka stvar ili da je to "samo Holivud". Najteže je bilo slomiti Italiju i Francusku upravo zbog toga što je potekao iz SAD. U Nemačkoj se pokret iznanađujuće uobličio, dok je u istočnoj Evropi bio skoro pa odsutan", kaže ona i objašnjava da je razlog za to taj što ovaj deo Evrope deli drugačiju istoriju od zapadne Evrope, pre svega jer je na nju uticalo sovjetsko doba koje je u prošlosti bilo dominantno i koje je ostavilo određene posledice,a jedna od njih se odnosi i na protivljenje feminizmu.

U svakom slučaju, pokret je izazvao posebnu pažnju u Francuskoj gde je izazvao i određene reakcije. Pre svega francuska filmska industrija nije želela da bude stavljena pod lupu koja će biti inspirisana američkim #Me Too. U sada već ozloglašenom pismu koje je, između ostalog, potpisala i glumica Katrin Denev, ovaj pokret okarakterisali su kao "lov na veštice" i naveli da treba praviti razliku između flertovanja i predatorskog ponašanja.

Gde se povlači granica između zavođenja i uznemiravanja?

Sa druge strane, Fondacija des Femes sa sedištem u Parizu koja se inače bori za prava žena i podrška je ženama koje su žrtve seskualnog ponašanja je za pokret #Me Too rekla da je"razbio tabue o seksulanom uznemiravanju". Kao i mnogi, reagovali su na reakciju glumice Denev koja je nakon ovoga morala da se izvini žrtvama seksualnog nasilja. Tako je od 2017. godine Francuska postala zemlja u kojoj se seksualno uznemiravanje shvata ozbiljnije nego inače.

Tako je od 2019. godine bivša državna sekretrarka za rodnu ravnopravnost Marlen Schaipa usvojila zakon o kažnjavanju seksualnog uznemiravanja koji je podrazumevao kaznu u izbosu od 750 evra. Od 2017. godine u ovoj zemlji su se prijavljene epizode seksualnog nasilja povećale za 82 odsto, a od trojice jedan nasilnik je procesuiran do kraja. Procenjuje se da svake godine u ovoj zemlji bude oko 940.000 žena koje su bile žrtva seksualnog nasilja ili njegovog pokušaja, a od 2020. godine svega 732 osobe su proglašene krivim za činjenje nasilja. Zbog toga nevladin sektor koji se bavi ovom tematikom smata da je neophodno i političko angažovanje oko ovog problema.

Španija promenila zakon

U Španiji je originalan prevod za #Me Too bio #YoTambien i on je pozivao žene da otvoreno pričaju o uznemiravanju i nasilju kojem su bile izložene. Pokret je zaživeo 2018. godine kada sud nije osudio petoricu muškaraca za grupno silovanje žena u Pamploni 2016. godine.

Kako silovanje nije zakonski regulisano španskim krivičnim zakonom, oni su proglašeni krivim za "lakši prekršaj seskulanog uznemiravanja". Sud je utvridio i da on nisu koristili nasilje.

Ova kontrovezna presuda izazvala je masovne proteste širom zemlje, pa je sud godinu dana kasnije promenio svoju presudu a istovremeno povećao kazne za muškarce sa devet na 15 godina zatvora. Ove godine španski kongres usvojioje zakon o seksualnom pritisku.

U Italiji niko nije želeo da otvara "Pandorinu kutiju"

Italijanska glumica Azija Argento, ćerka reditelja Darija Argenta, prva je u Italiji pokrenula ovu priču. Međutim, sve je to palo u drugi plan nakon što je izašlo u javnost to da je ona bila optužena da je seksualno uznemiravala 18-godišnjeg glumca u vreme kada je ona imala 37 godina.

Italijanska novinarka Dženifer Gera autorka dve knjige o feminizmu i rodnoj politici rekla je za Euronews da niko nije bio spreman da otvori ovu, kako je rekla, Pandorinu kutiju.

"Nije samo Argenta dovela da skepticizma prema pokretu, već i to da se nije u potpunosti verovalo ženama koje su izašle u javnost. Bilo je malo priča o tome šta se dešavalo u pozorišnom svetu, ali je na tome i ostalo", rekla je.

Kako je navela, smatra da je "rodno nasilje fenomen koji ne prepoznaje granice" i nije moguće, kaže, da ni jedna slavna ličnost nije počinila veće seksualno nasilje ili uznemiravanje. 

"Kada su se pojavile neke naznake o tome, bilo je priča da je reč o kampanji klevete i pokušaja da se diskreditiraju neke javne ličnosti. Poznati i ugledni novinari nisu imali skrupula da se bave time i uvek su na prvo mesto stavljali ugled optuženih", kaže ona.

