Igre 
Nesagledive posledice mogućih poteza u ratu u Ukrajini: Nuklearni akcident ili eksplozija izazvali bi glad širom sveta
Komentari19/08/2022
-22:29
Strah od nuklearne katastrofe zbog rata u Ukrajini i čestih eksplozija u blizini Nuklearne elektrane Zaporožje prethodnih dana ve je veći. I dok se Rusija i Ukrajina međusobno optužuju za granatiranje zone oko elektrane iz sveta stižu pozivi za demilitarizaciju ove oblasti što je rusko Ministarstvo spoljnih poslova odbacilo. Uprkos tome, stručnjaci smatraju da je rizik od nesreće poput one koja se desila u Černobilju veoma nizak.
Šef ruskih snaga za zaštitu od radioaktivnih, hemijskih i bioloških napada Igor Kirilov rekao je da bi u slučaju nuklearnog akcidenta radioaktivni materijal prekrio Nemačku, Poljsku i Slovačku.
Naučnici sa ukrajinskog hidrometeorološkog instituta simulirali su širenje radijacije zbog nuklearne katastrofe u elektrani.
Zbog vremenskih uslova proteklih dana radioaktivni zagađivači, kako su otkrili, mogli bi da stignu čak do severa do Baltičkog mora, pogađajući Estoniju, Letoniju, Litvaniju i Poljsku usput, kao i Belorusiju.
U pravcu zapada, radioaktivni zagađivači bi ušli u Moldaviju, Rumuniju, Srbiju, Slovačku, Mađarsku i Češku.
Najopasnije ako bude pogođen reaktor
Stručnjaci smatraju da bi u ratnim dejstvima oko nuklearke najopasnije bilo ako bi bio pogođen reaktor. Iako reaktori imaju zaštitu, kako kažu, ona je predviđena za zaštitu od zračenja ukoliko dođe do eksplozije unutar njega.
Viši naučni saradnik u Institutu za fiziku Vladimir Udovičić za Euronews Srbija kaže da se svet prvi put u istoriji suočava sa situacijom da je nuklearna elektrana legitimna meta u vojnom sukobu između zaraćenih strana i da se s obzirom na to teško mogu dati prognoze.
Povezane vesti
"Ono što je bilo u Černobilju bila je havarija koja se desila na samoj elektrani. A ovi udari sad, tu su razni scenariji mogući. Srce nuklearne elektrane su reaktori. Kako se ovde radi o najvećoj nuklearki u Evropi sa šest reaktora, od udara po samim reaktorima rastu rizici i posledice koje mogu nastati. Tu imamo i skladište istrošenog nuklearnog goriva, skladište radioaktivnog otpada. Potencijalno to su sve mesta koja u direktnom udaru projektila mogu dovesti do toga da se radioaktivne čestice nađu u atmosferi. Tako da u tom slučaju imamo razne scenarije koji prevashodno zavise od razvoja meteoroloških parametara, strujanja vetrova gde bi se taj radioaktivni oblak usmerio", objašnjava Udovičić.
On navodi da je moguća kontaminacija u raznim razmerama i da je to u ovom trenutku nemoguće predvideti.
"Moguća je kontaminacija u okolini nuklearne elektrane, zatim na nekom širem području, a u nekim najcrnjim scenarijama, mogao bi da ima težinu koju je Černobilj napravio, kada je deo radioaktivnih oblaka prošao i našu zemlju", kaže on.
Prema njegovim rečima, ako dođe i do padavina, onda bi kontaminacija bila maksimalna i samim tim su posledice veće.
"Posledice su kontaminacija površina i vodenih tokova, zatim i prenošenje kroz zemlju na lanac ishrane i na kraju se to vrlo teško sanira. Kod radioaktivnosti je efekat kumulativni gde se te posledice ne samo osećaju u trenutku kontaminiranja nego i dugo godina nakon toga, a proces dekontaminacije je dugotrajan", objašnjava on.
Dr Jagoš Raičević, bivši direktor nuklearnih objekata Srbije kaže da su dešavanja u Ukrajini potencijalno jako opasna, ali da misli da granatiranje reaktora ne treba očekivati.
"Ako isključimo reaktore, ukoliko dođe do bombardovanja skladišta nuklearnog otpada takav neki pogodak bi izazvao veliku kontaminaciju lokalno sa naravno žrtvama, pretpostavljam u krugu od najmanje nekoliko stotina kilometara", kaže on.
