Igre 
Sukob oko nuklearne elektrane Zaporožje: Ima li razloga za strah od nove nuklearne katastrofe?
Komentari11/08/2022
-16:00
Izveštaji o novim sukobima u okolini najveće evropske nuklearne elektrane Zaporožje u Ukrajini, ponovo su pokrenuli zabrinutost u vezi potencijalne nuklearne katastrofe. Dok se Moskva i Kijev međusobno optužuju za granatiranje elektrane, stručnjaci smatraju da je rizik od nesreće poput one koja se desila u Černobilju veoma nizak.
Ova elektrana izgrađena je za vreme SSSR-a, i ima deset vodenih reaktora od kojih bar dva trenutno funkcionišu. Važna je zbog toga što ovi reaktori mogu napraviti dovoljno struje za četiri miliona domova ukrajinskih građana. Elektrana se nalazi na jugu zemlje, na obali reke Dnjepar, i pored svoje energetske važnosti, predstavlja i važnu stratešku tačku kako za rusku, tako i za ukrajinsku vojsku.
U martu 2022. godine, ruske snage su zauzele Zaporožje, a od tada su se smenjivali izveštaji o tome pod čijom je kontrolom postrojenje - postojali su navodi i da su elektranu zauzeli Čečeni, koji su na ruskoj strani u ratu protiv Ukrajine.
Zbog prisustva reaktora, ruske snage koje se trenutno nalaze unutar kompleksa elektrane koriste to područje kao "zaštićenu bazu", jer smatraju da odatle mogu da gađaju ukrajinske položaje, dok ukrajinska vojska neće uzvratiti vatrom zbog rizika od potencijalne nuklearne katastrofe. Nešto slično smatra i američki državni sekretar Entoni Blinken, koji je izjavio da "Rusi koriste elektranu kao nuklearni štit".
"Naravno da Ukrajinci ne mogu da uzvrate vatru usred nuklearne elektrane", rekao je Blinken.
U poslednjih nekoliko nedelja bilo je novih granatiranja na području Zaporožja, a Ukrajina i Rusija su se međusobno optuživale za ovaj potez. Iz Kijeva su stigle tvrdnje kako je ruski napad oštetio tri detektora za kontrolu nivoa radijacije, a navedeno je i da je jedan radnik povređen prilikom napada. Sa druge strane, Rusija je zbog granatiranja zahtevala hitnu sednicu Saveta bezbednosti, optuživši Ukrajinu da "stvara veštačke prepreke i poteškoće potencijalnoj misiji Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) pri inspekciji".
Dva problema
Trenutno postoje dva problema koja se odnose na situaciju u elektrani. Prvi je to što su, iako je pod ruskom kontrolom, zaposleni u elektrani i dalje Ukrajinci. Međunarodni zvaničnici za nuklearnu bezbednost smatraju da nema dovoljno rezervnih delova u slučaju kvarova, kao i da nema pristupa za redovno održavanje svih delova postrojenja. Takođe, zabrinuti su i zbog toga što nema stalne komunikacije sa osobljem.
Povezane vesti
Drugi problem je već pomenuto granatiranje jer je je ukrajinski regulator Energoatom saopštio kako su neki projektili bili blizu rezervoara sa gorivom, a ukoliko se ti rezervoari pogode, mogla bi da nastupi velika katastrofa.
Ukrajinski zvaničnici su u nekoliko navrata objavljivali da postoji nuklearni rizik zbog sukoba kako kod Zaporožja, tako i kod Černobilja, a u poslednjim izveštajima ukrajinski mediji navode da su ruske snage granatirale infrastrukturu unutar kompleksa elektrane, kao i to da je lider ruske vojske na tom području navodno rekao da će "to biti ili ruska zemlja, ili spaljena pustinja".
profimedia
Međutim, bilo kakva namerna detonacija unutar kompleksa elektrane bi dovela u opasnost Ruse jednako kao i Ukrajince, tako da je važno razlikovati "nuklearnu ucenu" od ozbiljne pretnje čije bi ispunjenje nanelo posledice svim stranama, prenosi Gardijan.
U svakom slučaju, apeli regulatora ne prestaju. Tako je Generalni direktor IAEA Rafael Grosi izjavio danas da je granatiranje nuklearne elektrane Zaporožje prekršilo gotovo svih sedam standarda nuklearne bezbednosti i sigurnosti.
Kako je Grosi naveo, stručnjaci IAEA veruju da granatiranje nije izazvalo neposrednu pretnju nuklearnoj bezbednosti na osnovu informacija koje je pružila Ukrajina, ali je ponovio da "sve vojne aktivnosti koje ugrožavaju nuklearnu bezbednost moraju biti zaustavljene", prenosi BBC.
