Štrajkovi potresaju Evropu, stručnjaci upozoravaju da je moguć širi socijalni bunt: "Iz jedne krize ušli smo u drugu"

Širom Evrope prethodnih dana i nedelja zaposleni u određenim oblastima pokazuju nezadovoljstvo. U Francuskoj i Velikoj Britaniji železničari štrajkuju i traže povećanje plata, brojni letovi u Evropi su otkazani zbog nezadovoljstva kabinskog ooblja u aviokompanijama, a slična je situacija i kada je reč o radnicima u nemačkim pristaništima i na norveškim naftnim platformama.

Stručnjaci napominju da je uzrok ovih problema ogromna recesija i velika globalna politička kriza. Napominju i da je problem što je Evropa iz jedne krize ušla u drugu i upozoravaju da je moguć scenario da je štrajkovi pretvore u globalni socijalni bunt.

Štrajk železničara koji zahtevaju veće plate zbog povećanja troškova života pre nekoliko dana prekinuo je saobraćaj vozova u Francuskoj. Otkazan je svaki četvrti brzi voz dok su lokalne usluge kao što su prigratski vozovi u regionu Pariza u prekidu.

"Svakoga dana kada odete u super market, kada punite rezervoar gorivom, kada morate da platite račune, teško je. U trenutku kada je plata zamrznuta, brinete stalno o tome. Naravno da niste srećni kada dođete na voz, a vaš voz se ne pojavi, ali ovde treba sagledati stvari malo šire. Ovde nije reč samo o štrajku železnica, već o zamrznutim platama i padu kupovne moći u celoj Francuskoj", kaže sagovornik Euronewsa.

Bolje uslove rada traži i kabinsko osoblje Rajanera sa sedištem u Španiji. Brojni letovi su otkazani jer radnici ove aviokompanije ne rade 12 dana u julu.

Izabrali smo tri puta po četiri dana, kako bismo dali priliku kompaniji da preispita svoje stavove i sedne i razgovara sa nama između različitih štrajkova. Tražimo prave pregovore, krajnje je vreme za to. Želimo drugi kolektivni ugovor u Španiji", rekao je Pjer Luiđi Kopelo, portparol španske Unije sindikata.

Branislav Đorđević, novinar i publicista, za Euronews Srbija kaže da danas ne štrajkuju samo svi zaposleni u Rajaneru, već i u Izidžetu.

"To su dve kompanije koje su za španski turizam veoma bitne zbog toga što prevoze uglavnom turiste iz Velike Britanije i iz centralne Evrope koji su ovde izuzetno bitni za turizam. Znamo da je turizam prva grana španske ekonomije i očekuje se kao i svake godine, posebno posle kovida, 80 miliona turista.

Štrajkovi će se, preme njegovim rečima, odraziti na već postojeće gužve, ali ne u velikoj meri.

"Gužve u Španiji nisu toliko dramatične kao što su u centranoj Evropi, jer ostale kompanije funkcionišu, ali se oseća veliki priliv turista", kaže Đorđević.

Kolaps saobraćaja u Velikoj Britaniji izazvao je najveći štrajk železničara u poslednjih 30 godina. Oko 50.000 ljudi napustilo je radna mesta zbog spora oko plata, uslova rada i radnih mesta. Pridružili su im se i radnici pošte i prosvete.

Helena Ivanov sa Instituta Henri Džekson u Londonu za Euronews Srbija kaže da štrajk u železnici ogroman problem i da je sistem potpuno disfunkcionalan.

"Konkretno u mnogim firmama u Londonu danima kada su najavljeni štrajkovi ljudima se dozvoljava rad od kuće, jer je bukvalno onemogućeno da ljudi dođu na sopstveni posao. U Londonu nastane katastrofalna situacija kada se samo jedan metro pokvari, a kada se dešava najveći štrajk u poslednjih 30 godina možete očekivati potpuni kolaps. Nažaost London u ovom trenutku a i Velika Britanija nema puno prostora da situaciju popravi, a sa druge strane državni vrh se mnogo više bavi time ko će biti sledeći predsednik konzervativne stranke, odnosno sledeći premijer, tako da su im u ovom trenutku i resursi da se svim problemima jednako pozabave relativno ograničeni", kaže ona.

Ističe da je nezadovoljstvo inicijalno bilo upereno ka Borisu Džonsonu, ali da je zbog skandala u koje su bili upleteni i neki od ljudi koji su kandidati za vođu konzrvativne stranke, nezadovoljstvo preusmereno ka čitavoj konzervativnoj stranci.