Povezane vesti
Raičević naglašava da su, uprkos narastajućoj nuklearnoj pretnji, stanovnici u oblastima pogođenim ratom, najviše ugroženi bombardovanjem.
"To iznosim na osnovu saznanja koja imam o zagađenju prouzrokovanom NATO bombardovanjem naše zemlje koje nisu bile predmet naučnih istraživanja", kaže on.
Raičević ističe da kada je u pitanju širenje oblaka ka Srbiji tu nema opasnosti neposredno nakon udara.
Povezane vesti
"Kada to uđe u atmosferu, struji vazduhom manja količina tog radioaktivnog materijala pada na veću udajenost i pravi konataminaciju. Tu poenta nije u zaračenju, koga ima, ali su daleko opasniji teški metali kada uđu u lanac ishrane", kaže on.
Studija pokazuje da bi nuklearna eksplozija izazvala glad širom sveta
Prema studiji objavljenoj u Nature Food rezultat nuklearnog rata bio bi trenutno katastrofalan za one koji su pod direktnim udarom, ali bi posledice bile i daleko šire.
Nuklearna eksplozija bi izazvala glad širom sveta, jer bi, kako se navodi, ogromne količine čađi blokirale sunčevu svetlost, poremetile klimatske sisteme i ograničile proizvodnju hrane.
"To bi bila globalna katastrofa za sigurnost hrane", rekli su autori.
U Studiji se navodi da bi nakon dve godine, sa zastojem međunarodne trgovine i padom temperature, glad koju ona stvara ubila 255 miliona ljudi, pod pretpostavkom da ostatak stanovništva dobija minimalnu hranu potrebnu za preživljavanje, oko 1.999 kalorija po glavi stanovnika dnevno.
Koristeći modele klime, useva i ribarstva, istraživači su otkrili da će klimatski uticaji čađi iz nuklearnog rata dostići vrhunac u prvih nekoliko godina, ali će trajati oko deceniju.
Nuklearka Zaporožje pod kontrolom Rusije
Podsetimo, misija Ruske Federacije pri Međunarodnoj organizaciji za nuklearnu energiju obavestila je još u martu da je preuzela kontrolu nad Zaporožjem, u kojoj je ostalo da radi ukrajinsko osoblje.
Rusko zauzimanje Zaporožja obnovilo je strahove da bi najveći od 15 ukrajinskih nukleanih reaktora mogao da bude oštećen. Zbog granatiranja koje je učestalo u poslednje vreme, a za koje se Ukrajina i Rusija međusobno optužuju, svet je sve više zabrinut.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš pozvao je na hitan prekid svih vojnih aktivnosti, upozorivši da bi svaka šteta mogla dovesti do "katastrofalnih posledica" u regionu i šire.
On je pozvao na demilitarizaciju oblasti oko nuklearne eletrane, šta je rusko ministarstvo spoljnih poslova odbacilo. Portparol ministarstva spoljnih poslova Ivan Nečajev je rekao da je predlog "neprihvatljiv".
Generalni direktor Međunarodne agencije za nuklearnu energiju UN (IAEA) Rafael Grosi upozorio je da je situacija u Zaporožju svakim danom sve opasnija.
Misija ove agencije trebalo je da poseti Zaporošku nuklearnu elektranu ali je ta poseta nije ostvarena, uprkos porkama obe zemlje da žele posetu inspektora.
Rusija je optužila UN da su blokirale posetu inspektora, ali je portparol UN Stefan Dižarik to demantovao rekavši da UN nema ovlašćenja da blokira ili otkaže aktivnosti IAEA.
"Ujedinjene nacije imaju logističke i bezbednosne kapacitete da podrže posetu inspektora Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) ukrajinskoj nuklearnoj elektrani Zaporožje, a uslov je da se i Rusija i Ukrajina slože s tim", rekao je on.
Kako bi se iznašlo rešenje za smirivanje situacije oko nukleake ukrajinski predsednik Volodmir Zelenski imao je trilateralni sastanak sa generalnim sekretarom UN i turskim liderom Redžepom Tajipom Erdoganom u Lavovu. Upravo zbog boravka generalnog sekretar UN u Zaporožju zveckanje oružjem oko nuklearke i međusobne optužbe postali su sve glasniji.
Komentari (0)