Ukidanje veta (ne)moguća misija za EU: Šolc poteže ključni argument koji bi mogao da sruši jednoglasnot

Nemački kancelar Olaf Šolc nedavno je najavio potrebu za reformom Evropske unije, ističući da bi Evropa trebalo u pojedinim oblastima da ukine konsenzus prilikom donošenja odluka i otvori vrata istoku starog kontitnenta, jer je proširenje, kako je naveo, u interesu Unije. Šolcove reči dolaze posle teškoća sa kojima se Unija suočavala prilikom konsenzusa o paketima sankcija Rusiji, ali stručnjaci navode da je sada trenutak vododelnice u Evropi i da sve zemlje koje su kandidati očekuju mnogo kavalitetnije korake od Brisela.

Glasovi koji su tražili ukidanje jednoglasnosti u Evropskoj uniji često su se, manjim ili višim intenzitetom, čuli u prošlosti. Međutim, princip je i danas na snazi, a nemački kancelar sada kao argument koji bi mogao da "pogura" da se to pitanje reši ističe potrebu za bržim odlučivanjem. 

On ističe da pravo veta ne ide na ruku aktuelnim dešavanjima i upozorava da rat u Ukrajini testira sadašnji sistem, a vreme zahteva da se odluke donose brzo. "Hajde da zajedno tražimo kompromise, a većinsko glasanje, za početak primenimo na politku sankcija, rekao je Šolc.

S druge strane, zagovornici konsenzusa ističu da aktuelni sistem odlučivanja omogućava manjim članicama da dođu do izražaja i da njihovi stavovi budu poštovani. Međutim sa Šolcovom idejom da su Uniji neophodne reforme saglasni su i u Evropskom parlamentu. 

Tanjug/AP/Michael Sohn

"Građani sad očekuju da njihove preporuke i zaključci budu uneti u reforme i postanu realnost. To se pre svega odnosi na ukidanje ograničene Evropske unije, ukidanje veta, uspostavljanje transnacionalne demokratije, stvaranje zdravstvene, energetske, odbrambene unije", rekao je Gi Ferofštat, poslanik Liberala u evropskom parlament i bivši belgijski premijer.

Mada je rat u Ukrajini Evropsku uniju stavio pred brojne izazove i prekretnice, poznavaoci evropskih prilika ističu da se promene unutar Unije dešavaju sporo, kao i prijem novih članica.

Da li je sad trenutak za promene?

Početkom godine je završena konferencija o budućnosti Evrope, a potpredsednik Evropskog pokreta Duško Lopandić podseća da je tada dato više od 100 predloga za razne reforme, među kojima su i institucionalne. Dodaje, međutim, da će to teško ići zbog velikog otpora koje jedan broj država pokazuje već unapred.

"U suštini one su najbitnije u ovom momentu zato što su povezane i sa mogućnošću promene ustava u EU, tu nema konsenzusa. Takođe treba istaći da se radi o jednom manjem broju pitanja jer EU već praktično 3-4 decenije funkcioniše tako što se preglasava među državama. Dakle to je jedna normalna procedura, ali nije još zaživela u spoljnoj politici, u fiskalnim pitanjima, socijalnim pitanjima, nekim najosetljivijim pitanjima i pitanjima suvereniteta", navodi on.

Lopandić kaže da treba pozdraviti to što je kancelar Šolc kao prvu temu svog govora u budućnosti pomenuo proširenje.

"Proširenje po onome što on govori deluje realistično. Ono što mi već godinama slušamo su samo samo najave i priče o evropskim perspektivama, ali nikako da od tih priča dođe do nekih konkretnijih stvari. Ovo je, kako je Šolc rekao, momenat kada je neka vrsta geopolitičke vododelnice u Evropi i sve zemlje koji su kandidati očekuju mnogo konkretnije korake EU. Videli smo da je došlo do otvaranja pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom, ali posle dugo vremena", objašnjava on.

U govoru “Evropa je naša budućnost“ na Karlovom univerzitetu u Pragu, u kojem se nemački kancelar založio za što brži prelazak na većinsko odlučivanje, on je naveo da na taj način, Unija ne bi bila blokirana ni kad je reč o prijemu novih članica, među koje vidi Ukrajinu, Moldaviju, Gruziju i zemlje Zapadnog Balkana. 

"Tamo gde se danas zahteva jednoglasnost rizik da pojedinačna zemlja upotrebi svoj veto i spreči sve druge da napreduju, povećava se sa svakom dodatnom državom članicom. Zato sam predložio postepenu tranziciju na većinsko glasanje oko zajedničke spoljne politike, ali i u drugim sektorima poput pitanja poreza. Moramo da budemo jasni da zastupanje principa jednoglasnosti funkcioniše samo dok je pritisak za delovanje mali", rekao je Olaf Šolc.

"Instrument koji kidnapuje proces proširenja"

Prema mišljenju Lopandića apsurdnost veta kada se radi o proširenju najviše je pokazao slučaj Bugarske i Severne Makedonije.

"Veto je postao neka vrsta instrumenta kojim se na neki način, da tako kažem, kidnapije ceo proces proširenja. Bugarska je praktično tri godine blokirala Severnu Makedoniju za neke razloge koji nemaju apsolutno nikakve veze sa uslovima koje EU određuje. Već u praksi je pokazano da je taj veto apsurdan", ističe on i dodaje da je za otvaranje ili zatvaranje svakog poglavlja potrebna jednoglasnot svih država.

Navodi da je, kada je npr. Srbija u pitanju, potrebno da se države najmanje 70 puta usaglase po raznim pitanjima i da je svaki put moguć veto.

profimedia

"Dakle ovo je jdean institucionalni apsurd koji treba da se privaziđe. Mislim da će i mnoge države to da podrže. To je jedno pitanje koje je sigurno da će da se reši, a samo je pitanje koliko dugo će trajati debata", rekao je on i dodao da misli da je proširenje odavno već u zakašnjenju.

Ističe da je rat u Ukarjini pokazao da je EU zakasnila kad se radi o Zapadnom Balkanu, te da je ovo neka vrsta spašavanja onoga što je izgubljeno iz raznih razloga. Bitno je, kaže da je ova tema došla na vrh agende samita EU i da se o tome sad zaista raspravlja mnogo ozbiljnije. 

Milena Lazarević iz Centra za evropske politike ranije je za Euronews Srbija rekla da su kroz istoriju evropske integracije velike krize bile i veliki podsticaji za reforme i produbljivanje odnosa između članica.

Rat u Ukrajini je stoga stavio u prvi plan potrebu za solidarnošću, za efikasnim i delotvornim delovanjem Unije, te on može dalje da podstakne i njenu dalju reformu.