"Ko god bude bio naredni vođa konzervativne stranke i premijer neće biti u lakoj situaciji. Inflaciju koju trenutno vidimo u Velikoj Britaniji neće niko moći da kontroliše i koliko god se oni rasprvaljali oko toga da li treba i u kom nivou treba smanjiti poreze, nažalost, s obzirom na globalni karakter i prethodne krize koju je prouzrokovala pandemija i ove sada koju prouzrokuje ruska invazija na Ukrajinu, stvari koje može da uradi britanski premijer su, ipak, na neki način ograničene i verujem da ko god sedne u Borisovu fotelju neće se dobro osećati i verovatno će se trenutno nezadovoljstvo koje je usmereno na stranku preusmeriti na novog vođu stranke i Velike Britanije.

Obustave rada u Nemačkoj i u Norveškoj radnici traže veće plate

Oko 8.000 zaposlenih pri nemačkim pristaništima obustavilo je rad prošle nedelje što je uticalo na kašnjenja u isporuci robe. I dalje su svakodnevne gužve na aerodromima u Frankfurtu, Hamburgu i Berlinu.

"Kad nešto poskupi jedan evro, ne deluje mnogo ali danas nam je taj evro preko potreban da bismo nahranili porodice. Ono što nam nude nije prihvatljivo", rekao je radnik aerodroma Ider Rana.

I norveški radnici na gasnim i naftnim platformama zahtevali su veće plate što je pretilo problemima u snabdevanju energijom. Intervencijom vlade u oslu štrajk je ipak prekinut.

Povodom svih ovih štrajkova Helena Ivanov kaže da je uzrok ovim problemima ogromna recesija i jedna globalna politička kriza u kojoj se nalazimo.

"Sam početak je bila pandemija kovida19, koja je prvobitno zaključala čitav svet, a onda nakon toga kada smo našli alternativne načine da se nosimo sa pandemijom svet je otvoren, međutim odluke koje su donete tokom korone, na primer odluka da se jako veliki broj ljudi otpusti koji su radili na aerodromima u momentu kada se dešava otključavanje društava, dešava se i situacija da prosto sistem to više ne može da isprati", kaže ona.

Ističe da je problem što nismo izašli iz jedne krize i počeli da se oporavljamo, nego smo iz jedne ušli u drugu krizu - rusku invaziju na Ukrajinu.

"To uključuje i uvođenje sankcija prema Rusiji, ruski odgovor na sankcije što dovodi do ogromne inflacije, ogromnog porasta cena. Prosto se ide iz jedne krize u drugu, a sistem nije pripremljen, i da budem iskrena, nisam sigurna da postoji način da se sistem pripremi na pandemiju pa potom na rat ovakve vrste. I to dovodi do ovakvih problema i sveopšteg nezadovoljstva stanovništva zato što se posledice obe krize osećaju na koži. Oseća ih svaki građanin i u zapadnim zemljama i u našem regionu i u čitavom svetu", objašnjava Ivanov.

Prema njenim rečima moguć je scenario da se štrajkovi preliju u širi socijalni bunt.

"Ne kažem da je verovatan i mislim da bi bilo nestručno da pokušam da dam bilo kakva definitivna predviđanja u ovom smislu, ali apsolutno je moguć takav scenario ukoliko se pokaže da države i sistemi nisu u stanju da se nose sa trenutnim nezadovoljstvom. Ukoliko se npr. situacija sa železnicama u Britaniji ne bude popravila, pitanje je da li će ljudi koji su trenutno u štrajku odustati od štrajka i prihvatiti nepogodne uslove u kojima se trenutno nalaze ili će pak uspeti da oko sebe okupe sve veću masu nezadovoljnih ljudi. Naravno, pitanje je i šta će nam doneti jesen i zima. Ukoliko se rat na neki način ne bude smirio, možemo očekivati dramatično povećanje cena i pitanje je da li određene zapadne zemlje uopte mogu da izdrže funkcionisanje bez ruske nafte i gasa. Takva vrsta inflacije može biti jako problematična i naravno može dovesti do sveopšteg nezadovoljstva", ističe Ivanov.

Novinar Branislav Đorđević kaže da je sasvim siguran da u Španiji do jeseni neće biti nikakvih ozbiljnijih štrajkova, protesta itd.

"Ljudi su jako nezadovoljni inflacijom. U Španiji je inflacija zvanično 10 odsto što nije zabeleženo od 1993. godine. Sve je toliko skupo, posebno za ljude sa prosečnim platama. Međutim ovde je 40 stepeni, sezona je u jeku, gradovi su puni turista i radi se na tome da se sezona koja je veoma bitna izgura. Ali na jesen...  Biće veoma neugodno za špansku vladu u septembru sasvim sigurno", objašnjava Đorđević.