Igre 
EU se priprema za najgori scenario: Svi detalji plana za smanjenje potrošnje gasa - proglašenje uzbune i izuzeci
Komentari28/07/2022
-18:33
Evropska unija se priprema za najgori scenario ove zime, optužujući Rusiju da potencijalno koristi energiju u ratne svrhe.
S obzirom na to da je 12 zemalja Evropske unije pod mogućim delimičnim ili potpunim prekidom isporuke ruskog gasa, vlada zabrinutost da bi Kremlj mogao da dodatno uzvrati na sankcije potpunim prekidom isporuke gasa.
Evropska unija je ove sedmice predstavila novi plan za postepeno smanjenje potražnje gasa kako bi se izbegle nestašice ili restrikcije ove zime.
Cilj je da se smanji potrošnja za 15 odsto od avgusta do marta sledeće sedmice.
Zašto je cilj 15 odsto smanjenja?
Ovaj broj od 15 odsto je zasnovan na najgorem mogućem scenariju koji je izračunala Evropska komisija u kojem bi Rusija potpuno prekinula isporuku gasa uoči ili tokom najavljene hladne zime, piše Euronews.
EU bi tako pretrpela nestašicu do 45 milijardi kubika gasa, što je 15 odsto onoga što zemlje članice u proseku potroše između avgusta i marta.
Gas je vodeći izvor za grejanje u Evropskoj uniji. Takođe, koristi se u određenom stepenu i za proizvodnju električne energije.
Povezane vesti
Komisija tvrdi da će, ako države članice preduzmu preventivne mere i počnu da štede gas pre nego što Rusija "zatvori slavine", poremećaj biti kontrolisan i ekonomski šok će biti obuzdan.
U slučaju uobičajene zime, jaz bi bio 30 milijardi kubnih metara gasa, što je jednako smanjenju od 10 odsto potrošnje.
Da li je smanjenje dobrovoljno ili obavezno?
Smanjenje potrošnje gasa za sada je dobrovoljno. Svaka vlada se obavezuje, na papiru, da će ispuniti cilj od 15 odsto do kraja marta kroz metode kao što su temperaturna ograničenja za upotrebu klime ili grejanje, prelazak na alternativna goriva i odlaganje postepenog ukidanja nuklearne energije.
Od preduzecća, fabrika, javnih zgrada i privatnih domaćinstava biće zatraženo da doprinesu kolektivnom poduhvatu, što znači da će vlade morati da organizuju kampanje podizanja svesti javnosti kako bi privukle ljude.
I dalje je nejasno koliko daleko će zemlje članice biti spremne da idu u okviru dobrovoljnog plana, ali nepredvidive i rastuće cene energije mogu delovati kao motivacija.
U slučaju velike nestašice ili izuzetno velike potražnje, cilj smanjenja od 15 odsto postaće obavezan u okviru takozvanog upozorenja Unije, kriznog sistema bez izuzetaka koji bi mogao dovesti do bolnih odricanja.
Kako će se upozorenje Unije pokrenuti?
Inicijativu za proglašenje uzbune Unije može da pokrene sama Komisija ili grupa od pet zemalja članica. Oni će morati da pokažu da ekstremni pad u isporuci ruskog gasa više ne može da se nadoknadi dobrovoljnim sredstvima.
Povezane vesti
Nakon toga, Savet EU će moći da pokrene uzbunu Unije kvalifikovnom većinom, što je 55 odsto država članica koje prestavljaju najmanje 65 odsto stanovništva EU. Tada neće biti dozvoljen pojedinačni veto.
Ako Savet ipak odobri drastičan potez, cilj smanjenja od 15 odsto će odmah postati obavezan. Ali, neće biti jednak za sve. U proračunu će se uzeti u obzir i prethodni napori koje je članica uložila na dobrovoljnoj bazi.
Na primer, ako je neka zemlja uspela da smanji potrošnju gasa za 5 odsto do kraja novembra, a upozorenje Unije se pokrene početkom decembra, zemlja će morati da smanji potrošnju za 10 odsto do marta da bi dostigla ukupnih 15 odsto.
Povezane vesti
Zemlje članice će podnositi izveštaj komisiji svaka dva meseca, objašnjavajući koje korake preduzimaju u skladu sa obaveznim ciljem.
Da li bi to moglo da dovede do racionalizacije gasa širom EU?
Da, ako metode proput promene goriva i ograničenja temeperature nisu dovoljne da se postigne cilj, neke zemlje, poput onih koje uveliko zavise od ruskog gasa, možda će morati da pribegnu racionalizaciji gasa.
U ovom slučaju, vlada će se umešati i regulisati distribuciju gasa. EU je pristala da zaštiti privatna domaćinstva i osnovne usluge poput škola i bolnica od bilo kakvih mera racionalizacije tako će teret verovatno pasti na privatni sektor.