I Balkan se suočio sa svojim #MeToo trenutkom

Nova 2021. godina u Srbiji započela je slučajem koji je izazvao velike reakcije. Nekoliko devojaka optužilo je poznatog profesora glume i reditelja Miroslava Aleksića za silovanje i seksualno zlostaljanje. Sve one su bile njegove učenice, a najmanje jedna od njih je bila maloletna u vreme kada se zlostavljanje dešavalo. Suđenje Aleksiću još uvek je u toku, a slučaj privlači veliku pažnju javnosti.

Svoju priču javnosti ispričala je glumica Milena Radulović (26) koja je u intervjuu za Blic, koji je objavljen 16. januara, rekla da ju je Aleksić silovao kada je bila maloletna.

"Šest godina sam bila u školi Mike Aleksića kada me je silovao. Imala sam 17 godina. To se nije dogodilo jednom. Ponavljalo se", rekla je ona tada, naglasivši da ovo nije samo njena priča, već da je u pitanju sistem zlostavljanja devojčica koji je Aleksić temeljno gradio decenijama.

E-Stock/Miloš Rafailović

Ovaj događaj izazvao je lavinu rekacija širom Zapadnog Balkana, pa su se pojavili i drugi navodi o seksualnom znemiravanju u Srbiji, Crnoj Gori i BiH.

Mala revolucija desila se sa Anom Tikvić, studentkinjom iz Sarajeva, koja je sa svoje tri koleginice pokrenula inicijativu "Nisam tražila". DW piše da je fejsbuk stranica za samo nekoliko nedelja dobila više od 40.000 pratilaca i više od 4.000 anonimnih poruka ili priznanja o seksualnom nasilju iz celog regiona.

Univerziteti, akademije scenskih i dramskih umetnosti, državni parlamenti i mnoge druge institucije širom regiona nakon toga su preduzele prve korake da zaustave ili spreče seksualno nasilje, uglavnom stvaranjem odbora na kojima studenti mogu prijaviti bilo koju vrstu seksualnog zlostavljanja ili nasilja.

Još nekoliko slučajeva u Srbiji izazvalo je veliku pažnju javnosti. Naime, Marija Lukić iz Brusa je počektom marta 2018. godine policiji u Kruševcu prijavila Milutina Jeličića, sada bivšeg predsednika opštine Brus za seksualno uznemiravanje i nedopuštene polne radnje. Kao dokaz kasnije je na sudu priložila oko 15.000 SMS poruka koje je dobijala dve godine dok je radila kao njegova sekretarica.

U julu 2020. sud u Kruševcu doneo je prvostepenu presudu kojom je Jeličić osuđen na tri meseca zatvora za krivično delo nedozvoljene polne radnje nad saradnicom Marijom Lukić. U novembru 2020. kruševački Viši sud potvrdio je presudu Osnovnog suda

Srbiju su uzdrmale i druge priče sa fakulteta beogradskog univerziteta nakon što su devojke javno istupile i progovorile o tome. Jedna se tiče profesora Arhitektnoskog fakulteta protiv kojeg je OJT podnelo sudu optužni predlog zbog polnog uznemriavanja neke od svojih studentkinja, a o svemu se saznalo putem društvenih mreža. Drugi slučaj je nešto stariji, tiče se Fakulteta dramskih umetnosti, kada su takođe studentkinje optužile profesora za seksualno uznimravanje nakon čega je on udaljen sa fakultata.

Ceo pokret krenuo iz Amerike, haštag nastao dosta ranije

Sve je počelo tako kada je Njujork tajms objavio tekst pod naslovom "Harvi Vajnštajn decenijama otplaćivao optužbe za seksualno uznemiravanje" koje je objavljeno 5. oktobra 2017. godine, i niko tada nije mogao da nasluti koliki će to globalni fenomen da postane.

Reč je o poznatom holivudskom producentu, koji je dobio brojne Oskare zbog filsmskih hitova, a niko zvanično nije govorio o tome da je decenijama seksualno zlostavljao i maltretirao žene. Vajnštajn inače služi kaznu zatvora od 23 godine.

Na ovo je reagovala glumca Alisa Milano koja se oglasila na Tviteru i pozvala žene da podele svoja iskustva po pitanju seksualnog nasilja. Prvog dana, piše DW, haštag #MeToo iskorišćen 200.000 na ovoj mreži. Do sledećeg dana iskorišćen je više od pola miliona puta. Tako je to postao pokret u više od 85 zemalja sa ograncima različitih jezika.

Inače, prema pisanju DW, ovaj haštag je najpre skrojila aktivistkinja za ljudska prava Tarana Bruk 2006. godine na društvenoj mreži Majspejs, u svom radu sa mladim žrtvama seksualnog naislja.