Igre 
Raste bes u Rusiji: Eskalacija rata mogla bi da počne da nagriza Putinovu vladavinu
Komentari24/09/2022
-21:07
Putin radi šta Putin želi - stanje je sa kojim se slažu mnogi u Rusiji. Međutim, bes dela građana nakon što je ruski predsednik objavio delimičnu mobilizaciju mogao bi da počne da ozbiljno nagriza takvu stvarnost. U samo nekoliko sati nakon što je Putin proglasio delimičnu mobilizaciju avionske karte za direktne letove za Istanbul, Jerevan, Beograd i druge destinacije koje Rusima omogućavaju ulazak bez vize, rasprodate su upotpunosti. Mnogi sada strahuju da bi ovo mogao biti uvod u šire mobilisanje građana.
Iako je portparol Kremlja Dimitrij Peskov izjavio da su ovi izveštaju lažni, ima i drugih znakova da se pojavljuju pukotine u ruskom društvu. Kako piše "Vašington post", u gradu Toljatiju zapaljena je vojna kancelarija za regrutaciju, što je jedan od desetine sličnih incidenata širom Rusije poslednjih meseci
Još prvog dana prve mobilizacije od Drugog svetskog rata na društvenim mrežama se šire snimci žena koje jecaju dok šalju svoje muževe i sinove da se bore u Ukrajini. Muškarci su imali nekoliko sati da spakuju svoje stvari i pojave se u centrima. Pozivi se dele čak i u malim, udaljenim gradovima. Mnogi od njih pripadaju etničkim manjinama, što pojačava osećaj da se zemlja nesrazmerno oslanja na manjine kako bi obezbedila svoju glavnu borbenu snagu u Ukrajini. Ti regioni su takođe pretrpeli nesrazmerno veliki broj žrtava u ratu.
Nezadovoljstvo zbog regrutacije u regionima u kojima žive etničke manjine
Jedna žena u malom selu u Zakamenskom regionu u Burjatiji, u istočnom Sibiru, rekla je da je prvi put osetila da nešto nije u redu kada su psi počeli da laju oko ponoći. U zajednici od 450 ljudi, seoski starešina je šetao od kuće do kuće, tražeći da podeli više od 20 poziva. Dok su se muškarci okupljali pre polaska sledećeg jutra, rekla je, neki su pili votku, dok su se drugi grlili i govorili jedni drugima da se čuvaju. Žene su plakale i krstile se ispred minibusa koji ih je odveo.
Aleksandra Garmažapova, predsednica Fondacije Slobodna Burjatija, grupe aktivista u regionu, rekal je da se u toj regiji ne odigrava delimična nego potpuna mobilizacija, piše "Gardijan". Proteklog dana, rekla je ona, ona i njene kolege su primile i identifikovale više od 3.000 izveštaja o pozivima oji su dostavljeni u Burjatiju u roku od samo 24 sata nakon što je Putin najavio mobilizaciju.
Janina Nimajeva, novinarka iz Ulan-Udea u Burjatiji, požalila se da je njen 38-godišnji muž dobio obaveštenje o regrutaciji iako nikada nije služio vojsku.
"Zar nemaš petoro dece?", pitali su ga. Moj muž se nasmejao i rekao "da, petoro dece". "Pa, dobro, očekujte pozivne papire za regrutaciju", rekla je.
Povezane vesti
U Burjatiji, aktivisti su rekli da ne razumeju zašto lokalni zvaničnici tako agresivno regrutuju, a studenti na lokalnim univerzitetima dobijaju obaveštenja o pozivima dok su sedeli u nastavi.
U Dagestanu se pojavio video na kojem se vide ljudi kako se svađaju sa službenicom za mobilizaciju. Ona je rekla da se njen sin bori u Ukrajini od februara. On je okupljenima poručila da se sada bore za budućnost svoje dece.
"Mi nemamo ni sadašnjost, o kakvoj budućnosti ti govoriš?", upitao je jedan od muškaraca iz gomile okupljene ispred centra.
U Nerjungriju, drugom po veličini gradu u Sahi, poznatom i kao Jakutija, pojavio se video snimak koji pokazuje kako se na desetine muškaraca okupljaju na fudbalskom stadionu Gornjak i ukrcavaju u autobuse koji idu ka centrima za regrutaciju, dok se članovi porodice opraštaju u suzama. Činilo se da je većina muškaraca u 30-im i 40-im godinama.
"Već su predali poziv radnicima iz Kolmara i Mečela" (dve velike rudarske kompanije koje posluju u regionu), rekao je aktivista koji je postavio video. "Delili su pozive cele noći".
Poziv za regrutaciju svima koji protestuju
A u Moskvi, policija ima druge metode. Naime, stotine ljudi okupilo se na protestu u ulici Arbat u centru grada nakon što je Putin najavio mobilizaciju. Policajci su, prema izveštajima, počeli da da uručuju pozive za vojsku onima koje su priveli na protestu. Među njima je bio i Artem Kriger, mladi reporter novinske kuće Sota Vision, koji je priveden uprkos tome što je bio tamo da izveštava o protestima.
"Svi muškarci, apsolutno svi, dobili su poziv za regrutaciju", rekao je Kriger u intervjuu za TV Rain iz zadnjeg dela policijskog kombija, prenosi "Gardijan".