Zemlje će morati da se odluče koje fabrike i usluge će dozvoliti da nastave da rade, a koje će zatvoriti. Kritične industrije, kao što su hrana, zdravstvo i odbrana, biće glavni prioritet, a zatim i usluge koje rade prekogranično i obezbeđuju pravilno funkcionisanje jedinstvenog tržišta.
Posebna pažnja takođe će biti posvećena fabrikama čije instalacije bi mogle da budu uništene ako prestanu da rade, kao što su fabrike stakla, čelika, keramike, tekstila i farmacije, kao i one koje koriste molekule gasa direktno u njihovoj proizvodnji, kao što su đubriva i hemikalije.
Ovaj scenario mogao bi da postane realan za nekoliko sedmica.
Prošlog meseca, Nemačka je aktivirala drugu fazu svog trostepenog plana za vanredne situacije, uvod u racionalizaciju, pošto je protok kroz Severni tok 1 nastavio da opada zabrinjavajućim tempom.
Da li postoje izuzeci?
Tri zemlje će biti potpuno izuzete iz sistema upozorenja Unije: Irska, Malta i Kipar. Razlog je to što su fizički odvojeni od EU, tako da ušteda gasa ne bi koristila drugim državama. Estonija, Letonija i Litvanija su takođe obezbedile izuzeće, jer su, zbog sovjetskog nasleđa još priključene na rusku elektroenergetsku mrežu i mogle bi da budu ostavljene u mraku u svakom trenutku. Izuzeće će stupiti na snagu samo ako Rusija uzvrati.
Osim ove dve klauzule za izuzeće, konačni dogovor uključuje listu derogacija za delimično smanjenje cilja od 15 odsto i njegovo svođenje na jednocifren broj.
Jedno odstupanje će se primenjivati na zemlje koje su loše povezane sa drugim državama članicama i pokazuju da izvoze tečni prirodni gas najvećim svojim kapacitetima.
Španija i Portugalija, koje su dugo raspravljale o jedinstvenom energetskom pejzažu na Pirinejskom poluostrvu, zalagale su se za ovu promenu i biće među prvim korisnicima.
Još jedno odstupanje će se primenjivati na zemlje koje premaše cilj skladištenja gasa u celoj EU, koji je nedavno postavljen na 80 odsto do 1. novembra. To se navodi kao "nagrada" za one koji nastoje da skladište što više gasa uoči zimske sezone.
Najnoviji podaci o skladištenju pokazuju da su Danska, Poljska, Švedska i Portugal već iznad granice od 80 odsto, dok su Češka, Francuska, Španija, Belgija i Italija sve bliže.
Zemlje koje koriste molekule gasa u kritičnim industrijama i ne mogu da ih zamene preko noći, takođe će moći da zatraže delimično odlaganje. U principu, svaka držva članica bi mogla da ima koristi od ove odredbe, ali zvaničnici EU kažu da će njen uticaj biti ograničen na samo nekoliko industrijskih sektora, kao što je đubrivo, a koji koriste gas kao sirovinu.
Države članice koje su prošle godine povećale potrošnju gasa za 8 odsto takođe će biti delimično pošteđene jer je cilj smanjenja od 15 odsto zasnovan na prosečnoj potrošnji u poslednji pet godina.
Stručnjaci Brigelovskog tink tanka procenjuju da će Bugarska, Grčka, Poljska i Slovačka potpasti pod ovu kategoriju.
Da li će toliki izuzeci učiniti plan beskorisnim?
Duga lista izuzetaka i odstupanja izaziva ozbiljne sumnje u efikasnost sistema upozorenja Unije.
Visoki zvaničnik EU, govoreći anonimno, priznao je da posebne odredbe znače da će konačna ušteda biti negde između 45 milijardi kubnih metara u slučaju hladne zime i 30 milijardi kubnih metara, ako zima bude uobičajena.
U svakom slučaju, samo jedan izuzetak, za ostvrske zemlje, je automatski. Ostala odstupanja Komisija mora da ispita od slučaja do slučaja, a potom će dati mišljenje sa komentarima.
Ostaje da se vidi kakvu će akciju Brisel preduzeti ako država članica primeni derogaciju koja nije opravdana ili ako jednostavno odbije da sledi cilj od 15 odsto.
Mađarska je jedina zemlja koja je glasala protiv plana, nazivajući ga neopravdanim, nepotrebnim i neizvodljivim. Budimpešta je ranije proglasila vanredno stanje, ograničavajući izvoz energenata, a to je odluka na koju je Brisel upozorio da je u suprotnosti s principom solidarnosti i pravilima jednistvenog tržišta.
Slučaj dokazuje koliko je energija postala izuzetno osetljiva glavne gradove, koji su pod ogrnomnim pritiskom građana da stave pod kontrolu rastuće račune. Zvaničnici EU uverni su da bi "pritisak kolega" među državama mogao da pomogne u sprovođenju plana štednje i sprečavanju prekršaja.
Komentari (1)
Sara
28.07.2022 20:12
Legalan odgovor Rusije na uvedene sankcije, zašto se bunite.