Pritisak na Moskvu i mere za ublažavanje energetske krize: Buran dan u Briselu, odluke o vizama za Ruse i novim porezima

Evropska komisija predložila je nove, rigoroznije smernice u vezi sa izdavanjem viza ruskim građanima i kontrolom njihovog ulaska u zemlje Evropske unije. Gotovo istovremeno, u Briselu su razgovarali i ministri energetike, koji su postigli dogovor po pitanju određenih mera kojima bi trebalo da se obuzdaju visoke cene energenata i obezbedi energetska stabilnost.

Današnji dan u Briselu biuo je prilično buran, a Evropska unija je oštro osudila to što je ruski predsednik Vladimir Putin potpisao dokumente o pripajanju okupiranih okrajinskih regiona. EU navodi da nikada neće priznati nelegalne referendume održane na tim teritorijama, kao i da će pooštriti sankcije kako bi povećala pritisak na Moskvu. 

Evropski savet je naveo u saopštenju da "namerno podrivanje međunarodnog poretka dovodi u opasnost globalnu bezbednost", preneo je Rojters.

Pritisak a rusko rukovodstvo je već počeo da se povećava, a evropski zvaničnici su danas doneli odluke u vezi sa vizama za ruske građane, ali postignuti su i određeni dogovori za ublažavanje energetske krize. 

Strože procene zahteva Rusa za vize

Prvo je Evropska komisija uputila preporuku da zemlje članice EU  daju "strože procene" zahteva Rusa za putne vize, posebno one koje su podnete iz trećih zemalja.  

Komesarka Evropske unije za unutrašnje poslove Ilva Johanson rekla je da ne bi trebalo da se izdaju vize za one koji nameravaju da ostanu duže od 90 dana, napominjući da "mnogo ruskih državljana" napušta svoju zemlju zbog mobilizacije za rat sa Ukrajinom. 

Rina, Pixabay

Pitanje viza za ruske građane je već dugo predmet polemike unutar Unije, a broj vojno sposobnih osoba koje su izrazile želju za ulazak u EU od kako je prošle srede predsednik Rusije Vladimir Putin naredio delimičnu mobilizaciju je u stalnom porastu. 

Takođe, ova novonastala situacija je izazvala strah kod zvaničnika EU zbog povećanog saobraćaja i mogućih bezbednosnih rizika na granicama.

Namet za energetske kompanije koje profitiraju od nestašice goriva 

Danas su se sastali i ministri energetike EU koji su postigli dogovor o regulativi koja bi trebalo da ublaži krizu zbog visoke cene energenata, uključujući i namet za energetske kompanije koje profitiraju od nestašice fosilnih goriva, ali još nisu razmatrali sporni predlog da se uvede limit na cenu gasa. 

Zbog vrtoglavog rasta cene energenata širom Evrope posle ruske agresije na Ukrajinu, članice EU su se saglasile sa predlogom Evropske komisije, koja smatra da bi tako moglo da se prikupi oko 140 milijardi evra za pomoć građanima i preduzećima pogođenim krizom. 

Te vanredne i privremene mere uključuju i solidarni državni namet na ekstraprofit za kompanije koje se bave proizvodnjom ili rafinacijom sirove nafte, prirodnog gasa, uglja i iz sektora naftnih derivata, saopštio je Savet EU. 

Namet bi, kako se navodi, bio utvrđen prema odgovarajućem važećem nacionalnom porezu na profit, a naplaćivao bi se ako je stopa profita 20 odsto veća od oporezivih profita ostvarenih posle 2018. godine. 

AP Photo/Michel Spingler

Prihod od tog nameta bio bi korišten za pomoć domaćinstvima i kompanijama kako bi se ublažio efekat visokih maloprodajnih cena struje, prenosi Euractiv. 

Uz to, jedna od dve glavne tačke plana je i dobrovoljno smanjenje potrošnje struje širom EU za 10 odsto, a obavezno za 5 odsto u vreme najveće potrošnje.

Dogovor o merama za obuzdavanje cena struje 

Savet ministara saglasio se i o uvođenju limita od 180 evra po megavatsatu koju na na tržišti mogu da ostvare proizvođači i posrednici koji struju proizvode takozvanim inframarginalnim tehnologijama, odnosno proizvođači struje iz obnovljivih izvora, nuklearne energije i lingnita i koji imaju niže troškove proizvodnje. 

Ti operateri jeftinijh elektrana su, kako se navodi, bez porasta toškova proizvodnje, poslednjih meseci ostvarili izuzetan profit zbog toga što je poskupljenje gasa i kamenog uglja, koji su reper za formiranje cene struje, snažno podiglo cenu struje. 

Dogovoreno je i da članice EU mogu privremeno da odrede cenu snabdevanja strujom malih i srednjih preduzeća koja se bore sa visokim cenama, kao i da ta cena distribucijie može izuzetno da bude i ispod realne.    

Jozef Sikela, ministar industrije predsedavajuće EU Češke, koji je i predsedavao sastankom rekao je da su usvojene mere tek "prvi deo slagalice, samo hitna zakrpa". "Ne smemo na tome stati, mi smo u energetskom ratu sa Rusijom, dolazi zima. Moramo sada da delujemo...a sada znači sada. Sada nije a nedelju dana, a svakako ne za mesec dana", rekao je Sikela, a prenosi agencija AP.    

Tanjug/AP

Agencija podseća da je 15 država EU pozvalo Evropsku komisiju da što pre odredi limit veleprodajne cene gasa, kako bi se pomoglo domaćinstvima i privredi. 

"Taj plafon cene tražio je još od početka sve veći broj država članica, jer je to mera koja će pomoći svakoj članici da ublaži inflatorni pritisak, obezbedi okvir za slučaj mogućih prekida snabdevanja, i da ograniči ekstraprofit u tom sektoru", smatraju zagovornici te mere. 

Predlog bi trebalo da se nađe na dnevnom redu sastanka ministara energetike, ali još ne postoji jednoglasna podrška. Kako navodi AP, usvajanje najviše blokira Nemačka, međutim, i sama Evropska komisija je navela da je otvorena za takav predlog, ali i upozorila da bi uvođenje takvog "plafona" cene moglo da oslabi sposobnost EU da obezbedi gas na globalnom tržištu.