Povezane vesti
To uključuje i muškarce koji nikada nisu služili vojsku, dodao je on, a sada su morali da se pojave u lokalnim regrutnim centrima. U telefonskom razgovoru sa novinarima, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je potvrdio da policija predaje pozivna pisma i pritvorenicima. "To nije protivzakonito", rekao je on.
Novinar i diplomata Dragan Bisenić istakao je za Euronews Srbija da, mada je javna podrška ruskim vojnim akcijama u Ukrajini dosta visoka ukoliko se pogledaju ispitivanja javnog mnjenja, pravo pitanje je ko bi zaista neposredno u njoj želeo da učestvuje, odnosno kakva bi bila motivacija i razumevanje ljudi za čitavu tu stvar. Slično tome smatra i Petar Bošković, vojni analitičar, koji je istakao da će mobilizacija doneti dosta neizvesnosti za javno mnjenje Rusije.
"Javno mnjenje je živa materija i ima emociju. Vi ne možete to iskontrolisati, bez obzira koliko držite medije i koliko je jaka propaganda. Mene ovo podseća na bivšu Jugoslaviju i mobilizacije kod nas. Sigurni smo da deca oligarha neće ići u rat i naravno, svi oni koji imaju prilike da odu u inostranstvo će to da urade. To jeste scenario rata. Ovo više nije nikakva akcija. Onog momenta kada proglasite mobilizaciju, vaša zemlja je u ratu. Nema nikakvih kombinacija, maske su pale", rekao je Bošković u emisiji Euronews Centar.
Povezane vesti
"Progovorila ona ćutljiva većina Rusije"
Protesti zbog odluke o mobilizaciji tokom kojih je uhapšeno 1.335 osoba održani su u 38 gradova Rusije. Najviše ljudi je uhapšeno u Moskvi i Sankt Peterburgu, a desetine demonstranata uhapšeno je i u Irkutsku i drugim gradovima u Sibiru, kao i u Jekaterinburgu.
Opozicioni pokret Vesna, kao i pristalice zatvorenog kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog, pozvali su Ruse širom zemlje da izađu na ulice kako bi se suprotstavili odluci Kremlja da pojača svoje snage u Ukrajini „delimičnom“ mobilizacijom. "Vesna" je svoju akciju nazvala "ne mogilizaciji", što je igra reči, jer "mogila" na ruskom znači grobnica.
Bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić istakao je za Euronews Srbija kako je sada "progovorila ona ćutljiva većina Rusije".
"Putin se do sada hvalio kako njega podržava 70-80 procenata građana u ratnim namerama u Ukrajini i na tome je on gradio svoju politiku, neuspešnu, pokazalo se. Sada kada treba da se ide u rat, u mnogim gradovima širom Rusije su održani protesti i uhapšeno je na stotine ljudi. S druge strane, imamo veliki doliv ruskih građana, ko god može beži, rekao je Đukić u emisiji Euronews Centar.
Đukić kaže da ga odlazak Rusa podseća na jednu novu "belu gardu" koja se formira u Zapadnim zemljama, odnosno pre svega u Srbiji.
"Takođe me podseća na one brojne disidente, izbeglice koji su proterani iz Sovjetskog saveza. Nešto slično se sada dešava i stvara velike opasnosti za same temelje ruske države", zaključio je Đukić.
Razmena pripadnika omraženog Azova za Putinovog prijatelja
profimedia
Ni razmena zatvorenika koja je obavljena u četvrtak nije prošla bez gneva ali sa druge strane političkog spektra - ekstremno desnog. Naime, Putin je odobrio razmenu ukrajinskih zarobljenika, među kojima su i borci Azvostala, za svog prijatelja Viktora Medvedčuka.
Desničari jednostavno nisu mogli da progutaju razmenu pripadnika Azova, koji su u Rusiji brendirani kao neonacisti. Za Rusiju je bilo teško da objasni slanje muškaraca da se bore u ratu za "denacifikovanje" Ukrajine, istovremeno sa oslobađanjem komandanata i boraca Azova, s obzirom na to da je propaganda Kremlja godinama prikazivala grupu Azov kao fanatične teroriste i "nacističke" kolovođe koji moraju biti uništeni, piše "Vašington post".
Ukrajinski oligarh Medvedčuk, koji je u Ukrajini optužen za veleizdaju, uhapšen je 12. aprila. Zelenski je tom prilikom objavio fotografiju Medvedčuka sa lisicima na rukama i u maskirnoj uniformi. Još tada je ukrajinski predsednik ponudio Moskvi razmenu zarobljenika među kojima bi bio i Medvedčuk, ali su iz Kremlja to odbili.
Ovaj razvoj događaja komentarisao je i jedan od Putonovih najlojalinih saveznika, čečenski lider Ramzan Kadirov, koji je poručio da je ljut i zbog razmene zarobljenika jer smatra da borci iz Azovstala nisu smeli da se puste već da im se sudi kao teroristima.
Dvostruka reakcija na mobilizaciju i razmenu zatvorenika pokazala je da se Putin suočava sa najakutnijom krizom otkako je pokrenuo invaziju na Ukrajinu. Ne samo da se njegova zemlja bori sa ekonomskim sankcijama koje je uveo Zapad, već je i njegova vojska pretrpela dramatične neuspehe, uključujući i povlačenje iz severoistočne oblasti Harkov. Kako su mu se opcije smanjivale, Putin je donosio sve opasnije odluke koje bi mogle da okrenu rusku javnost protiv rata.
Komentari (0)