Kroz Severni tok 1 gas više ne teče: Nemci u strahu da bi nakon remonta gasovoda Rusi mogli skroz da "zavrnu slavinu"
Komentari12/07/2022
-11:27
Kroz Severni tok 1, gasovod koji povezuje Rusiju i Nemačku, više ne teče gas. Razlog - godišnji remont koji bi trebalo da traje deset dana. Ipak, ono od čega strahuju i nemačka vlada, kompanije, ali i građani je šta ako iz ovog gasovoda ne potekne gas ni posle 21. jula, odnosno šta ako Rusija odluči da u potpunosti "zavrne slavine"?
Severni tok 1, najveći gasovod koji ispod Baltičkog mora dovodi ovaj energent iz Rusije u Nemačku, dugačak je 1.220 kilometara i godišnje preko njega stigne 55 milijardi kubnih metara gasa. Kako su preneli nemački mediji izjavu neimenovanog zvaničnika kompanije "Severni tok AG", jutros od šest sati obustavljen je dotok, a prema najavi operatera radovi će trajati deset dana.
Ipak, okolnosti u kojima se sve ovo dešava daleko su od uobičajenih, a rat koji i dalje traje u Ukrajini izazvao je strah u Nemačkoj da bi gasovod mogao da "presuši", pa u Berlinu čak najavljuju i pripreme za najgori scenario.
Moskva je, podsetimo, u junu već značajno smanjila količine isporuke zapadnoj Evropi, objašnjavajući to izostankom jedne Simensove turbine koja je na remontu u Kanadi. Upravo ta turbina postala je tema i "spora" koji je izbio između Otave i Kijeva nakon što su Kanađani saopštili da su ipak pristali da je ispruče Nemačkoj.
Radovi koji bi mogli da postanu "politički"
Prema Saveznoj agenciji za mreže, radovi na gasovodu bi trebalo pod normalnim uslovima da budu završeni u okviru najavljenog perioda, ali ministar privrede Robert Habek računa sa najgorim scenariom, jer strahuje da bi Rusija mogla iskoristiti radove za potpunu obustavu isporuke i posle remonta.
"Sve je moguće, sve može da se dogodi. Može da se desi da gas ponovo poteče, možda i više nego pre. Može da se desi da ne krene ništa. Mi iskreno moramo da se pripremimo za najgori scenario i da damo sve od sebe da se nosimo sa situacijom", rekao je on.
Direktor Savezne agencije za mreže Klaus Miler potvrdio je da je od juče ujutro potpuno obustavljena isporuka gasa preko Severnog toka 1.
"Šta će biti na kraju radova niko ne zna da kaže trenutno. Nećemo ni znati dan pre planiranog završetka radova", dodao je on.
Miler je istakao da su potrošači gasa lobirali kod njegove agencije za prioritetni tretman u slučaju moguće racionalizacije gasa tokom grejne sezone. Regulator će, kaže, odluku o raspodeli zasnovati na društvenom i ekonomskom uticaju i posledicama po lance isporuke.
Kako piše Dojče vele, Nemačka je veoma zavisna od ruskog gasa, a prema podacima tamošnjeg Ministarstva ekonomije, prošle godine se još 55 odsto gasa uvozilo iz Rusije. Taj procenat danas je oboren na 35 odsto.
Od početka rata u Ukrajini, Berlin sa posebnom pažnjom gleda na to kako da diverzifikuje svoje energetsko tržište, ali čitav proces ide veoma sporo i prilično je komplikovan. Nemačka radi na tome da smanji svoju zavisnost od ruskih energenata, uključujući i kroz izgradnju terminala za tečni gas (LNG).
Kratkoročan cilj Nemačke, kako piše Gardijan, je pokušaj da se popune zalihe u nemačkim skladištima gasa za zimu. Najnovije očitavanje, koje je objavila Savezna agencija za mreže u petak, pokazao je da je skladišni kapacitet na 63 odsto, dok je cilj da te zalihe budu na 90 odsto do 1. novembra. Dugoročni cilj je smanjiti zavisnost od gasa oslanjajući se na obnovljivu energiju.
U svakom slučaju, planovi za vanredne situacije već se izrađuju širom Nemačke. Nemačka industrija i domaćinstva troše oko dve trećine zaliha gasa u zemlji, pa već postoje planovi da se odredi ko će imati pristup gasu u slučaju restrikcija. Bolnice i hitne službe su na vrhu liste, dok su domaćinstva rangirana iznad većine industrijskih koncerna.
Na lokalnom nivou, dok se vlasti bore sa rastućim troškovima energije i izazovom kako da se izbore ako domaćinstva ostanu hladna ove zime, postoje planovi za vanredne situacije koji uključuju sve - od zatvaranja bazena, gašenja uličnih svetiljki i semafora i smeštaj građana u domove industrijske veličine. Ne tako davno namenjeni pacijentima sa koronavirusom, improvizovane sale su opisane kao "tople sobe".
U međuvremenu, potražnja za pećima koje ne greju na gas je značajno skočila, uključujući električne i uljane grejalice.
Spor oko turbine
A uprkos apelima Ukrajine Kanadi da odustane od vraćanja popravljene ruske turbine Berlinu, Otava je odlučila da dozvoli isporuku ključne komponente koja je potrebna za gasovod Severni tok 1 i isporuku ruskog gasa Nemačkoj.
U dilemi da li da odobri izuzeće od sankcija Rusiji i isporuči popravljenu rusku turbinu Berlinu kako bi se popravio gasovod Severni tok 1, Kanada je bila rastrzana između zahteva Nemačke, koja zavisi od ruskog gasa, i molbi Ukrajine da ne izuzima rusku opremu iz sankcija, ukazuje Politiko.
Otava je ipak odlučila da "vremenski ograničenu i opozivu dozvolu" kako bi kompanija Simens mogla da isporuči turbine Nemačkoj nakon njihovog održavanja u Montrealu, najavio je 9. jula ministar prirodnih resursa Džonatan Vilkinson.
On je naveo pretnje nemačkoj ekonomiji i rizike da Nemci "neće moći da greju svoje domove kako se zima približava" bez snabdevanja gasom, nakon čega je nemački kancelar Olaf Šolc u nedelju pozdravio odluku "kanadskih prijatelja i saveznika", prenosi RSE.
Ukrajinski ministar energetike German Galuščenko pozvao je kanadsku vladu da ne izuzme komponentu iz sankcija prošlog meseca, navodi se u pismu do kojeg je došao Politiko. Ipak, nemački političari su izrazili sve veću zabrinutost zbog mogućnosti da će Moskva iskoristiti opremu kao izgovor za zaustavljanje isporuke gasa.
Kremlj je, kako je preneo Gardijan, krajem prošle sedmice saopštio da će povećati isporuke gasa Evropi ako se turbina vrati. Deo je potreban za radove na održavanju koji počinju, pa bi turbina prvo bila poslata u Njemačku, koja će je potom isporučiti ruskom Gazpromu.
Inače, u vreme dok su Kijev i Berlin u raskoraku oko turbina iz Kanade, došlo je do smena ukrajinskog ambasadora u Nemačkoj, navodi Rojters. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je u subotu, 9. jula, da je smenio nekoliko visokih izaslanika u inostranstvu, uključujući ambasadora Andrija Melnika u Nemačkoj.
U saopštenju je najavljena smena i ambasadora u Indiji, Češkoj, Norveškoj i Mađarskoj. "Ova rotacija je normalan dio diplomatske prakse", dodaje se u saopštenju, prenosi Radio slobodna Evropa.
Komentari (0)