Takođe, grupa G7 koju čine Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Velika Britanija i SAD pozvala je u sredu Rusiju da ustupi nuklearnu elektranu koju su moskovske snage zauzele početkom marta. Oni ističu da će ovaj potez osigurati "sigurne i bezbedne operacije".
Koliki je zapravo rizik?
O pretnji je govorio i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je istakao da "svet ne sme zaboraviti Černobilj i to da je Zaporožje najveća nuklearna elektrana u Evropi". On je istakao da je "u Černobilju postojao jedan reaktor, dok ih je u Zaporožju šest".
Stručnjaci za ovu oblast, međutim, ističu da situacija u Zaporožju nije toliko alarmatna da bi je trebalo posmatrati kao potencijalnu pretnju po čitavu Evropu. Rizici su ograničeni zbog toga što reaktore štiti beton debeo deset metara, smatra Leon Cizelj, predsednik Evropskog nuklearnog društva, koji procenjuje da bi jedino baražna vatra kojom se iz vazduha ciljaju ovi zidovi mogla da bude problem, prenosi Politiko.
Povezane vesti
Napad na rezervoare sa gorivom, dodao je, takođe ne bi izazvao katastrofu, jer bi bilo koji radioaktivni materijal mogao da "putuje" najviše 20 kilometara.
Da bombardovanje nije rizik, već da bi sistemi za hlađenje mogli da budu veći problem, ukazuje jedan od direktora programa za nuklearnu politiku iz Karnegija, Džejms Akton.
"Prava analogija ovde bila bi Fukušima, a ne Černobilj. Nuklearne elektrane su izgrađene tako da imaju mnogo međusobno povezanih bezbednosnih sistema, uključujući i veliki broj mrežnih povezanosti i rezervnih generatora. Zaporožje koristi još neke sisteme za hlađenje, a jedan od njih je i to da se topla voda iz elektrane izbacuje u vis kako bi se sistemi ohladili", naglasio je Akton.
Povezane vesti
Pošto ovakvi sistemi moraju da budu u kontaktu sa "spoljnim svetom", oni su relativno ranjivi na napade, dodaje.
Oba stručnjaka ukazala su na najgori mogući scenario - ako se sistemi za hlađenje pokvare i reaktor istopi, to bi moglo da nanese ozbiljnu štetu samo na lokalnom nivou, odnosno u ograničenom krugu od oko 30 kilometara. U Evropi se ne bi osetile apsolutno nikakve posledice.
Šta je cilj međusobnih optužbi?
Prema izveštaju Međunarodnog instituta za istraživanje rata sa sedištem u Vašingtonu (ISW), nema potvrda da je izjava ruskog zvaničnika o uništenju Zaporožja ako Rusi nemaju nad njim kontrolu, istinita. Isti institut navodi, međutim, da postoje veoma realni rizici od toga da Rusija militarizuje kompleks elektrane - na primer, tako što će ga koristiti za skladištenje municije.
Kako je istraživački portal "Belingket" zabeležio, a na osnovu geolokacije jednog drona usnimljenog iznad Zaporožja, primećeno je da ruska vojna vozila ulaze i izlaze iz kruga elektrane, ali i kako vojni kamioni i oklopna vozila ulaze i izlaze iz objekta u kom se nalazi prvi od šest nuklearnih reaktora. Pored toga, ruske snage su iskopale i rovove oko elektrane.
profimedia
Kako je izjavio jedan od direktora iz Centra za kontrolu oružja i razoružavanje, Džon Erat, razlog međusobnih optužbi ruske i ukrajinske vojske za granatiranje Zaporožja jeste to što je "sama ideja nuklearne katastrofe strašna".
"Privući će pažnju javnosti, pa je kao stvorena za medijske izveštaje. Za Rusiju, to je jedan od načina da se dodatno povisi ulog i time opravda nastavak sukoba", kaže Erat.
U izveštaju ISW, slično tome, navodi se da bi "Rusi mogli namerno plašiti zapadne države nuklernom katastrofom, kako bi se smanjila podrška javnosti za slanje oružja Ukrajini".
Kada su u pitanju Ukrajina i njeni motivi, Erat smatra da bi njihov cilj širenja vesti o potencijalnoj nuklearnoj katastrfi moglo da bude "izazivanje simpatija javnosti" u vezi sa okupiranom elektranom.
Preporuka za vas
Komentari (0)